PESOIN LISABON IZ 1925 GODINE…

 

 

Godine 1925 na engleskom jeziku Lisabonac Fernando Pesoa piše knjigu pod nazivom “Moj Lisabon (šta bi putnik trebao da vidi)”, a u vidu kulturno-istorijskog, ali i informativnog vodiča, bogate sadržine, opisivanja i pričanja. Nakon Pesoine smrti 1935 godine ostao je pun kofer rukopisne neobjavljene zaostavštine, a tu se nađoše i stihovi pesme, uvodnika, u ovaj vodič, a prilikom obilaska grada Lisabona zajedno sa Pesoom ruku pod ruku, Lisabona od pre sto godina, a ti stihovi kažu: ”Pisao je divne rime i bio pijan stalno moglo je i gore biti s njime mogao je pisati gore rime ali u boljem stanju mentalno”.

Prvu pesmu napsiao je Pesoa sa 7 godina, a njegove zadnje napisane reči, ispisane olovkom (dan pre smrti), na engleskom jeziku, ostale su na stolu, a one glase: ” Ne znam šta će sutra doneti”. I još jedan podataka iz Pesoine biografije kaže da je sa prijateljima imao čak i izdavačku kuću koja potom propada, jer su se bavili štampanjem “provokativnih izdanja”, a što konzevrativni krugovi Portugala ipak nisu dopuštali. Više o Pesoi može se saznati u njegovoj lisabonskoj  kući, danas muzeju https://www.casafernandopessoa.pt/en/cfp/house.

Pesoa piše ovu svoju knjigu-vodič po Lisabonu, pre nego je izvršena pravopisna reforma unutar portugalskog jezika, te u ovoj knjizi sve stoji kako sam Pesoa “staromodno”, možda i sa “greškama” gramatičkim beleži, kao kad počne njegova najveća i najtiša “Knjiga nespokoja”.

Pesoa je danas naš vodič kroz najčudesijin  Lisabon od pre jednog veka, a najpre nas upoznaje sa lepotom njegovih 7 bregova sa kojih se pružaju neprevaziđeni pogledi i vidikovci, panorame, pejzaži, kuće, kupole katedrala, spomenici, statue, utvrđenja, svetionici, kule stražare, apsane, parkovi, zgrade važnih zdanja, muzeji, grofovske palate, botaničke bašte, železničke i tramvajske stanice, muzeji, škole, ustanove, gradska većnica, četvrti, trijumfalne kapije (neke od od njih  najveće u Evropi), najviši lisabonski spomenici preko 26 metara visoki, figure koje oličavaju 4 velike alegorije Pravdu, Snagu, Mudrost i Umerenost…

Prava je lepota osluškivati kako se zovu svi ti parkovi, trgovi, ulice, avenije: Ulica 24 jula, Park Vaska de Game, Stub srama iz XVIII veka,Trgovački trg (poznat i pod nazivom Trg crnog konja, jedan od najvećih na svetu), Dvorski trg, lift Santa Žusta koji je pokretala električna struja (a postojala su ukupno dva takva lifta u Pesoino vreme), Narodno pozorište Almeide Gareta, Ulica Prvog decembra, Smokvin trg (glavna pijaca u Lisabonu), Avenija Slobode, Trg obnovitelja, figure kao simboli Pobede i Slobode (dva najveća genija), Ulica Slave, itd…

Avenija Slobode ima širinu do 90 metara, a otvorena je 1882,  a tu su još drvoredi, vrtovi, jezerca, fontane, statue, bujno zelenilo, spomenik Pinjeiru Šagašu piscu koji je predstavljen sa junakinjom iz jednog svog dela, Palata Kluba Avenije, Park Avenija, i 4 mermerne statu kao 4 simbola: Evrope, Afrike, Azije i Okeanije. Tu ima još 2 pozorišta, 4 bioskopa, više kafea, poslastičarnica, luksuznih vila, Rotunda (ili Trg markiza od Pombala), Trg vojvode od Saldanje i bronzani spomenik Pobede.

Avenija Republike,Trg Arene za koridu na Malom polju podignut u mavarskom stilu, zatim najlepši lisabonski gradski park pod nazivom Veliki park dužine više od jednog kilometra, sa mnogo egzotičnog rastinja, urkasnog bilja, cveća, jezerce, klizalištem, teniskim terenima, ljuljaškama za decu, a tu su i muzički paviljoni, tu su se mogli iznajmiti bicikli, a po jezercetu se moglo provozati čamcem, Hipodrom Kluba džokeja, Tribina za javnost koja prima  do 6 hiljda osoba, Koliba od trske (koje danas više nema, nakon restauracije parka), staklenik, akvarijum, bašta sa egzotičnim bijkama, fudbalski teren Sporting kluba Portugala, Dom za siromašne kralja Pedra V (ili Muzej Bordala Pinjeira).

