“KOCKAR” - FJODOR M. DOSTOJEVSKI…

 

 

 

Mladi čovek po imenu Aleksej Ivanovič zapisivao je mnogo toga u svoju beležnicu, u svoje hartije, a iz čega se rodio roman pod nazivom “Kockar”. Radnja se odigrava izvan Rusije, u kockarskom mestu po nazivu Ruletenburg, u Nemačkoj. U raskošnom hotelu smestio se udovac sa dvoje dece ruski general sa svojom svitom. Među njima nalazi se jedan Francuz markiz De Grije, jedan Englez mister Estli, jedna mada dama Blanš i  njena majka, zatim pastorka Polina Aleksandrovna, i naravno naš zaljubljeni pripovedač Aleksej.

Njihova glavna zabava tamo jeste odlazak u kursalon, mesto zabave i provoda, kockanja, i igranja ruleta, a za one koji nemaju hrabrosti da tamo idu i proigraju kao Polina, otići će nekod rugi mesto njih, Aleksej. Svi su oni lakomisleni, lakomi, i sposobni da prokockaju i zadnju paru na ruletu, na kartama, što je tipično ruski, zar ne. Ali, za kocku treba imati novca za početak, i mnogo ludosti, i još više hrabrosti.

General je prezadužen i jedini spas biće mu ako što pre umre bogata baba u Moskvi, a on postane njen naslednik u čemu vidi svoj spas od bankrota i novačne propasti, kolapsa. Rusi su nestrpljivi van domovine, pa ne vole u kursalonu da sretnu Poljake, a ne vole ni više mnoge Francuščiće. Aleksej je zaljubljen u Polinu, za koju unovčava mnoge dobijene njene vredne predmete i donosi joj novac, a ona kuburi sa novčanim sredstvima i ima očito neke tajne. On je ljubomoran, a ona ne želi previše da mu se poverava i kao karta otvara. Dobijeni novac daje mu i tera ga da ode i odigra rulet i zaradi novac koji joj je mnogo bitan da se nečega reši. I ona je jedna od propalih sudbina u ovoj priči takođe. Svisu u nečemu ogriženi. I njoj bi odgovaralo da baka umre, jer će nešto naslediti, a onda bi se mogla udati. Svi u babinoj smrti vide svoje spasenje, izlaz.

Pričali su o englezu Estliju. Aleksje joj tada kaza da je on verovatno zaljubljen u nju. Ali, ona kao da se više zanima za Francuza markiza De Grija. Aleksej joj više preporučuje poštenijeg Engleza nego podlog i lepšeg Francuza. Polina reče Alekseju da ga mnogo mrzi, ali ga i dalje trpi, jer joj je još malo potreban da bude kockar njenog novca i uloga. Dala mu je 700 guldena, založivši svoju orglicu od briljanata. Aleksej poslušno pođe, jer je voli, iako je u dnu duše ipak negde prezire i mrzi.

Nije voleo da igra za druge, ali je pristao, i bio malo više izbačen iz svog uobičajenog ležišta, pomeren iz svoje tačke ravnoteže. U kursalonu ništa mu se ne dopada, oseća svu beskorisnost pejzaža oko ruletskih astala. Ali kao svaki kockar on nije prišao ruletu hladne glave, već je jako uzbuđen i odlučan da  zaigra. kockar kao on očekuje neki sudbonosni preokret, prelom, a najgluplji su oni koji očekuju neku veću dobit od kockanja.

