.jpg)
Rodio se u Đevđeliji, koja je u to vreme još bila pod
Turcima. U toku Prvog svetskog rata preseljava se sa porodicom u Solun gde
započinje njegovo školovanje, a zatim docnije i njegov radni vek koji se vezuje
za Solun takođe, gde će raditi kao direktor
Gradske biblioteke. Putovao je dosta po Evropi i obišao Ameriku. Objavio je 7
knjiga poezije: ”Mirtaline ruže”, ”Ester”, ”Dar”, ”Dar i Pesme uskrsnuća”, ”Pad
i druge pesme”, ”Duga noć i prozor”, ”Epithanatia i satire”. Godine 1970 objavio
je sabrana dela svojih pesma i postao dobitnik Prve državne nagrade za poeziju.
A pored poezije, pisao je eseje, i objavio svoju autobiografiju. Njegova glavna
tema jeste smrt, tema o kojoj naročito mnogo peva pošto mu umire prva supruga
1935.
U pesmi “Pod”, kazao je: ”Teška vežba, akrobatsko majstorstvo.
Ponekad izgubim telesnu ravnotežu. Ponekad izgubim duhovnu računicu… Treba duh
da izvežbam do savršenstva u majstorstvu… Koliko me je izmorila ova neumoljiva
vežba!”.
U pesmi “Vrata”, napisao je stihove ove, pitajući se: ”Pitam se koliko vrata prođoh u ovom
beskrajnom koridoru? Koliko se poprečnih barijera, u svom uzastopnom sledu,
zatvorilo iza mene?... Mrznem se. I kucam na sledeća vrta. I kucam na sledeća.
Ko kuca otvoriće mu se. Ipak nije dovoljno da se kuca na vrata. Nije dovljan
ćutljivog vratara spremni naklon”.
U pesmi “Ogledalo” kazuje: ”Dok hodam gore-dole nastojeći
u pokretu da uhvatim smisao svog postojanja, diskretno bacam pogled prema susednoj
odaji… Ko može da mi pokaže, u ovom kritičnom trenutku, moje pravo autentično
ja? Ko može, s mračnom izvesnošću, da porekne podvojenost mog postojanja?”.
U pesmi “Bunar” peva: ”Kad se nagnem nad ovaj otvor
mračnog bunara, uveravam se užasnut u rascepljenost svog postojanja. Kad sa
strahom okrenem lice, udaljujući se od opasne praznine, jednom svojom rukom
dotičem jedino polovinu samog sebe”.
U pesmi “Ukus smrti”, napisao je: ”Smrt ne postoji
ni u ratovima, ni u otrovu ni u kamama, ni u bolničkim sobama noćnog dežurstva.
Postoji u upaljenom fitilju koji jedino u tvojim tajnim kanalima sporim korakom
napreduje još od onoga prvog dana. Ako budeš mogao da osetiš taj hod, imaćeš
doživljaj jedinstvenog ukusa smrti. Ali eksploziju nećeš osetiti. Zato što bi tada
video kako ono što zovu smrt nosi tvoj sopstveni lik na svome licu”.
Нема коментара:
Постави коментар