Sa Pesoom kao domaćinom i vodičem idemo kroz čarobni Lisabon, te tako obilazimo mnoge četvrti, svetinje, a nešto kasnije i mnoga predgrađa. Tu je prva u opisu ove knjige-vodiča četvrt po imenu Estefanija, Avenija admirala Reiša, kvart Senjora do Monte. Zatim Breg Monte da Grasa sa najlepšom lisabonskom crkvom (crkva Gospe Milosne, najstarija crkva izgrađena u XIII veku, tačnije1271 godine).

U Pesoinom Lisabonu mnogo je tragova slavne i bogate prošlost, monogo bogatstva dubokih i dalekih slojeva, i mnogo onoga čemu se čovek još ume i može zadiviti, posebno kad iščitava kako se disalo i pisalo o Lisabonu pre sto godina, a negde daleko: Ulica Glas radnika, crkva svetog Vikentija izvan zidina, Gimnazija svetog Vikentija, Panteon (u njemu su kovčezi i posmrtne urne sa prahom bivših dinasta, kraljeva, prinčeva i vladara),Trg svetog Vikentija,Trg svete Klare (subotom i utorkom tu se održava buvlja pijaca),Vojni sud, Mali park, crkva svete Engracije iz XVII veka, fabrika oružja pored Vojnog arsenala, Mornarička bolnica, itd...

Ulica Dioga do Kouta, Sapatingo kafe, crkva Majke Božije, Trg Artiljerijskog muzeja, Železnička stanica svete Apolonije,Vojni arsenal, Muzej artiljerije, najupečatljviji lisabonski muzej po Pesoi u to vreme 1925, smešten u zgradi Vojnog arsenala, u zgradi iz XVIII veka.

Stara ribarska četvrt Alfama, gde sve miriše na daleku prošlost, livnički dokovi, Ulica Alfandege, Prolaz od šiljaka iz XVI veka, crkva Bezgrešnog začeća, Ulica Magdalene, Patrijaršijska prestona crkva, itd...

Neki Pesoini opidi danas više ne postoje, a neka zdanja su srušena, kao recimo Koliba od trske, u parku. Uz opis objekata i zdanja koje je obišao i posetio Pesoa, pominje takođe i mnoga slavna istaknuta važna imena, a najistaknutijh ličnosti toga doba i vremena iz prošlosti čudesng rodnog Lisabona. Zanimljiva je priča o lisabonskom vajaru i slikaru koji se zvao Fransiško doš Šantoš (1878-1930) koji je bio i fudbaler, igrajući za rimski Lacio, i tako se upisao kao privi Portugalac koji je zaigrao za neki strani tim. Sledeća zanimljiva ličnost jeste general Alfonsko de Albukerki (1453-1515) koji se smatra graditeljem potrugalske imerije, a upsan je kao prvi Evropljanin koji uspeva da osvoji Gou, prvi koji uspeva da pohara gradove Persijskog zaliva, predvodnik prve evropske flote koja je uplovila u vode Crvenog mora.

Ženski zatvor Alžube (od 2015 tu se nalazi Muzej otpora i slobode), muški zatvor Limoeiro (na mestu nekadašnje prinčevske palate), mesto gd eje Žoao od Avisa ubio grofa od Andiera (ljubavnika kraljice Leonore), a tu je umro i kralj Fernando, tu je nekada radila gradska većnica, postojala kovnica novca, itd...

Ulica Spasa, Zamak svetog Đorđa (sazidan od strane Mavara), crkva svetog Dominika, na tom mestu nekada je postojala samostanska crkva svetog Dominika, ali ju je uništio zemljotres 1755, a unutar te crkve inkvizicija je vršila svoja pogubljenja. Godine 1506 tu se dogodio masakr nad Jevrejima, tu su spaljivani jeretici, čak i preobraćenici. Te 1506 desio se portugalski pogrom u kome je 2 hiljade ljudi ubijeno, a svi su optuženi da su Jevreji. Njih su krivili za kugu i sušu.