Kockanje je rasplamsavanje njpožudnije strasti kod čoveka koja obuzima i opseda. I samo kocka produbi i probudi tu najprljaviju strast da se za tren dobije tako mnogo, a obično se upravo tada izgubi sve, jer zaslepljuje želja i požuda za najbržom zaradom na svetu. Kockari su veliki otimači, upropastitelji, uništitelji,  i sve se okonča takvom propašću, prosjaštvom, u kome postaju rđavi igrači i još rđaviji predviđači na kom polju ili boji ili broju će zastati malena kuglica na ruletu. I ništa dušu čovekovu tako neporobljava nego omamljujuća želja da se dobije što pre, što više, odmah. To je igra od koje se zavisi, na koju se navlači, a u kojoj dolaze do izražaja sve niskosti, izbijaju sve iskre šljama na površinu, nema drugarstva, nema obzira, ničeg osim pukog koristoljublja, zavrtanja. I mnogo toga tu jeste odvratno i ogavno, mučno. Neko igra iz puke dosade i zabave, a neko iz nužde, očaja, neko zato što je već postao navučeni rob ili doživotni zavisnik od droge zvane kockanje. Smeje se tamo samo onaj ko munjevito brzo dobija, pobeđuje. I nigde kao tu nema toliko radoznalih pogleda i pohlepa. Mnoge mame učile su upravo tu svoje male čedne devojčice od 15-16 godina kako da se prokockaju. Gospoda još od malih nogu nauči da izgubi nekoliko zlatnika sa najširim osmehom zna se. A neki su gubili na ruletu čitava imanja. Neki su mogli da savladaju gubitniču uzrujanost, uzbuđenost, ali neki i ne. Kako god, novac je dakle jako prljav i proklet, kao što je i neophodan. Dalazilo bi tu i dosta ološa koji su igrali jako prljavo i nisko. Kralo se. Varalo. A krupijei za Alekseja bili su takođe iz iste kaste ološa. Niko kao kockar nije sujeveran.

Aleksej je izgubio prvu uloženu sumu. Onda je imao trostruki dobitak. Zaradivši 180 fridrihsdora odnese ih Polini. General inače takođe veliki kockar ga je opazio u kockarnici i reče mu da to ipak kvari svima njima ugled. Predavši Polini novac reče joj da više neće da igra za nju, jer želi u buduće samo da zaigra za sebe. I ona mu opet nudi deo svoje sume da nastavi, da zaigra samo za nju. Ali, on odbija, jer zna da će sve jednom ipak samo prokockati i izgubiti. No, bila je Polina upornija te neće imati kud, nego će nastaviti da igra za nju, jer njoj samo nedolično je da ode tamo i zaigra.

Kada se sutradan sretnu neće pričati o kockanju. Polina je kao i uvek sudržana. Iz te suzdržanosti nazreo je da je njena nužda velika, čim se odlučuje na taj očajan korak kockanja. Držala ga je u nekom ropskom položaju prema sebi, a on je video priliku u tome da bude njen grubi ispitivač, te da sazna njenu nuždu. Bio je znatiželjan, ali i svestan da je za nju ništavan i bezvredan, čovek nula.

Aleksej zna i mnoge tajne svih drugih i tako nam priča, otkiva da se general mnogo zadužio kod Frncuza markiza De Grija, a namerava da se oženi gospođicom Blanš. Njemu je 50, njoj oko 25 godina. Aleksej u takvoj zaljubljenosti vidi samo propast. Madmazel Blanš je upravo takva žena sklona silnom trošenju i bahatosti i samo može da odvede u propast. Bila je napadna i gizdava. Mlada. Sklona prevari. Avanturi. Njihova sudbina zavisi od babine smrti i nasledstva i samo čekaju telegram i tu potvrdnu vest da bi se venčali. Aleksej je neka vrtsa pritajenog špijuna  i poverioca među svima njima, a dozanje sve njihove tajne i zamršne odnose, veze, i ne oseća se ni manje ni više nego podlo, ogavno. Sebe je uverio da Englez Estli voli njegovu Polinu.

Aleksejevi dani su besmisleni, ružni, smešni, a sebe opet prisiljava i odlazi da se kocka u ime Polininog novca. Umešao s eu taj drzak kockarski svet u vir pohlepe i gladi za novcem. U njemu se razbuktala kockarska strast, glad, te stade goreti. Počeo je dobijati, a onda je rešio da se naruga sudbini i kockarskoj sreći. I stavi sve na kocku, pa sve izgubi. Ono što je zaradio za 5 minuta izgubio je za 5 sekundi. Ali, nastavio je i dalje da grčevito i hrabro izaziva sudbinu. I opet izgubi, tako da je Polini doneo samo porazne vesti. Da igra sa njenim parama krije od svih, dok se svi pitaju odakle li njemu novac da se kocka. Smatra sebe nesmotrenom budalom. Svi smatraju da je izgubio promišljenost, pribranost, prisebnost. Postao je najružniji rasipnik. Zatim se posvađao sa Francuzom markizom De Grijom i napao nemački stil sticanja bogatstva i bogaćenja kroz banke, kamate i kockarnice, menjačnice. Kao pravi Rus više je voleo da pravi rusvaj i lom i da sve prokleto prokocka, kako mu je u krvi inače.

