DOJURIŠE VARVARI...

 

 

U čije ime kretoše karavani hodočasnika

Ko su ljudi iz čijih prečistih čeljusti

Čusmo neobično blagoslovene besede zvuk

I ko nad nama zapeva bogomoljačke pesme

I preplaši bestelesne sile

Opustoši polja suncokreta

Rastera krda stoke

Poplaši jata gusaka

Zatrova široka zelena polja

Poruši tornjeve naknadno dograđene

Zapali piščev stan

I razori mu san

Popljuva ikonostas u pozlati

I spali na lomači knjige u srebro okovane

I ubi pesnika

Sa ožiljkom na levom oku

A narode pred žrtvenikom

Natera da ćute pognuto

Kroz doline Karpata

Dojuriše varvari posredi nas

Ptice nas više ne hrane nebeskom manom

Dar suza i proroštva presuši

Više se ne omivamo svetom vodom agijazmom

Oči iskopane konjaniku i ratniku

Krvare sa pozlaćenog mozaika

Razbiše u prah rezbarije u kamenu

Spališe u plamenu lipove duboreze

Tamo gde se spusti krilo ptice

Nisu podigli manastir

U vreme opasnosti

Svi bežimo u pećine

Svojih osamljenih srca…