Ulica magistarskog parka, Klub Monumental (u kome je postojao prvi kazino, koji je zatvoren 1928 kada je režim zabranio igre na sreću i kockanje), Geografsko društvo (u njemu kolonijalni i etnografski muzej), Koloseum razonode (najveće pozorište i cirksu u Evropi pre jednog veka), Privredna komora Lisabona, Karmelićanska ulica, Ulica Gareta (Šijado), Trg samostana svetog Franje iz 1217, a tu se još nalazi: Nacionalna (narodna ) biblioteka osnovana 1796, sa 360 hiljada knjiga, čitaonica, štamparija, odsek za retke knjige, posebni biblijski odsek koji čuva 2 pimerka prvog izdanja Biblije iz Majnca tzv. Gutenbergove Biblije, potom Škola lepih umetnosti (otvorena 1837), Muzej savremene umetnosti. Pravo bogatstvo umetničkih platna, crteža, akvarela, skulptura, itd...

Zgrada Prefekture (od 2011 tu je Nacionalni muzej savremene umetnosti), Trg direktora, Pozorište svetog Karla iz 1792, u kome su nastupali čuveni pevač Karuzo, dirigenti i kompozitori Sen-Sans, Štraus, List, u sali izuzetne akustike, itd...

Garetova ulica, Trg dveju crkava, spomenik pesniku iz Šijada, najomiljeniji narodni pesnika,Trg Luiša de Kamoenša (najbolji pesnika koji je živeo u XVI veku), spomenik pesniku  iz 1867.

Ulica ruzmarina,Trg barona od Teišeire Lopeša, statua piscu po imenu Esa de Keiroš (1845-1900) iz 1903 godine, u vidu nage žene koja oličava Istinu, i reči pisca: ”Na snažnoj obnaženosti istine je providni veo mašte”, (stihovi iz pesme “Relikvija” koju je 1887 napisao Eše de Keiroš).

Karmelićanski trg, Arheološki muzje, krstionica iz XIV veka, crkva svetog Roka na Trgu Trinidad Koelja, kapela svetog Jovana Krstitelja, u kojoj je prikazana vrhunska umetnost, a izgradnja kapele koštala 225 hijada funti u zlatu (vrednost 2020 14 miliona funti).

Šetalište svetog Petra od Alkantare, mali spomenik novinaru Eduardu Koelju, kameno stepenište, šetalište, Ulica Pedra V, park na Trgu Rio de Žaneira, jedan od najlepših lisabonskih parkova, pun stabala kedrovih, javno čitalište na otvorenom u hladovini kedrova, spomenik novinaru Fransi Boržesu (1871-1915) piscu, masonu i borcu za ciljeve republike. Od 1925 spomenik nosi ime demokratije.

Politehnička škola (Fakultet prirodnih nauka), Du Bokažeov muzej (Zoološki muzej u Pesoino doba, a danas Nacionalni prirodnjački muzej), Botanički muzej, Muzej geologije i mineralogije, Park prepun jezeraca, potoka, mostova, lavirinata, staklena bašta, Meteorološka opservatorija iz 1863, Astronomska opservatorija, donja kapija na Trgu radosti, Avenija Slobode, Ulica Politehničke škole, Nacionalna štamparija (sve značajne knjige tu će biti štampane).

Trg svetog Mamanta, palata vojvode od Pamele, Brazilski trg, Ulica svetog Filipa Nerija, Ulica Prve artiljerijske brigade, Park Edvarda VII, Ulica markiza od Fronteire, Nacinalni zatvor, u kome je muzej u kome su čuvaju oružja pomoću kojih su počinjeni mnogi zločini.

Lisabon ima najlepše šetalište, a to je Park Evdvarda VII, sa staklenom baštom, sa mnogo egzotičnih biljaka. Zatim kvart Kampolide, akvadukt Slobodne vode (koštao 13 miliona krusadoša ili milion i po funti, a 2020 to ima vrednost 100 miliona funti), koji je u Pesoino vreme bio zatvoren za javnost jer su tu počela da se vrše mnoga samoubistva.

Ulica generala Taborde, Ulica Fereire Ševeša, Ulica grofa do Antaša, Ulica dudova, Ulica Silve Karvalja, Ulica Zvezde, Britansko groblje, Britanska bolnica, Nemačko groblje, groblje Prazereš, Trg Eštrele, Vrt Zvezde, jezerca, staklene bašte, čitališta na otvorenom, bifei, statuse, itd…

Vojna bolnica, bazilika u Eštreli posvećena Presvetom srcu Isusovom (ovo je prva crkva na svetu posvećena prazniku srca Isusovog, koji se ponegde slavio tek od 1765, a od 1856 praznik se slavi u čitavoj crkvi Rima).