Iznova razgovara sa Polinom o svom izgubljenom njenom novcu. On se nudi da joj pozajmi novac kada ga bude dovoljno imao i stekao na kocki. Ona mu otkriva da duguje nekome novac. On vidi ozbiljnost njenog izmučavanja dugom. Ona njega vidi kao neuravnoteženog i nesređenog čoveka. Prepiru se. On smatra da se ona naslađuje zato što ga toliko ponižava i povređuje, odbija. Njemu je to gore nego da ga neko kazni šibom. Njeno poniženje teže mu pada nego udarci šibe po golim leđima. Ljubomoran je na Francuza markiza De Grijea. On se ljuti kada ga ona prekine. I okrivljuje je da ona dovodi njegovu svaku novu misao do prekida, i izjavljuje joj da je voli. A ona je uvređena te smatra da on nju pokušava da kupi svojim novcem. On joj preti i govori u naletu besa da će je jednom ubiti zbog ljubomore. Njena hladnokrvnost donosi mu nepodnošljiv bol. Gnevan je. Ljutit, besan. Ona ga izaziva, provocira. Toliko je lud da bi na svaku njenu komandu i reč ili skočio ili nekoga ubio. On zan da ona voli da neko bude njen mučitelj i njen despot, njen tiranin. Ona pomisli da je on samo kukavica i ništa drugo. A onda ga stavlja pred novu dilemu upitavši ga da li bi ubio nekoga ako mu ona to samo kaže. On je rasrđen tim pitanjem, ne ume da odgovori, već se sve dodatnao zaoštrava između njih nesporazumom I razmimoilaženjem. On pristaje, a ona se plaši da bi posle ubio i nju. Njegovo srce je drhtalo od ludila i siline uzbuđenja.

I tada mu ona predloži da priđe jednoj nemačkoj baronici u prisustvu njenog oholog muža i da je pozdravi i spozna šta će ga sve snaći. Sve će se završiti skandalom, jer će mu baron od svega napraviti scenu i neće pristati da se neko takav nizak i nebitan njima izvini sutradan. Izvršio je Polinino naređenje, poneo se kao glupak. A učinio je tu ludost i ludoriju, koja ga je skupo koštala dalje. General mu daje otkaz. Baron se požali generalu da ga je neko od njegovih uposlenika izvređao. Hteo je Aleksej da svima ispriča da je bio bolestan i da je to učinio nepromišljeno glupo, ali nije imao priliku da se ikome uvaženome izvini ili nešto dalje pokuša. Svi su smatrali njegovo delo detinjarijom, drskošću. Baron je zahtevao od generala da ga mora otpustiti iz službe. Aleksej beše učitelj koji je učio dvoje generalove dece. Nisu mu dali da se sutradan izvini baronu, a Aleksej je naslućivao da su svi oni nečim ipak povezani i da svi od nečga ili zbog nekoga zaziru jedni od drugih, a u tom tajanstvenom kolu i lancu spletki i spletkarenja, kockarskih igara, dugovanja, pozajmica, udvaranja, koketiranja, itd.

Sutradan Alekseja poseti markiz De Grije koji dođe u generalovo ime da ga ubeđuje da se kani svakog daljeg susreta sa baronom, a ako posluša, general još razmišlja da ga opet vrati u službu kad se sav izburkani talog slegne. Ako ne posluša preti mu proterivanjem i policijom. Zatim mu dade Polinino pismo u kome ga i ona isto to moli, da se primiri, stiša i ne pravi skandal. Aleksej je naravno ljut, jer je pismo iskorišćeno kao poslednji adut kojim ga prisiljavaju da im  se povinuje i pokori. A tada je shvatio da je Polina u rukama ovog francuskog markiza De Grija, pravog gada.

