.jpg)
Pesnik Bei Dao rođen 1949 kazaće nam šta je to ”Sve”,
stihovima ovako: ”Sve je sudbina… magličasti oblak… nezavršeni početak… prolazno
traženje sva sreća je bez osmeha sva patnja je bez tragova suza sav govor je
puko ponavljanje svako viđenje je prvi susret sve što je prošlo sačuvano je u
snu svaka nada ima objašnjenje svaka vera jecaj svaka erupcija trenutak mira
svaka smrt dugotrajni eho”. Kad zaluta pevaće: ”… zalutal imaslačak odveo me je
do pepeljasto plavog jezera u ljuljuškanju lika koji se odslikava u vodi
pronašao sam te neizmerno duboko oko”. A kad sazru stihovi i pomorandže pevaće:
”…dopusti mi da uđem u tvoje srce noseći pregršt ljubavi… dopusti mi da uđem u
tvoje srce sa dve oporo slane suze… dopusti mi da uđem u tvoje srce da se
vratim u svoj rastureni san…”.
Pesnik Fei Ma (Viliam Marr) rođen 1936, a od 1961
živi u Americi. U pesmi “Kavez za ptice” peva: ”Otvori kavez za ptice vrata da
ptica izleti ode i slobodu vrati kavezu za ptice”. U drugoj pesmi kaže: ”Da si
sunce molio bih te da poslednji zrak skupiš u suncobran… da si drvo pored vode
molio bih te da svoj odraz zamrzneš na dnu jezera… da si malen cvet molio bih te
da svoju poniznu glavu lagano uspraviš… da si prozor molio bih te da zavesu
spustiš dole… da si pesnik molio bih te da podgreješ krčag hiljadu godina
starog pića… da si ptica koja jugu leti molio bih te da klik taj svoj podariš oblaku…
da si zimogrožljiva buba molio bih te da pronađeš jamicu u zemji da tu odspavaš…
da si vodopad molio bih te da mi dopustiš da te nežno rukma obavijem… da si zmaj
od papira molio bih te da upamtiš svoje mesto na nebu… da si voda reke molio bih
te da oko kamenja napraviš puno virova… da si suza molio bih te da nestaneš sa
lica postojanih…”.
Pesnik Čhen Ćien (Chen Jian) rođen 1941, a u jednoj jesenjoj
pesmi kazaće novembra 1984: ”…ogrni zemlju pre nego je mraz stisne i toplo
provedi zimu Zapadni vetar miruje opet je prohladna jesen crveno javorovo lišće
prekriva zemlju… uzmi crveni list duboko ga posadi u uvezanu knjigu da osvetli
tamni delić srca i zameni osmeh jesenjeg sunca… samo borva šuma može uhvatiti zelenu
košulju tiho dozovi i moli Zapadni vetar da javorovo crveno osećanje ponovo
donese i pokloni idućoj jeseni”. U Egiptu 9 maja 1992 piše: ”…Vetar ima hladnoću
i strogost vremena čim dune, nema oklevanja sa njime poleti! Izvan žutog peska
opet je žuti pesak ako bilo gde sleti, zar je to važno?”. A kad san zaplovi
rečnom površinom Biserne reke, u Guangzhou, septembra 1987 zapeva: ”…površinom reke
sviraju svetlucave, srebrne krljušti… staro drvo šipka tiho pevuši osećanja rastanka
brojnih generacija Biserna reko, o bespomoćnosti uzburkala si prekomernu
nostalgiju uhvatio sam svica san plovi površinom reke sjajan kao čisto
ogledalo, osvetljava sa strane starog jedra okačeno, pet hiljda godina staro,
još uvek živo, srce”.