Ulica Nesesidadeš ime dobila po Gospi Pomoćnici, palata Nesesidadeš, Ulica Rezervata, kapije Rezervata Ažuda, bista agronoma Fereire Lape, Viši poljoprivredni institut, Nacionalni muzej poljoprivrede, Astronomska opservatorija iz 1861. U palati Ažude može se videti mnogo toga opisuje Pesoa: statue, slike, raskošan nameštaj, eksponati od bronze, grnačrija, tapiserije, lusteri, ogledala, časovnici, tepisi, a posebno se po lepoti ističu dve sale - Sala lente i Sala mermera. Tu je i Biblioteka sa 24 hiljade knjiga koju je osnovao markiz od Pombala. U Ažudu se nalazi još i Botanička bašta, a Pesoa je posmatrao stabla tu zasađena još 1811 godine. Zatim Spomen-crkva koju podiže kralj Žoze I, jer je 1758 na tom mestu izbegao zaveru atentata. Jeronimski samostan kamano remek delo (od 1985 Pesoa tu počiva), kapela Krštenja, a zatim se obrete Pesoa ispred kapele Almeide i posmatra grobove Luiša de Kamoenša i Vaska de Game, urađene 1894 (ne sluteći ili sluteći da će tu biti 1985 sahranjen i on, kao treći veliki potugalski pesnik). U jeronimskom samostanu počiva još jedan veliki pisac po imenu Alešandre Erkulano (1810-77) i pesnik Gera Žunkeiro (1850-1923). Tu se nalazi u Kaza Pija iz 1780.

Etnološki muzej, Ulica zdravlja, Tvrđave Dobrog uspeha, kula Belem, plaža Restelo (mesto odakle su isplovile mnoge epohalne ekspedicije postižući epohalna nova otrkića), ali tu su zatočeni ležali i neki plemići.

Pokretni most, podzemne zatvorske ćelije, oružarnica, Kraljevska dvorana, spomen ploča koja govori o prvom vazdušnom letu od Lisabona do Rio de Žaneira koji izvode Gago Koutinjo i Sakadura Kabral (prvi vazdušni let preko Altantika 1922).

Trg Alfonsa de Albukerkija (začetnik modernog imeprijalizma), Kraljevska palata u Belemu, Muzej kočija iz 1905 nešto posebno zanimljivo, lepo, zatim dvorane u kojima se mogu videti slike, zatim mnoga izložena nekad upotrebna vozila, čak i kočije iz XVI veka, potom se stiče prava slika kako se raskošno živelo na dvoru. Muzej stare umetnosti (nalazi se u staroj  Palati zelenih prozora), Prekomorske barake, Kolonijalna bolnica, tramvajski depo Santo Amaro, Mornarička Baraka, park Albertaš. Zbirka grnačrija, Orijentalna zbirka, porcelan iz Kine, Japana i Persije, tepisi iz Indije i Persije, 4 krčaga iz Kine iz XVIII veka, vaze iz Japana i Kine. Pokaznica iz Jeronimovog samostana sva u zlatu, teška 6,9 kg iz 1506 godine, visoko 83 cm. Platna Rubensa, Tintoreta, itd... Srebrni i zlatni sakralni predmeti iz manastira koji su ugašeni.

Savremna štamparija Imrensa gde Pesoa samo namerava da štampa svoj vodič po Lisabonu, ali neće ga objaviti nažalost za svoga života. Ulica Santoša Starijeg, Ulica markiza od Abranteša,Vilsonova avenija, Palata kongresa republike, Dvorana izgubljenih koraka (čekaonica, zajednička dvorana u kojoj se sreću braća masonska, a pre nego zakorače u svoj hram).

Nacionalna arhiva, Kula tomova iz 1757, Klub obnovitelja, Palata Fiš, bogato ukrašeni rukohvati stepeništa koji su urađeni u Parizu, a koštali su 9 hiljada funti onda (ili 590 hiljad funti mereno 2020 godine), a važi za najlepše rukohvate na svetu. U Palati nalazila se i radio stanica.

Šijado, Trg Luiša de Kamoenša pesnika, Ulica Loreta, palata vojvode od Palmele, a tu su Nacionalni centar za mačevalaštvo, Auto-moto klub Potrugala, Aero-klub, Portugalska pomorska liga i Nacionalni pomorski muzej. Javna blagajna za depozite, štab Velingtona i Beresforda, palata Azambuža (nekada je tu radila redakcija novina “Bitka”, a u Pesoino vreme tu je bio politički klub).

