Nigela izgleda prekrasno sa svojim za sada svetlo plavim,
a bledim cvetićima…
Noćna frajla napolju u žardinjeri takođe počela da
cveta i verovatno noću divno zamiriše, ali to još nisam proverila, jer se
povučem pre mrkle noći u svoju dobro zaštićenu košnicu ili unutrašnju svoju kamenu
ljušturu, neprobojnih kineskih zidova…
Ljiljani su za sada poseban ukras spoljašnjeg vrta
ili avlije…
I dok sedim jutros ispod svoje majske trešnje i
nakon nekoliko pročitanih antiratnih priča (moje novo štivo za jutarnje čitanje
jesu antiratne priče) – meditiram, ali i tako zen fokusirana primetim sebi za
leđima, a na drvenoj stranici klupe neobičnu malu bubu, a nije bubamara. Ima po
dve identične crvene tufne sa obe svoje strane, ali isto tako ima i po jednu sitniju
belu tačku, tufnicu, a inače sva je crna. Po njenim bojama slutim da je posebno
opasna. No meni je jako zanimljiva, lepa, jer do sada takvu zanimljivu malu bubicu
nisam još videla...
Onda sam nabrala u ružičnjaku sve najlepše pupoljke
ruža, a one propale, uhasle, sve posekla i bacila na compost...
Opet sam rešila da u
jutarnjoj zen meditaciji, ili još jednom igranju, napravim novu ikebanu...
Zadržala sam nekoliko još svežih nabranih ruža iz prethodne
ikebane i nisam ni mislila da ću ovaj cvetni aranžman dalje nadograđivati još
dva puta (kod mene sve mora da uspe iz 3 puta) i da ću se slatko igrati sa
kalemarskim makazama i seckati poput skakavca šta mi padne pod nežne šake…
Onda kažem sebi, da mi treba nešto štrkato, visoko
da nadvisim malo taj oniži buket ruža, te odmah rešim da nasečem nešto sveže, a
zelene stabljike već prošlih cvetova perunike, te tako dodam te visoke vlati u buket...
Ali, neću tu da zastanem, jer želim i po treći put,
da bi uspelo, još nešto da dodam u tu današnju ikebanu…
Onda mi pogled privuku jako bujni sveže zeleni cvetovi božura, čiji cvetovi jesu prošli, ali
čije sveže bujno lišće još može da se ikoristi, da još više oplemeni današnji
cvetni aranžman...
Nasečem lišće božura, te i to dodam odamh u današnju
svoju novu, a tek sročenu ikebanu…
Sada imam nameru da se skoro svaki dan igram i pravim
prepune staklene teglice, kojih sam kao vazice spremila već nekoliko, te da
izmišljam nove ikebane, a od čega god mi padne na pamet…
Možda čitav astal naređam pun ikebana…
Kad udružim današnju i jučerašnju planinsku i livadsku
ikebanu onda je radost pogleda duplo jača i duplo efikasnija...
Između dve užine vreme provedem najpre ukraj
jezerske vode, potom na suncu, a onda i ukraj iste one sovine šume od juče…
Po povratku, a negde u suton zalila sam napolju crevom
cveće i tikvice i bundeve...
Kiše nema kod nas ni za leka...
Sve nas obilazi dobar pljusak...
Posle toga zalijem sve u “Hirošimi” crevom, a nešto
pre toga i kanticama…
Dok zalivam, primetime mnogo je sve naraslo, sve buja,
mnogo plodova, koje ću pobrati tek sutra, pošto završim sutra mnogo velikih drugih
poslova i jurnjava...
Tovni pilići čiste se pšenicom, punim zrnom, te jedva
čekam utorak, divan dan kada ću sve tovne piliće poklati, zbrinuti, srediti, sve
preraračunati, itd…
Bundeva hokaido već je počela da se trebi i već nazirem
prve plodve. Samo da se održe i sazre...
Nažalost, opet nekoliko tikvica koje su počele da rastu,
požutele, stale, i ja sam ih otkinula večeras, jer neće tu biti od tih obećanja
ništa (to je nešto kao i u ćoravoj politici, počne da raste i taman čovek
pomisli evo idu divni plodovi, ali odmah ćorak, ničega nema)...
Ima novih tikvica, ali nikako da prokinu ti dugo čekani
plodovi…
Jedva čekam da na svom astalu imam prepune korpe, te
da ne mogu da postignem da potrošim sve što sam nabrala kao plodove svoga truda
i rada, ulaganja, mašala skoro 60 hiljada dinara, iako više ne brojim brojeve i
cifre, a bez tova…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар