.jpg)
„Mračna
jutra teraju me da se zakopam dublje ispod pokrivača, a rano veče san izmami iz
svakog ugla. Doživela sam definitivno usporavanje u ovo doba godine, izrazito
povlačenje ka neaktivnosti. Kao da je neka nevidljiva ruka posegnula u
kontrolnu tablu univerzuma i povećala inerciju, dodajući dodatno povlačenje
svakoj novoj akciji. Vuče me unutra, ka sporosti i tišini…
Sredina
zime jeste vreme za razmišljanje, period ruminativnog vrednovanja (ruminacija),
pauza u godini koja nam omogućava da se ponovo saberemo. To može značiti
stvaranje novih planova i zamišljanje novih života, ali to takođe ne može imati
prednost. Ovde se otvara prostor da osetite onu vrstu emocija koje imaju
tendenciju da budu zakopane u naletu svetlijih meseci, žaljenje, tuga, žalost...
To je
takođe vreme kada se misli stapaju sa snovima, kada se simbolika umiruće
godine sudara sa rođenjem nove. U sopstvenoj brumaciji (spavanju), imamo retku
priliku da plešemo sa ograničenošću, da lutamo između različitih svetova i da
pravimo maštovite skokove koji će osvetliti mesece koji dolaze. Mogu da se
setim nekoliko stvari koje bi bile privlačnije”.
(prevod sa
engleskog)
Нема коментара:
Постави коментар