16 MAJ 2024…

 

 

Prvo sam sređivala svoj špajz, a onda sam izbacila sve nepotrebno iz špajza (mi pričamo iz špaiza umesto iz špajza, jer nekako mi ovo drugo zvuči nakaradno, ma koliko ga držali za pravopisno tačnije)…

I tako sam oslobodila i očistila prostor u koji sada prikupljam nakuvane tegle sa džemovima, tj. svoje produkte…

Svaku teglu obeležila nalepnicom i godinom proizvodnje, jer konačno planiram da dobro unovčim svoje džemove, svoje znanje, ili svoje domaće article 100 % prirodne, itd...

Onda sam nahranila ćurana blitvom, kao i koke nosilje...

Jedno pile od težine, a sutra im je 5 nedelja, nije više moglo da stoji na nogama, pa smo ga preklali (to mama prekolje sama) i pojeli za ručak, u slast (cena domaćeg pileta hranjenog pšenicom i prekrupom (mlevenim kukuruzom) košta od 400-450 dinara, a tome nije po kvalitetu ni prići ono bledo pile iz marketa koje se nudi za 260 dinara)…

Bilo je teško ukupno 1 i 200 grama. Naši pilići ne moraju da se uopšte čiste, oni ne smrde, jer od 15 dana ili od druge nedelje oni svaki dan jedu uz mleveni koncentrat i pšenicu...

Juče su pojeli punu šerpu poparene pšenice – dok smo kuvale džem od trešanja ukraj vatrenog šporeta vri i lagano se popari pšenica (celo zrno)...

Onda smo očistile drvaru ili kućicu za drva, nešto sam tu odblokirala, neke kutije gde im nije mesto prenela na drugu stranu,  jer zaklanjale su mi divan vidik na cveće i dvorište, te ih premestim u donji kraj tamo gde im jeste mesto, a sebi iza leđa…

Sada je i taj naš kutak dobro očišćen i prodisao je, te može da se i tu čovek odmara...

Sve na svom mestu, ponovo…

I dok čistim mamin špaiz nađem ostavljeno seme petunija još od prošle jeseni, a mama je to zaboravila da mi iznese kad sam ovoga proleća 2024 sejala cveće…

I uzmem jednu malu činiju od sladoleda, probušim joj dno, napravim kontejner, napunim zemljom, te posejem petunije i eno ih u “Hirošimi”  da vidim koliko će dobro i uspelo da mi porastu, a ako uspeju onda ću da ih ispikujem ili rasadim, sve zavisi kako i koliko izgruvaju...

Još jedan mali eksperiment…

Nisam zakasnila, za petunije, te ako mi ne uspeju, nije me ovo sakupljanje ništa koštalo...

Mada, ja očekujem da ubrzo sve proklija…

Dok sam, pak čistila drvaru, nađem dosta kartona, čistog, koji nema boje po sebi te ga iscepkam i dosta toga danas nabacam na svoju kamaru komposta...

Taman na svo zelenilo trebalo je da dođe i jedan sloj nečeg braon, tj. suvog – tako se pravi najkvalitetniji compost...

Nabrala sam belog luka u “Hirošimi”...

Zatim  sam ošišala još jedan bokor majske salate...

Onda sam zakucala macolom 6 kočića i zavezala isto toliko kanapa u maloj liniji čerija iz moje rasade koja buja i raste sve bolje i bolje, upravo tamo gde je bio rasadnik kadifica i gde se čuva mesto za dolazak praziluka...

Onda sam još 5 kočića dodala u maloj liniji, a tamo gde je posađeno onih 5 časica preostalih krastavaci, zatim povezala 5 kanapa, jer će i tu doći malo prazilu, jer bolje da sve postavim što treba unapred dok je još malo, pošto za mesec dana u “Hirošimi” će sve da se rastom svojim i napretkom duplira i već će biti prilično pošumljeno...

Onda su razblažena još 3 balona organskog tečnog đubriva od koprive i zalivene su sve paprike da još ojačaju. Paprike su se već otrebile i babure i šilje i ljutačice, svuda mali plodovi vise, ALI još nekoliko paprika stagnira, boluje, suše se, ne rastu, venu, klonule, ALI danas konačno shvatim da to nije rovak, jer rovak kad nešto poseče i odseče on seče kao srp nemilosrdno i obara do korena načisto, što se desilo sa jednom kadificom danas, a koju sam našla upravo tako oborenu i presečenu, te sam je bacila na kompost opet danas...

Rovak mi je dakle odsekao samo cveće kadifice i bosiljak i možda juče onaj patlidžan…

No, svo ovo klonuće i stagnacija, slabo ukorenjivanje kod nekoliko struka paprika jesu neke bakterije i bolesti, jer istruli stablo paprike iznad korena, dobije bele tačkice kao da je buđavo (mama vidi klonuće te zaliva preterano, a ja lepo kažem da preteranim zalivanjem može da ubije i uništi paprike i sve ostalo, ali neće da me posluša samo viče paprika voli vodu (meni ne smeta što je nekoliko papirka propalo, a možda i nisu, neka ostane sve drugo), ali zaboravlja da kompost jako dugo čuva vlagu, pa krivi nekog rovka koji nema veze sa ovim), I zato je nepomična i bleda i slaba i žuta njoj svaka paprika, a nije, pošto sve ovo nije baš ništa, neka gruva ovo što jeste jako i što se otelo i krenulo ka svom dobrom porastu…

U “Hirošimi” dakle treba učiti, i osluškivati, ali neće svi to da shvate, lepše je kukati da su paprike loše, da  sam ih ja ugušila nežnom salatom, pa se “Hirošima” onda na svoj način svaki put sa nama na svoj mudar način samo našali…

Neke štete mora da bude, a ona je za sada minimalna, neznatna, neprimetna, mala...

Ostala su još 2 balona koprvie i to čuvam da malo ojačam praziluk kad ga uskoro zasadim…

Danas je i kišnije, i hladnije, nego juče, tako da prognoze omanu pričlično, te sreća  da sam juče skuvala džem, jer danas sigurno ne bih uspela...

Itd…