Pesnik Gu Čheng (1956-93) nakon Kulturne revolucije 1969 bavi se uzgajanjem
svinja na farmi na severoistoku Kine, a dok gaji svinje on uči da slika i piše
poeziju. Njegov život tragično se završio na Novom Zelandu oktobra 1993, u
37-oj godini života, kada se obesio, a nakon
što je pre toga suprugu smrtno ranio sekirom. U pesmi će priznati da je razmaženo
tvrdoglavo dete i kazati marta 1981: ”… tvrdoglav sam… želim da na voljenom
belom papiru mogu da nacrtam trapavu slobodu da nacrtam jedne oči koje nikad
neće prolivati suze jedno nebo jedan deo nebeskog perja i lišće… da nacrtam osmeh
koji može videti rosa… ljubav bez patnje… želim da naslikam daleki predeo na
nacrtam čist vidik i talas da nacrtam puno puno srećnih reka… i još mislim da nacrtam
budućnost ja je nisam video, nije ni moguće… ja sam jedno tvrdoglavo dete želim
da ižvrljam sve nesreće… da sve oči navikle na tamu naviknem na svetlost… da
nacrtam more ------ beskrajno srećan glas… ja imam samo sebe svoje ruke i rane…”.
Njegova pesma “Osećanje” donosi stihove sivila: ”Nebo je sivo put je siv kuća
je siva kiša je siva…”. U pesmi “Daleko i blisko” peva: ”… osećam kad mene
gledaš daleka si kad oblak gledaš bliska si”.
Pesnik He Ćhuen (Quan) pravo imem mu je Chen Hequan,
a nazivao se i imenom Benito Tan. Rodio se 1944, a kazao je: ”Da bi se stvorila
dobra pesma, najosnovniji uslovi su: da misaona
sadržina pesme bude jasna i nova; da osećanja budu iskrena, jaka i duboka, a da
istovremeno pripadaju uzorima dobra… Da te nežno upitam šta je to pesma Ti se smeješ
i ne odgovaraš samo upitno gledaš na strehi par jedno uz drugo pripijenih
golubova”. Njegove “…cipele, iako već u rupama još uvek žele da obiđu svet”. A kad
mu smeh postane nezadrživ zapevaće: ”Zalazeće sunce… sunce što zalazi nad morskim
zalivom kao moje polu-otvorene oči talasi što se valjaju kao moj nezadrživ
smeh”. U tuđini nalikuje kiseloj voćki mandarini: ”Mi smo večno kiselo seme
mandarina ne razlikujemo da li je zemlja iz koje ničemo zavičaj ili tuđina…
samo ne znamo hoće li deca i unuci biti još kiselijeg ukusa”.
Pesnik Ći Hun (Ji Hun ili Woo Kwok-Yin) rođen 1946 ubravši
hrizantemu pred suton zapeva: ”…Zašto ga ne posadimo u malu glinenu saksiju
možda će, kad uvene, procvetati puno pitomih, malih, žutih cvetova”. Pre nego se
podigne vetar decembra 1978 kazaće: ”… malo prašine koja pada šta još nedostaje
životu?... možemo, oslonjeni na ogradu, čitati pesme.. i kad sve postane daleko
šta još ima u životu za čim vredi žaliti?... dok se gomilaju crveni oblaci,
pričajmo o oluji koja dolazi kad se sve izmeni u nevažno kakvih još teškoća
život ima?”.
Pesnik Li Ćhing (Qing) rođen 1933, objavio je oko 20-ak
zbirki pesama, neke su prevedene i na srpski.
Desetog maja 1986 peva u Guilinu: ”… Mesec na nebu lagano plovi mesec u vodi se
tetura mesec na planini okrugao kao ogledalo mesec u očima nije isti… Stojim na
mostu cveća mesec gleda mene ja gledam mesec ------ opijen padam u njegovo srce!”.
U pesmi pod nazivom “Prvi put u Beogradu” piše stihove: ”Doneo sam jezero blistave
vode Hong Konga… o reko zaigraj zapevaj jesi li ti sprski pesnik koji nag plivaš
u kineskoj Žutoj reci?...”. A u pesmi “Na dohvat zapadnog raja”, u raju Bude
Amite Večne Svetlosti, kazaće: ”… mukotrpno usavršavanje pravo ka Zapadnom raju
koliko samo vremena treba da proputuješ daleke, teške nevolje? ------ Život je
gorko kratak!”.