Zatim se susreo sa Englezom Estlijem sa kojim ode u kursalon na kafu. Ispriča mu tamo sve događaje i reče da neće otići nikuda odatle, rešen da ostane namerno. Potom su pričali o svemu, o svima, a Aleksej je doznao još neke stvari i tako sve manje bi mesta za sumnju ko igra sa kim i ko protiv koga, u ovoj igrariji zamršenih uloga i dugova. Saznao je da madmazel Blanš ima mnogo novca koji daje pod kamatu. Da se nedavno mnogo kockala, da je mnogo izgubila, da je nestajala i opet se vraćala, da je imala i drugačije ime od ovoga koje sada nosi. I sada planira da postane generalica, te više ne odlazi za kockarski astal. Zatim se začuo ženski glas i vika. U hotel dolazi živa baba iz Moskve i svima ruši snove i planove.

Upala je tako da ih je sve zapanjila živošću, a došla je sa svojim slugama, nošena u stolici, nepokretna od svoje starosti, ali duhom vitalna i nikad življa, čak orna da i sama postane velika kockarka kao i svi oni, da do mile volje troši i potroši, spiska  svoj novac, bez namere da išta osatvi drskom generalu koji je očekivao njeno nasledstvo pošto je sahrani. Došla je Antonida Vasiljevna Tarasevič. I sve ih je grdila i svima očitala bukvicu. I svi su bili zaleđeni i šokirani, zatečeni, iznenađeni. Jedino je Polina dočeka kako dolikuje. Odmah je uzela Alekseja da joj bude pri ruci i da je nauči da se kocka. I reče im da je došla da se oporavi i zabavi, razonodi, pošto je ustala iz mrtvih. I kaza im da im neće ništa zlopamtiti.

Odmah je pošla u obilazak, a svoje sluge bogato novčano nagradila. Alekseja kod sebe odmah uposlila. Generala je kudila, korila, grdila, prekorevala, poučavala. Zatim su pošli u kursalon da igraju rulet. Ušetala je trijumfalno. I čim je ugledala malenu kuglicu poželela je okuša svoju igračku sreću. A zagledala je znalački druge kockare. Ispitivala njihovu spoljašnju fizionomiju lica. I bila je ubuđena, a mogla je tačno unapred da po njihovim liicma predvidi ko će dobiti, a ko izgubiti. Bila je nepogrešivo tačna i precizna. Onda poče i sama da se kocka i da sve ulaže na zero. Izgubila je zaredom 3 puta, a onda je dobila. I od tada rulet je osvoji babu i sve se zavrti u njenoj staračkoj glavi. Ali, nije odustajala. Izgubi mnogo, ali i dalje želi da nastavi igru. Bila je odlučna i igraće do kraja, do krajnjih granica svoga novca. I onda je dobila. A dobila je sada mnogo tog prvog dana kockanja, a isplaćena je u zlatu i u papirnim novčanicama čak 4 hiljade. I sav dobitak opet ulaže te zaradi 12 hiljada, a onda je pristala da ide kući, tj. nazad u hotel.

Idući kući delila je svima od prosjaka do posluge po neki zlatnik ili paru. Rasipala. Njenoj sreći nije bilo kraja. Euforija. Njen osmeh. A svima deli poklone, čak i odrpancima i lažnim prosjacima, čak i lopužama. Svima nesebično daje samo generalu hulji iz kaprica voli slatko da kaže da neće dobiti ni jednu njenu paru. Rešila je da ruča, malo da se odmori i opet da se vrati nazad u kursalon za astal za kojim se igra rulet. Opijena, a svi brižnici strepe da ne izgubi baba previše, iako ona samo troši svoje novce, svoje dane, a ne njihovo vreme.

Aleksej je zbog Poline i dalje mnogo ljubomoran. A muči ga to što se svima poverava mnogo više nego njemu. Svi traže od Alekseja nasamo da babu odvarti od kockanja i rasipanja novca. I sada je general ljubazniji sa njim, ali to ne pomaže. Aleksej je nemoćan.

