U PLAMENU VEČITOG SEĆANJA NA SVE ŽRTVE HOLOKAUSTA…

Na današnji dan 27 januara 1945 godine, a dakle pre 79 godina  savezničke trupe oslobodile su logor Aušvic. I danas se ovaj vliki dan proslavlja svuda u svetu, kao međunarodni dan sećanja i nezalaznog sećanja na sve žrtve Holokausta. A ono malo preživelih ljudi, žena i dece zatečeno je tada u strašnom stanju. Preživeli su odatle sa sobom u svet poneli svoj nepresušni bol i večito nedopričanu traumatičnu priču o svim užasima i strahotama Holokausta sve do današnjeg dana.

Od 2005 godine svaki 27 januar u svetskom kalendaru jeste svetski dan sećanja na Holokaust u kome je život izgubilo 6 miliona Jeverja i još jedan milion ljudi nekih drugih naroda i nacija. Već 19 godina od kako su UN izglasale ovaj dan sve članice UN obeležavaju ovaj dan prigodnim programima i komemorativnim prisećanjima.

Svake godine danas muzej Aušvic poseti ogroman broj ljudi. Prošle godine 2023 kroz Aušvic je prošlo milion i 670 hiljada ljudi. Na sajtu muzeja Aušvic https://www.auschwitz.org/en/museum/news/79th-anniversary-of-liberation-of-auschwitz-27-january-2024-announcement,1664.html,  o ovogodišnjem danu sećanja na Holokaust 2024 može se doznati:

Tema godišnjice biće čovek, simbolično vizuelizovan licima zatvorenika u Aušvicu, ovekovečen na crtežima nastalim tokom postojanja logora i posle rata.

„Aušvic danas mnogi povezuju prvenstveno sa njegovim terenom: bodljikavom žicom, kasarnama i stražarskim kulama. To je prazan prostor ispunjen relikvijama logorske arhitekture. U međuvremenu, drama i značaj Aušvica se ne odnose na relikvije, već na Čoveka. Više od milion ljudi, žrtava koje su ubijene i ljudi koji su preživeli. To su njihova lica – nacrtana sama po sebi – želimo da ih se sećamo uoči 80-e godišnjice oslobođenja, koja će se održati sledeće godine: 27 januara 2025“, rekao je direktor Muzeja Aušvica dr Piotr M. A. Cywinski.

„Pitanje očuvanja Aušvica, koje se s pravom tako često postavlja poslednjih godina, zahteva i pitanje našeg sećanja na najdublju suštinu iskustva Aušvica, a to je upravo ljudska. Sećanje na čoveka se ne može sačuvati, ali u sećanju su sadržani svi odgovori – čak i oni neizrečeni – na velika pitanja o ljudima danas, ovde i sada, u našoj teškoj i uznemirujućoj stvarnosti“, naglasio je Piotr Cywinski.

Obeležavanje godišnjice počeće u 18 časova na prostoru nekadašnjeg logora Aušvic II-Birkenau, u šatoru postavljenom iznad jedne od autentičnih zidanih baraka.

Svi preživeli iz Aušvica su pozvani da učestvuju u događaju, svaki sa po jednom osobom u pratnji.

Ceo događaj biće emitovan na www.auschwitz.org i Youtube kanalu Muzeja, a na teritoriji Muzeja biće dostupan i otvoreni sektor za sve zainteresovane da prate ovaj događaj.

Detalji o događaju komemoracije i organizacione informacije biće dati na stranici 79.auschwitz.org. Propisi za medije i informacije o akreditaciji su takođe dostupne tamo.

Do oslobođenja oko 7 hiljada zatvorenika koji su ostali na mestu logora od strane vojnika Crvene armije, nemački nacisti su ubili približno u Aušvicu 1,1 milion ljudi, uglavnom Jevreja, ali i Poljaka, Roma, sovjetskih ratnih zarobljenika i ljudi drugih nacionalnosti.

Govorimo o istoriji Aušvica u našim online časovima i našem podkastu „On Auschwitz“.

Za današnji svet, Aušvic je simbol Holokausta i zločina Drugog svetskog rata. Ujedinjene nacije su 2005 godine proglasile 27 januar Međunarodnim danom sećanja na Holokaust.

Danas je za svet Aušvic simbol Holokausta i surovosti Drugog svetskog rata. Ujedinjene nacije su 2005 odredile 27 januar za Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta.

Tekst koji u nastavku sledi, moj je pevod sa engleskog, a dugujem ga  još jednom izvoru https://encyclopedia.ushmm.org/content/en/article/international-holocaust-remembrance-day.

Generalna skupština UN je 1 novembra 2005 usvojila rezoluciju 60/7 kojom se 27 januar proglašava Međunarodnim danom sećanja na Holokaust (IHRD). Datum obeležava oslobođenje logora Aušvic-Birkenaua i namenjen je odavanju počasti žrtvama nacizma. Ista rezolucija podržava razvoj obrazovnih programa za sećanje na Holokaust i sprečavanje daljeg genocida.

