“BELI OČNJAK” - DŽEK LONDON (IV i V deo)…

 

 

 

Beli Očnjak postaje pas predvodnik i svi psi ga mrze, ali ni on ne ostaje dužan, te ih podjednako isto tako mrzi, ali na svoj svirepi vučji divlji način. Morao je sve da istrpi, izdrži, da živi, jer u njemu nema želje da se umre. Povučen je i dalje u sebe. On je sada neprijatelj svoje vrste. On ne traži milost, ali on isto tako milost nikome ne udeljuje. Ako bi kršio naređenja bivao je rastgnut i kažnjavan, i zato je rešio da sluša naređenja i zaustavljao bi se samo kada mu to narede. Učio je jako brzo. Živeo je u najsurovijim uslovima, pa ipak želeo je da živi. Još je u sebi nosio impuls i zov divljine. On sam bio je slika i prikaz baš te i takve divljine koju nisu uspeli nikad da pripitome. Psi su se kao i uvek držali svoje grupe i napadali su ga noću i presretali. Ali, nisu uspeli da ga unište. Beli Očnjak bio je jak, brz, strašan, mudar, čak i opkoljen ume da im utekne. Postao je suparnik svim pripitomljenim vukovima. Postao je nemilosrdan. Rešen je da se osveti svim psima.

Već mu je 5 godina, te pođe sa Sivim Dabrom na duži put tamo do Fort Jukona godine 1898. Na putu dokazuje da je pravi borac i iz svake svoje borbe izlazi nepovređen. Bio je veštiji od svakog psa. Imao je savršeniji mozak. Sivi Dabar poče tu da trguje, i poče mnogo dobro zarađivati, a onda sve potroši na alcohol, te propade.Tu je Beli Očnjak po prvi put upoznao bele ljude, belu rasu.Video ih je kao svemoćne bogove, no njihovi psi bili su tek osrednji. Nisu umeli da se bore. Bili su pravi mekušci. Galamdžije. A Beli Očnjak beše vešt i lukav, mudar, promućuran, oštrouman. Počeo je da belim ljudima ubija pse, jer on je porod divljine koja poznaje samo užas i uništenje. U njemu svi vide vuka. I zato postaje zlovoljan, usamljen, krvoločan i neprijateljski nastrojen prema svojoj vrsti.

Čovek koga su zvali Lepotan Smit, inače kukavica i slabić, pravo čudovište, bio je tu kuvar, a pade mu oko na  Belog Očnjaka i požele da ga se dočepa. Beli Očnjak nije voleo Lepotana Smita, jer je najbolje od svih osećao koliko je taj ružni čovek zao, koliko je sklon da drugima nanosi samo bol, koliko je rđav i loš, i zato ga je mrzeo. Isprva Sivi Dabar nije hteo da proda Belog Očnjaka, ali kad zapade u teško materijalno stanje, prodade ga za nekoliko sanduka alkohola. I čim ga je uzeo Smit je počeo da udara Belog Očnjaka, i poče da ga zlostavlja, muči, tuče. Prvo veče pregrizao je svoje lance i vratio se Sivom Dabru. No, opet je vraćen novom gazdi, od koga je dobio najstrašnije batine u svom životu. Takvu svirepost umeli su da pokazuju samo kukavički nastrojeni loši ljudi, sadisti i mučitelji. Takvi su jedino hrabri kad se istresaju nad životinjama, nad nižom vrstom od svoje. Beli Očnjak je opet izgrizao štap i pobegao, opet Sivom Dabru, kome je bio veran. No, i po treći put Sivi Dabar ga izdaje i vraća novom gazdi. Opet dobija batine, ali još strašnije od prethodnog puta. Od batina dobijenih se mnogo razboleo. Počeo je da posrće. I tako je Beli Očnjak postao svojina najluđeg čoveka na svetu.

Beli Očnjak sada živi sa ludakom i postaje sam čudovište. Lepotan Smit drži ga u kavezu i sve vreme ga zadirkuje i zlostavlja. Beli Očnjak postaje surov i zaslepljen od mržnje. U kavez ubacuju druge pse i teraju ga na krvoločnu brobu. Svakog psa Beli Očnjak na smrt ubije. Lepotan Smit poče dobro da zarađuje na opkladama u borbi pasa. Beli Očnjak je naučen da mrzi, da svoj bes iskali na svakom ubačenom protivniku. Nije moglo da ga savlada čak ni više odjednom puštenih pasa na njega jednoga. Bio je neporažen i nepobediv. Dovodili su i vukove iz šume i njih je olako pobeđivao. Počeli su da ga nazivaju Borbeni vuk. Život Belog Očnjaka bio je sav u znaku pakla. Ljudi su uvlačili svoje motke unutar kaveza i tako ga još više iziritirali i razdraživali. Dok bi on iz kaveza režao, oni bi mu se podsmevali. Lepotan Smit došao je u mesto Doson gde je izložio Belog Očnjaka kao borbenog vuka koga proglasiše za veliku zver u kraju. Njegov posao bio je da se krvoločno tuče sa drugim psima u borbi do smrti jednog protivnika. Vodio ga je u šumu gde je noću daleko od policije održavao svoje krvave tuče pasa. Nije bilo psa koji je mogao da ga pobedi. Beli Očnjak brz je kao munja i mnogo hitar, bistar. Na kraju iz šume dovode ženku risa od koje se Beli Očnjak u borbi jedva sačuvao.

