FIZIČARKA LISE MEITNER NIKADA NIJE DOBILA ZASLUGE ZA SVOJ OGROMNO VAŽAN RAD...

 

 

“Evo podsetnika da ostanete radoznali, uporni i strastveni. Lise Meitner, austrijsko-švedska fizičarka, volela je matematiku i nauku od ranog detinjstva i na kraju je pomogla u otkrivanju nuklearne fisije. U stvari, imala je “tone” posla sa nuklearnom fizikom, ali nikada nije dobila zasluge koje je zaslužila — čak i nakon 19 nominacija za Nobelovu nagradu iz hemije i 30 nominacija za fiziku. Uprkos takvim izazovima, Meitner je svom radu pristupila sa žarom (strašću) koji nas danas inspiriše. „Nauka tera ljude da nesebično posežu za istinom i objektivnošću“, rekla je ona. „Uči ljude da prihvate stvarnost, sa čuđenjem i divljenjem, a da ne pominjemo duboku radost i strahopoštovanje koje prirodni poredak stvari donosi pravom naučniku” “.

Lise Meitner jedna je od mnogih izuzetnih žena u nauci koje nisu uspele da prime zasluge za svoj rad. Kao dete Meitner je bila privučena matematikom i naukom, često beležeći (zapisujući) svoja otkrića u beležnicu koju je čuvala ispod svog jastuka. U Beču, ženama nije bilo dozvoljeno da učestvuju u obrazovanju unutar javnih institucija sve do 1897. Meitner, koja je završila svoje osnovno obrazovanje 1892, obučila se za nastavnicu, jedina karijera dostupna ženama u to vreme. Nepokolebljiva, Meitner se upisala na privatne časove i zgusnula (stisnula) svih propuštenih 8 godina sekundarnog obrazovanja u samo dve godine. Meitner je položila sve svoje spoljašnje ispite i bila osposobljena da se upiše na Univerzitet u Beču.

Godine 1907 Meitner započinje ključno prijateljstvo (saradnju) sa hemičarom po imenu Otto Hahn. Njihov zajednički napor vodio je otkriću novog elementa, protaktinijuma. Meitner i Hahn zatekli su sebe u prvom planu pred nuklearnom fizikom. Njihov zajednički napor rezultirao je otkrićem nuklearne fizije. Ova igra promenila je rad koji je vodio temelju razumevanja nuklearne reakcije i oslobađanju energije.

Usponom nacističke Nemačke predstavljao je značajnu pretnju Meitnerinom životu i karijeri, jevrejski fizičari su pobegli. Meitner je imala tu sreću da pobegne i tako stigne u Švedsku 1938. Uprkos tome što se našla u egzilu, Meitner nastavlja svoja naučna nastojanja doprinoseći značajno izučavanju nuklearne fizike. Odbila je da učestvuje naoružavanju svoga rada. ”Nemam šta da radim sa bombama”- rekla je.

Godine 1944, Hahn prima Nobelovu nagradu za otkriće nuklearne fizije, totalno zanemarujući rad Meitner kao ravnopravnog saradnika. Njeno očigledno propuštanje (izuzeće) od počasti raspršilo je raspravu oko nejednakosti polova u naučnom prepoznavanju i tekućim izazovima sa kojima su se suočavale žene na tom polju. Meitner je ukupno 19 puta novinovana za Nobelovu nagradu iz hemije i 30 nominacija  za Nobelovu nargadu iz fizike. Nikada ni jednu nije osvojila.

Život Lise Meitner podseća nas  na taj kuriozitet, elastičnost i saradnja su suštinske u gonjenju znanja.

 

Izvor: The Female Quotient

 

(prevod sa engleskog)