Rezolucija 60/7 ne samo da utvrđuje 27 januar kao „Međunarodni dan komemoracije u znak sećanja na žrtve Holokausta“, ona takođe odbacuje svaki oblik poricanja Holokausta. Rezolucija podstiče države članice UN da aktivno čuvaju lokacije koje su nacisti koristili tokom „konačnog rešenja“ (na primer, centri za ubijanje, koncentracioni logori i zatvori). Na osnovu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Rezolucija osuđuje sve oblike „verske netrpeljivosti, huškanja, uznemiravanja ili nasilja nad osobama ili zajednicama na osnovu etničkog porekla ili verskog uverenja“ širom sveta.

Komemoracijske aktivnosti

Prva komemoracija održana je 27 januara 2006 godine u sedištu UN u Njujorku. Skoro 2 200 ljudi prisustvovalo je lično. Pošto je ceremonija direktno prenošena na televiziji, mnogo više ljudi je moglo da sve vidi širom sveta. Sedište UN svake godine održava zvanične komemoracije. Kancelarije UN širom sveta i druge državne kancelarije takođe sprovode sopstvene ceremonije.

Od 2010 UN su odredile specifične teme za godišnje komemoracije.

2010–2015

Godine 2010, centralna tema se kretala oko preživelih Holokausta i lekcija koje oni prenose budućim generacijama. Tema iz 2011 bila je fokusirana na iskustva žena. Tema 2012 bila je „Deca i Holokaust“ i istakla je efekte masovnog nasilja nad decom. U 2013 događaji sećanja bili su usredsređeni na pojedince i grupe koji su rizikovali svoje živote „da spasu desetine hiljada Jevreja, Roma i Sinta i drugih od skoro sigurne smrti pod nacističkim režimom tokom Drugog svetskog rata u Evropi“. Tema iz 2014 bila je fokusirana na putovanja kroz Holokaust — od deportacije do oslobođenja. Centralna ideja je 2015 bila kako su iskustva Holokausta oblikovala osnivanje UN.

2016–2021

Tema iz 2016 istraživala je povezanost Povelje UN-a i Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima sa Holokaustom. U 2017 godini, tema je bila naglašena „Obrazovanje o Holokaustu kao platforma za izgradnju poštovanja ljudskih prava, povećanje tolerancije i odbranu naše zajedničke humanosti“. U 2018 godini, tema je bila „Sećanje na Holokaust i obrazovanje: naša zajednička odgovornost“. Tema za 2019 podstakla je mlade ljude da „uče iz lekcija Holokausta, deluju protiv diskriminacije i brane demokratske vrednosti u svojim zajednicama“. Godine 2020, tema se reflektovala na 75-u godišnjicu oslobođenja Aušvica, kraj Drugog svetskog rata i osnivanje UN.

Tema 2021 bila je usredsređena na oporavak i rekonstituciju. Ispitivala je posledice Holokausta, kao i tekuće napore na rešavanju antisemitizma, dezinformacija i govora mržnje. Zbog pandemije COVID-19, ceremonija komemoracije je po prvi put održana virtuelno.

2022–2023

Tema 2022 bila je „Sećanje, dostojanstvo i pravda“. Istraživalo se kako su očuvanje istorijskog zapisa i izazovno iskrivljavanje elementi traženja pravde. Tema 2023 bila je „Dom i pripadnost“. To odražava šta su ovi koncepti značili proganjanim pojedincima tokom Holokausta i nakon njega.

Državne komemoracije

U 2015 godini, 39 zemalja učestvovalo je u ceremonijama obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na Holokaust. Aktivnosti sećanja su se razlikovale od zemlje do zemlje. Neki su bili domaćini predavanja i prezentacija na različite teme, dok su drugi prikazivali filmove i dokumentarne filmove o Holokaustu. Druge zemlje palile su sveće ili čitale imena žrtava nacističkog režima.

Pored obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na Holokaust, mnoge zemlje učesnice su ustanovile svoje dane sećanja koji su često povezani sa događajima iz Holokausta. Na primer, Argentina je proglasila 19 april, dan ustanka u Varšavskom getu, nacionalnim danom kulturne raznolikosti. Mađarska je 16 april proglasila nacionalnim danom sećanja na Holokaust, u znak sećanja na uspostavljanje geta u Munkachu. Godine 1979, Kongres Sjedinjenih Država ustanovio je Dane sećanja koji se obično održavaju između aprila i početka maja u znak sećanja na žrtve nacističkog režima. Američki dani sećanja odgovaraju Yom Ha-Shoah, izraelskom godišnjem danu sećanja na Holokaust.