U to mesto došao je Tim Kinen vlasnik nekoliko kockarnica, a sa sobom dovede svog buldoga po imenu Čeroki. Beli Očnjak sada je nateran u novu borbu protiv ovog buldoga. I tada se suoči sa čudnom rasom pasa. Bila je ovo prva borba u kojoj Beli Očnjak gubi sigurno tlo pod svojim nogama. Osetio je kako ga Čeroki uštipi bolno za vrat, a jako blizu grla. Beli Očnjak bio je bespomoćan. Našao se na granici smrti. Srećom, Čeroki je ugrziao dosta oniže. Beli Očnjak više neće da se bori. Lepotan Smit počinje da ga besno udara kao divljak i ludak. U tom času u mesto dođe trgača za rudama, gospodin Smit sa svojim goničem pasa po imenu Met. I oni uzeše u zaštitu Belog Očnjaka. Uspeli su uz dosta muke da oslobode njegovo grlo iz zubnog stiska Čerokija. Skot je kupio tada Belog Očnjaka za 150 dolara koji je bio gotovo na smrt zadavljen. Lepotan Smit nije hteo da proda svoj mali rudnik zlata, ali je Skot ućutkao na fin način tog ludaka, rekavši mu da naravno svaki čovek ima svoja prava, ali da on Smit nije čovek, već životinja! Smit je ostao da preti, ali Vidon Skot stručnjak za rude nije se plašio ovog ludaka.

Vidon Skot rešio je da pripitomi Belog Očnjaka. Zatim je našao po njemu mnoge ožiljke i otkrio da je već vukao sanke. Iako je bio slobodan Beli Očnjak to teško razume. Skot mu je poklanjao mnogo dobrote  i strpljenja. Dao mu je šansu, da se pokaže u svom najboljem svetlu, ali ako u tome ne uspe rešen je da ga sam ubije iz puške. Beli Očnjak nema poverenje ni u novog mnogo boljeg vlasnika. Nekoliko puta će ga ujesti. Neće ga gospodar ipak ubiti, jer će smatrati da Beli Očnjak poseduje izuzetnu pamet. I čim je sklonio pušku, Beli Očnjak više nije režao. Bio je najbistriji pas, koga bi bilo greh ubiti, rekli su obojica i Skot i Met.

Beli Očnjak sada je imao gospodara koji mu je pokazao mnogo više voljenja, nego mržnje. Više nije bio kažnjavan. Ničim nije bio vezivan. Svaki put čuo bi samo smireni govor, lepe reči. Nije bio grđen. Osećao se bezbedno. Zatim je naučio da uzima meso iz gospodareve ruke bez ikakve bojazni i straha. Svuda je osećao dobrotu,  a to je bilo osećanje koje nikada pre nije iskusio. Znao je Beli Očnjak da su ljudi lukavi, i pribegao je srednjem rešenju, pored poverenja koje mu je davano. Bilo mu je mučno kad krene gospodareva ruka da ga pomazi, ali polako je i na to navikavao se. Skot mu je poklanjao najveću ljubav. Ali, pre ljubavi sve je počelo sa mnogo naklonosti koju mu je takođe poklanjao.

Beli Očnjak postaje veran i odan svom gospodaru i rešen je da čuva i brani gospodarevu imovinu i vlasništvo. Znao je da prepozna lopova među ljudima. Beli Očnjak nije pokazivao svoja osećanja. I dalje je osamljen i natmuren. I nije lajao, nije se nametao, nije umeo da preteruje u izlivima ljubavi, već je nemo obožavao svog gospodara. Naučio je takođe lekciju da gospodareve pse ne sme da dira i povređuje. Ubrzo je upregnut u saonice. Bio je najpametniji i najjači pas, opet pas predvodnik. Bio je vredniji od svih drugih pasa. Skot je otišao na par dana, a Beli Očnjak od tuge za svojim gospodarom neće više da jede i razboljeva se. Čim se Skot vratio sve je bilo opet po starom. Sada je naučio da svoju glavu zavuče u gospodarevo krilo. I postao je umiljat kao pas, ali samo prema Skotu. Uhvatio  je jedne noći Lepotana Smita koji je došao da ukrade Belog Očnjaka.