Ulica maršlala Saldanje, Uzvišenje svete Katarine vidikovac, Ulica krvoprolića, Ulica Veka, Kapela Milosti iz 1699, zgrada novina “Vek” najtiražnijih novena tada, Ulica kajetanovaca, Nacionalni muzički konzervatorijuma iz 1836, Visoka četvrt, Ulica Isusovog luka. Lisabonska Akademija nauka, Fakultet književnosti, Geološki muzej, Biblioteka Akademije sa mnogim retkim delima, rukopis iz 1610 nad kojim su portugalski kraljevi davali zakletvu pri dolasku na tron, prvo izdanje Gutenbergove Biblije iz Majnca 1462, Petoknjižje na hebrejskom iz 1491, arapski rukopisi, Muzej Akademije, Geološki muzej, Specijalizovna biblioteka, itd...

Ulica palme, kvart Mourarija, teatar Apolo, Ulica 20 apirla, Ulica svetog Lazara, Trg Pomoći, Ulica Žozea Antonija Serana, Ulica svetog Josifa (tu je najveća lisabonska bolnica iz 1775), Trg mučenika za otadžbinu (palih 1817), Medicinski fakultet spomenik lekaru Souzi Marzinšu otkriven1907, koji je lečio siromašne, a lečeći ih od tuberkuloze, i sam se zarazio, a onda počinio samoubistvo, uzevši veliku dozu morfijuma, a mnogi mu se mole za ozdravljenje.

Ulica Bakteriološkog instituta, dobiće 1892 ime po dr Kamaru Pestani istaknutom bakteriologu, koji je postradao 1899 od burbonske kuge. Azil svete Ane dom za siročad (svojina društva za napuštenu decu), Institut za sudsku medicinu i mrtvačnica. Ulica crnkinja, Ulica kapucinskog samostana svetog Antuna, Ulica Gomeša Fereire.

Zatim nam Pesoa donosi nazive mnogih časopisa i listova, novina koji su postojali u njegovo vreme (pre jednog veka) i govori nam o najstarijem dnevnom listu pod nazivom “Trgovinski i kolonijalni žurnal”, zatim tu su još: “Vesnik”, “Vek”, “Svet”, “Jutarnji vesnik”, “Epoha”, “Dan”, “Borba”, “Novosti”, “Uzbuna”, “Prestoničke”, “Lisabonski vesnik”, “Večernji vesnik”, “Večernje”, “Ludorije”, “ABC”, “Nedelja u slikama”, “Evropski žurnal”, “Sport”, “Sport u Lisabonu”, “Ilustracija”, itd. Od svih novina jedino je bez prestanka izlazio od 1864 samo “Vesnik”, dok je ”Jutarnji vesnik” ugašen 1936, koji je pod istim imenom počeo opet da postoji od 1979, ali je bilo reči samo o tabloidu. “Borba” je ugašena 1927 od strane policije, ali počinje od 9140 opet da izlazi u tajnosti. U vreme Salazarovog režima “Borba” izlazi kao anarhistički list, a od 2017 kao časopis izlazi na svaka dva meseca. Ostale novine postoje danas samo u arhivama.

I na kraju sa Pesoom obavezno morate još proći i kroz neka jeko lepa lisabonska predgrađa, poneti u oku lepotu reke Težo, i mnoge vidikovce, panorame, a u jednom predgrađu smešten je Zoološki vrt iz 1884, u predgrađu se nalazi i popravni dom, Benfika sanatorijum, samostan svetog Dominika u Benfiki, odsek škole za kadete, park Silve Porta, selo Amadore, a na 15 km od Lisabona nalazi se Keluš, u kome je prelepa kraljevska palata iz XVIII veka, vila markiza od Kaštelo Rodriga. Palatu krasi mnogo odaja posebnih naziva i imena, a evo i nekih: dvorana baklji, dvorana strelaca, dvorana šafrana, dvorana Don Kihota, itd... Tu je i najlepši park u kome postoje 3 vrta -Vrt Neptuna,Vrt sremze (listopadnog grma) i park. Na 14 km od Lisabona nalazi se selo Belaš sa imanjem markiza od Belaša. Zatim Sera de Sintra, mavarski zamak, a na 18 km od Lisabona železničko čvorište Kasem.

Pesoa je svoja putovanja i obilaske kroz Lisabon obavio kolima, ali nam kaže na kraju ove knjige, da se sve isto to može obići i vozom (tako je barem bilo pre jednog veka). Od Kasema može se poći u Sintru na 28 km od Lisabona, a može i do Kaldaš de Rainja koji je udaljen 109 km od Lisabona, a može i do Figeira da Foš na 220 km od Lisabona,  a reč je o dva najpopularnija odmarališta tada.