.jpg)
Rodio se na Peloponezu u Monemvasiji. Od tuberkuloze
mu najpre umire majka, a onda i brat, zbog čega je otac poludeo, da bi bolest
ubrzo napala i njegovu sestru, za koju je mnogo bio vezan. Nekada imućna porodica
počela je da propada i nestaje. Jani Rico više nema od čega da se školuje dalje,
te nije otišao na fakultet, već počinje da zarađuje tako što zaigra u baletu Narodnog
atinskog pozorišta. I on počinje da poboljeva od tuberkuloze, te odlazi na
lečenje po raznim sanatorijumima.
Objavio je prvu knjigu pesama 1934 pod nazivom “Traktor”,
zatim i druge knjige pesama “Piramide,”Epitaf”,”Pesma moje sestre”, ”Prolećna
simfonija”, ”Marš okeana”, ”Stara mazurka u ritmu kiše”, ”Provera”, ”Naš drug”.
Nakon rata nije skrivao da je marksista. Od 1949 živi jako teško podnoseći
zatvore i deportacije, a u poeziji vidi jedini svoj spas. Ovaj pesnički kolos napisao
je obimno svoje poetsko delo. Godine 1952 objavio je 5 zbirki poezije “Čovek s
karanfilom”, a 1954 “Bdenje”, “Jutarnja zvezda” 1955, a “Mesečeva sonata”
izlazi 1956, knjiga za koju dobija držvanu nagradu. Knjige se i dalje nižu: ”Hronika”,
”Oproštaj”, ”Hidrija”, ”Zimska vedrina”, ”Kameno vreme”, ”Susedstva sveta”, a svih
6 knjiga objavio je 1957 godine. Iduće 1958 izlaze mu naslovi: ”Nesavladivi grad”,
“Arhitektonika drveća”. Zatim objavljuje i sledeće knjige: “Starice i more”, “Prozor”,
“Most”, “Crni svetac”, “Mrtva kuća”, “Pod senkom brda”, “Zatvorsko drvo i žene”,
“12 pesama za Kavafija”, “Svedočenja I”, “Igre neba i vode”, “Filoktet”, “Romejstvo”,
“Orest”, “Svedočenja II”, ”Ostrava”, ”Kamenje, ponavljanja, ograda”, “Helena” ,”Gestovi”,
“Četvrta dimenzija”, “Ifigenijin povratak”, “Hrisotemida”- sve dela iz 1972.
Dalje slede knjige: “18 napeva gorke otadžbine”, “Hodnik i stepenište”, ”Gragada,
Septerije i Dafneforije”, “Uništenje Mela”, “Himna i tužaljka za Kipar”, “Zadimljeni
lonac”, “Zvonik”, “Papirnate pesme”, “Zid u ogledalu”, “Vežbe”, “Gospa od
vinograda”, “Poslednji vek pre čoveka”, “Prigodne pesme”, “Post scriptum slave”,
“Dnevnici izgnanstva” i “Vesnici”. Godine 1961 na 2 hiljade strana u 4 toma izlaze
“Pesme”. Pisao je i poetske drame, a radio je prevode (prevodi Majakovskog, Hikmeta,
Foknera, Aleksandra Bloka, itd.). Sastavljač je “Antologije rumunske poezije”,
i “Antologije čeških i slovačkih pesnika”. Bio je dobar slikar, a radio je i ilustracije
za neke knjige svojih kolega pesnika. Dobitnik je više inostranih odlikovanja,
čak je i dobitnik Lenjinove nagrade. Dobija počasni doktorat na solunskom
filozofskom fakultetu 1975.
Kazao je: ”Svoje srce si hranila listovima jeseni. Majka
ti je oči kao u ogledalo uslikala zagonetku svoje senke. Bleda svetlost tvog lika
klizila je po podu naše kuće… Sa ljubavlju i sažaljenjem previjla si naše
ozlede i ćutala… A i zaboravio sam da hodam. Nadnosim se nad haos tvoje duše prepune
zebnje. U dubini očiju ti se sudaraju zvezde, a osećanja ti krvare od bitaka
bogova. Kako od tvoje groznice da oblikujem hladnu bistu tišine? Nekada sam
verovao u nebo, ali si mi ti pokazala morske dubine s mrtvim gradovima i zaboravljenim
šumama i prigušenom bukom. A sada je nebo – ranjeni galeb - potonulo u more. Od
svoje ruke sam ti gradio most nad ponorom, ali se survao… Mrznem se, sestrice. Ko
će nam doneti sunce da zagrejemo ruke? Ćutim i osluškujem. Niko ne prolazi
ulicom noći… Kasno je. Ne prihvata me ni smrt ni život. Kuda ću?”, (iz pesme
“Pesma moje sestre”).
U pesmi “Otpadništvo po drugi put”, kaže: ”Večeras
me zvezde svrbe kao mladalačke bubuljice na licu…Vrh počinje odozdo, iz dubine.
Na to ću se brdo uspeti sam. Ne mogu da te povedem sa sobom… Ova je hartija – osveta
zbog tebe: samo mene kažnjava, uvek mene… Ova je hartija - zid: podižem ga
između tebe i sebe… Malo-pomalo privikavam se na tamu. Opet raspoznajem
predmete… Eto, tama je bela… A ja na poslednjem stepeniku visoko gore sa druge
strane horizonta”.
Pesma ”Oblik odsutnosti” i stihovi: ”A katkad, noću,
u neki tihi čas, ili i danju, usred
razgovora, začuješ duboko u sebi nekakav oštar jek, gorak i kao da je neki
nevidljivi prst kucnuo u onaj odsutan mirisan, kristalni sud… šarajući vodu
skoro neprimetnim krugovima. Ovde unutra niko ne govori, a i da govori, ne bi se
čulo. I ako se čaša prevrne i padne, sruši se nečujno u dlan tišine. Ne razbije
se. Samo drevni jauk razdvajanja rastvoren u vodi učini kladenac još tamnijim i
dubljim… I malo-pomalo smrt vene kao nekorisno neupotrebljivo izvinjenje”.
Pesma “Svetlost” i stihovi: ”Ljubav ti dlanom skriva
ceo svet. Jedino ostaje svetlost”.
Pesma “Neizvesno” i stihovi: ”Tamo gde prestaje zemlja
počinje nebo – reče – tamo gde počinje nebo, prestaje tuga”.
Pesma “Samo to” i stihovi: ”Ne govori mi ništa. Ja u
smrt ne verujem. Ne zato što je ne znam. Znam ja nju dobro. Ne dajem joj svoje
oči”.
Pesma “Starenje” i stihovi: ”Ko jede? Ko ćuti? Na
otvorenom prozoru mali zaboravljeni mesec guta pljuvačku. Nije više stvar u
tome da se nismo najeli, već što više nismo gladni”.
Pesma “Pričajući o tome…” i stihovi: ”Kad su ljudi,
ideje, reči izgubile od vrednosti, više se ne brinemo ni za stare ni za nove
slave, za biografije Aristida…”, itd.
Нема коментара:
Постави коментар