JORGO VAFOPULO (rođen 1903) - POETIKA JEDNOSTAVNOSTI …

 

Rodio se u Đevđeliji, koja je u to vreme još bila pod Turcima. U toku Prvog svetskog rata preseljava se sa porodicom u Solun gde započinje njegovo školovanje, a zatim docnije i njegov radni vek koji se vezuje za Solun  takođe, gde će raditi kao direktor Gradske biblioteke. Putovao je dosta po Evropi i obišao Ameriku. Objavio je 7 knjiga poezije: ”Mirtaline ruže”, ”Ester”, ”Dar”, ”Dar i Pesme uskrsnuća”, ”Pad i druge pesme”, ”Duga noć i prozor”, ”Epithanatia i satire”. Godine 1970 objavio je sabrana dela svojih pesma i postao dobitnik Prve državne nagrade za poeziju. A pored poezije, pisao je eseje, i objavio svoju autobiografiju. Njegova glavna tema jeste smrt, tema o kojoj naročito mnogo peva pošto mu umire prva supruga 1935.

U pesmi “Pod”, kazao je: ”Teška vežba, akrobatsko majstorstvo. Ponekad izgubim telesnu ravnotežu. Ponekad izgubim duhovnu računicu… Treba duh da izvežbam do savršenstva u majstorstvu… Koliko me je izmorila ova neumoljiva vežba!”.

U pesmi “Vrata”, napisao je stihove ove, pitajući  se: ”Pitam se koliko vrata prođoh u ovom beskrajnom koridoru? Koliko se poprečnih barijera, u svom uzastopnom sledu, zatvorilo iza mene?... Mrznem se. I kucam na sledeća vrta. I kucam na sledeća. Ko kuca otvoriće mu se. Ipak nije dovoljno da se kuca na vrata. Nije dovljan ćutljivog vratara spremni naklon”.

U pesmi “Ogledalo” kazuje: ”Dok hodam gore-dole nastojeći u pokretu da uhvatim smisao svog postojanja, diskretno bacam pogled prema susednoj odaji… Ko može da mi pokaže, u ovom kritičnom trenutku, moje pravo autentično ja? Ko može, s mračnom izvesnošću, da porekne podvojenost mog postojanja?”.

U pesmi “Bunar” peva: ”Kad se nagnem nad ovaj otvor mračnog bunara, uveravam se užasnut u rascepljenost svog postojanja. Kad sa strahom okrenem lice, udaljujući se od opasne praznine, jednom svojom rukom dotičem jedino polovinu samog sebe”.

U pesmi “Ukus smrti”, napisao je: ”Smrt ne postoji ni u ratovima, ni u otrovu ni u kamama, ni u bolničkim sobama noćnog dežurstva. Postoji u upaljenom fitilju koji jedino u tvojim tajnim kanalima sporim korakom napreduje još od onoga prvog dana. Ako budeš mogao da osetiš taj hod, imaćeš doživljaj jedinstvenog ukusa smrti. Ali eksploziju nećeš osetiti. Zato što bi tada video kako ono što zovu smrt nosi tvoj sopstveni lik na svome licu”.