.jpg)
“Evo podsetnika da ostanete radoznali, uporni i
strastveni. Lise Meitner, austrijsko-švedska fizičarka, volela je matematiku i
nauku od ranog detinjstva i na kraju je pomogla u otkrivanju nuklearne fisije.
U stvari, imala je “tone” posla sa nuklearnom fizikom, ali nikada nije dobila
zasluge koje je zaslužila — čak i nakon 19 nominacija za Nobelovu nagradu iz
hemije i 30 nominacija za fiziku. Uprkos takvim izazovima, Meitner je svom radu
pristupila sa žarom (strašću) koji nas danas inspiriše. „Nauka tera ljude da
nesebično posežu za istinom i objektivnošću“, rekla je ona. „Uči ljude da
prihvate stvarnost, sa čuđenjem i divljenjem, a da ne pominjemo duboku radost i
strahopoštovanje koje prirodni poredak stvari donosi pravom naučniku” “.
Lise Meitner jedna je od mnogih izuzetnih žena u nauci
koje nisu uspele da prime zasluge za svoj rad. Kao dete Meitner je bila privučena
matematikom i naukom, često beležeći (zapisujući) svoja otkrića u beležnicu
koju je čuvala ispod svog jastuka. U Beču, ženama nije bilo dozvoljeno da učestvuju
u obrazovanju unutar javnih institucija sve do 1897. Meitner, koja je završila svoje
osnovno obrazovanje 1892, obučila se za nastavnicu, jedina karijera dostupna ženama
u to vreme. Nepokolebljiva, Meitner se upisala na privatne časove i zgusnula (stisnula)
svih propuštenih 8 godina sekundarnog obrazovanja u samo dve godine. Meitner je
položila sve svoje spoljašnje ispite i bila osposobljena da se upiše na
Univerzitet u Beču.
Godine 1907 Meitner započinje ključno prijateljstvo
(saradnju) sa hemičarom po imenu Otto Hahn. Njihov zajednički napor vodio je
otkriću novog elementa, protaktinijuma. Meitner i Hahn zatekli su sebe u prvom
planu pred nuklearnom fizikom. Njihov zajednički napor rezultirao je otkrićem
nuklearne fizije. Ova igra promenila je rad koji je vodio temelju razumevanja
nuklearne reakcije i oslobađanju energije.
Usponom nacističke Nemačke predstavljao je značajnu
pretnju Meitnerinom životu i karijeri, jevrejski fizičari su pobegli. Meitner
je imala tu sreću da pobegne i tako stigne u Švedsku 1938. Uprkos tome što se
našla u egzilu, Meitner nastavlja svoja naučna nastojanja doprinoseći značajno
izučavanju nuklearne fizike. Odbila je da učestvuje naoružavanju svoga rada. ”Nemam
šta da radim sa bombama”- rekla je.
Godine 1944, Hahn prima Nobelovu nagradu za otkriće nuklearne
fizije, totalno zanemarujući rad Meitner kao ravnopravnog saradnika. Njeno očigledno
propuštanje (izuzeće) od počasti raspršilo je raspravu oko nejednakosti polova
u naučnom prepoznavanju i tekućim izazovima sa kojima su se suočavale žene na
tom polju. Meitner je ukupno 19 puta novinovana za Nobelovu nagradu iz hemije i
30 nominacija za Nobelovu nargadu iz
fizike. Nikada ni jednu nije osvojila.
Život Lise Meitner podseća nas na taj kuriozitet, elastičnost i saradnja su
suštinske u gonjenju znanja.
Izvor: The Female Quotient
(prevod sa engleskog)
Нема коментара:
Постави коментар