Peti deo: Beli Očnjak predoseća da će mu se dogoditi nekakva nesreća, tj. promena. Skot je morao da se vrati nazad kući u Kaliforniju na imanje i nije smeo da povede psa ubicu sa sobom, jer bi ga tamo ubili, i rešio je da ostavi Meta da se brine o Belom Očnjaku. Ali, čim je Skot ušao na parobrod Aurora za njim je ušao i Beli Očnjak i tako je morao da popusti i da ga uz sve rizike povede sa sobom. Napustili su sever i pošli na jug najpre brodom do San Franciska. Čim je ugledao grad Beli Očnjak se mnogo prestrašio. Oživeli su strahovi u njemu. Zatim su na Skotovo imanje došli vozom, a posle kočijom. Zatim je Beli Očnjak morao da se navikne na veliku porodicu koju je Skot imao na imanju. Morao je da navikne da živi sa još dva psa koji su tu već bili. Jedan od pasa bila je ženka ovčarskog psa po imenu Koli, koja je u njemu namirisala svog dušmanina vuka. Beli Očnjak mora je mnogo da nauči i da se prilagodi. Drugi pas bio je škotski hrt po imenu Dik.

Počeo je novi život na imanju Sijera Vist. Znali su da je vuk i dali su mu priliku da se prilagodi. I dalje se osamljivao od drugih pasa. Naučio je da podnese maženje od strane gospodareve dece. Ubrzo je zavoleo gospodarevu decu. Zavoleo je i gospodarevog oca sudiju Skota. Batine nije dobijao , a najviše bi ga zaboleo gospodarev oštriji glas ako bi ga opomenuo da je u nečemu preterao. Glas bi ga boleo više od batina. Jednoga dana pojeo je pilad i napao konjušara. Od tada naučio je novu lekciju da ne sme da jede ni gospodarevu živinu. Istao tako naučio je da ne sme da jede živinu gospodarevih suseda, čak ni njihove mačke, ćurane, zečeve, itd. Sve druge šumske životinje naučio je da sme jesti, posebno kad ga povedu u lov. A kad bi otišao sa gazdom u grad i video tamo mnogo mesa u mesari znao je da ni to ne sme jesti. Psima koji su ga zadirkivali i dalje je umeo da se dolično revanšira. Njegov gospodar mu je odobravao da se odbranika kad ga drugi kamenuju i vređaju. Jednom će zaklati takvog psa zadirkivača i o njemu će opet pričati da je borbeni vuk.

Beli Očnjak živi sada srećno. U njemu je i dalje živi vuk, krvoločna zver. Ali, se ipak samo malo pritajio. Živi usamljeno, a pse i dalje ne podnosi. I više je naklonjen ljudima. Njegova najveća muka bila je Koli. Trpeo ju je, a ona je bila nepodnošljiva. Vodio je lak i lep život ipak. Mada, tugovao je mnogo za snegom i svojim severom. I dalje nije podnosio da mu neko podsmeva. Naučio je da se poigrava i da se prevrće i igra sa svojim gospodarom, naučio je da se smeje, bio je dostojanstven. Pratio je u stopu svog gospodara po imanju na jahanju.

Jednom gospodar pada sa konja, i tada će slomiti nogu, a Beli Očnjak odjuriće kući da pozove njegove ukućane da dođu na mesto nezgode. I tako je spasao život svoga gospodara, i hteo da prekolje konja sa koga je gospodar pao. Posle ovoga Belog Očnjak još više vole, posebno sudija Skot koji ga je smatrao prepametnim. Ubrzo je Koli odvela Belog Očnjak u šumu, i tako će iz te njihove igre ubzo na svet doći i njihovi potomci.

Iz tamnice beži jedan užasan i krvoločan čovek po imenu Džim Hol, koji dolazi da se osveti sudiji Skotu koji ga je utamničio. Dolazi da ga ubije. Raspisana je potera i hajka za njim, ali niko nije mogao da ga uhvati, osim Belog Očnjaka jedne zlokobne noći kad je razbojnik upao u kuću sudije Skota. Dok je branio gospodarevu kuću i život, zadobio je teške rane i bio životno jako ugrožen. Sudija Skot je pozvao najboljeg hirurga da ga operiše. Imao je prelom noge, probijena pluća, i mnogo izgubljene krvi, rane od metka, povrede. Nisu mu davali veliku šansu da će sve preživeti, ali se desilo čudo divljine. Sudija je čak uposlio i bolničarku da se brine o Belom Očnjaku. Bio je deo divljine koja ne zna za slabost, imao je čeličnu snagu i jak organizam i zato je preživeo i zato se oporavio. Ležao je u gipsu i zavojima nedeljama nepomičan. I tada su ga mučili mnogi ružni snovi. Zatim je počeo da ponovo ustaje na svoje noge. Sudija Skot i svi ostali od toga dana nazivaju ga Blagosloveni vuk. Učinio je ono što ne bi uspeo ni jedan pas.

I dok je Beli Očnjak lutao imanjem naišao je Koli i njenu štenad. Nije dala da im priđe iako im je otac, a onda su mu ukućani doneli jedno štene da ga omiriše.

 

Kraj