Pesnik Čang Chuo (Zhang Cuo) rodio se 1943, a
poznatiji je pod imenom Dominic Cheung. U svojoj “Ponoćnoj pesmi” kaže: ”… postoji
melanholija… postoji posebno životno iskustvo… bez prestanka lutam, tumaram… hladnoća
mi se u kosti uvlači, jeza podilazi… između smiraja meseca i rađanja sunca, nešto
čoveka tera da se trgne i uzbudi… životno iskustvo se mora brzo razbistriti, zemlja
mora brzo jačati!... neodlučno ćutanje… probudi me iz opijenosti okeanom sna… učini
da otvorim vrata istorije, i uđem u plavičasti sjaj kineskog naroda… ako zapalčem,
nauči me da znam zašto plačem… ako ćutim, nauči me da znam da tebi ne treba
objašnjenje… učini da se nepokolebljivom čistotom osećanja, suprotstavim
proticanju vremena, da primim sve one zakasnele, ali nužne, neizbežne
blagoslove”. Pesma “Aromatične trave potoka orhideja” i stihovi koji govore šta
je doneto, šta je došlo: ”… Modernizam i zagađenje, izmenjen položaj i mržnju… vika
lutalica, strah beskućnika, tuga rodoljuba, zbunjeni drže tibetanske noževe u ruci,
usamljeni, poseduju visoku veštinu borenja koju niko ne ceni, samoća je
orhideja koja raste pored vode, ako je ubereš, kome ćeš je pokloniti? Misao na
dalekom putu; okreću glavu i nostalgično gledaju zavičaj, što je duže to je
dalje…”.
Pesnik Čou Chan (Zhou Can ili Chew Kok Chiang) rodio
se 1954, a nazvan je čudom od deteta kad je napisao prvu zbirku poezije. Izdao
Iiuredio oko 86 knjiga. Godine 1990 dobitnik je medalje za kulturu. Pesam “Zvezde
i ja”, i stihovi: ”Noć ima hiljadu a ja
samo dva oka hiljadu i dva oka u tihoj hladnoj noći ćutke se gledaju kako znate
moje zvezde da me kao i pre bezbroj svetlosnih godina istim očima posmatrate”. Papirni
zmaj u stihu: ”…poleteo… ovaj kraj kanapaje detinjstvo onaj kraj kanapa je srce
koje zna da leti”. A za lotos se ništa ne lepi osim stihova: ”…. ne samo da se
prašina ne lepi već se ni kapi vode ne lepe voda nadođe podvikne preobrazi sve
kapljice se pretvaraju u okruglaste bisere”. Šta je samo njegovo: ”Lagano sesti
kada nema ljudi celog bazena lotosi su moji… moje su patke i guske što prve
znaju hladno i toplo dva, tri požutela lista vinuta vetrom su moji… ja sam bogat
u ovakvo jedno jutro… osećam da je imati prazno smešna stvar… kad krenem ništa
meni ne pripada više”.
Pesnik Je S (Ye Si) pravo ime mu je Leung Ping-Kwan,
a u pesmi “Rasturena kuća”, peva: ”Hoćemo li da napustimo ovu kuću?... Zajedno smo
menjali kuću koja se neda promeniti srušili smo zid, počistili dugo nataloženu
prašinu samo da bi napravili prostranijom gostinsku sobu u koju ćemo primati
goste različitih pogleda na svet… od prostranog neba tražimo mogućnost da biramo
slobodu tera nas da naričemo, tera nas da kritikujemo ne treba na silu dodavati
brojna neodgovarajuća imena… nadam se da će našu priču raširiti na sve četiri strane
sveta… u tišini sedim ovde bez groznice, samo nam je malo hladno… ne plašim se,
samo me izdaju reči ćutke sedim, uzajmno se tešimo nezadrživo lijemo suze
iznenada su se sva svetla pogasila… odjednom se začu lomljave zvuk… zemlja se zaljulja,
ljudi kao staklo i vaze poprskaše jurim da te podignem iz rasejane zemlje ali
ti… ne možeš se uspraviti više”. U pesmi “U Brehtovj kući”stihovi: ”Baš sam radoznao:
čega sve ima u ovom haotičnom poretku, a čega ne drame No, Konfucije, Marks, Agata
Kristi… prema nevernicima si čistunac, svakodnevno sa njima živiš prema zlim duhovima
si ravnodušan… nema preterivanja i lažne uglađenosti… čoveka navodi da se u
trenucima nepažnje zagrcne! Štrašno ljuto!... prostrani sto sigurno je dobro
mesto za rad… podigni čašu, ne da bi sa vetrom odleteo uspravi glavu i okreni
se sa osmehom prema zelenoj travi i mahovini grobova”.
Нема коментара:
Постави коментар