Aleksej i baba krenuli su opte u popodnevnu turu kockanja i igranja ruleta. Izgubili su već 25 puta! Ona neće da prekine te dalje hrabro igra uz sve rizike. Zatim su povratili sav izgubljeni novac, a onda je opet sve izgubila. Onda je priznala da se ludo zanela, te pita Alekseja šta da rade dalje. On je izgubio strpljenje, pušta je da igra sama, jer je nemoćan. Ona sve čini samo da povrati izgubljeno. Kockarska groznica i grčevita borba. I dalje gubi. Nestalo joj je novca, a onda su morali da zamene u menjačnici po nepovljnim uslovima njene obveznice i druge papire od vrednosti. Niko ne može da je zaustavi i svi brinu za njene gubitke novca posebno general.

Vratila se baba za ruletski astal i počela ponovo dobijati. Zatim je dotrčao Francuz markiz De Grije da je poučava kako da igra rulet. Izgubila je slušajući ga. Prekida baba igru i sama sebe naziva ludarom i polazi nazad kući. I naziva sebe glupačom, matorom glupačom. Naredila je da se koferi spakuju i prvim vozom krenu nazad za Moskvu. Ostala je bez prebijene pare i mora ubrzo da uzajmi od Engleza Estlija makar za put. Svi su smrtno zabrinuti zbog silnog gubitka, ali samo njenog novca. Ona je ljuta. Proćerdala je samo svoje, a ne tuđe pare. Polinu poziva da joj se vrati u Moskvu i ostaviće joj nešto  u nasledstvo, i pristaje da dovede dvoje generalove dece. Polina obećava da će doći neki drugi put. Baba je rešena da se vrati i ozida crkvu koju je obećala jednom. Alekseju je poklonila nekoliko zlatnika na odlasku. I obećava mu dati službu čim se vrati u Moskvu.

Ali, pre nego što pođe kući, baba još jednom svraća u kursalon, jer hoće da se kocka kako bi povratila nazad sve što je izgubila. Aleksej neće da gleda njenu propast, neće sa njom više da učestvuje u toj novčanoj propasti i vraća joj ljutito sve zlatnike koje mu je malo pre poklonila. Igrala je baba i izgubila, a slušajući neke kockare Poljake, oko 10 hiljada rubalja. Vratila se nazad u hotel bez para.

I narednog dana baba je sve prokockala, a pre konačnog odlaska, jer kocka je put bez povratka. Bila je tamo opet i igrala, odnodno proigrala sve sama bez Alekseja, a drugi su joj krali iz džepa, sa astala, novac, zlatnike, i navodili je da pogrešne poteze vuče. A bila je ošamućena i izbezumljena, sluđena, iskorišćena stara žena. I plakala j ei nekoliko puta zahtevala zaštitu od lopova i nasrtljivaca, probisveta. A pričalo se koliko je milona izgubila. Toliko su bili osioni da su i bez njene dozvole igrali za njen novac. A onda su je optužili da ona njima lopovima i huljama nešto mnogo duguje, da ih je navodno sve nasamarila. Proigrala je za taj jedan dan čak 90 hiljada rubalja. I svaki put kad bi dobila, nju bi nazad povuklo veliko novo očekivanje da će povratiti nazad sve izgubljeno,  a onda je još više padala i gubila, tonula, zaglibljena u živo blato kocke. General je smatrao da ga baba sramoti takvim svojim ponašanjem i kockarskim mentalitetom. Opisali su je kao detinjastu staricu. General je rešen da pozove policiju i proglasi babu ludom i zatraži da bude njen tutor. Ali, nije uspeo u tome, a ni markiz De Grije ga u tome nije podržao. Madmazel Blanš ostavlja generala, i udvara se mladom knezu, uvek nekome ko ima više para. General je slomljen i razboleće se zbog svega toga.

Aleksej se srete sa Estlijem. Nakon tog susreta vratio se u svoju sobu gde piše pismo Polini. Zatim ga poziva general i traži da mu pomogne, jer je ostavljen. Traži od Alekseja da ubedi Blanš da mu se vrati nazad. Potom ga poziva baba i govori mu o gubitku od čak 100 hiljada rubalja. Ostala je bez para, te pozajmljuje od Estlija da se vrati kući. Uzajmila je 3 hiljade franaka uz obećanje da će vratiti sve kroz 3 nedelje. Potpisala je menicu. Aleksej je ispratio babu na voz. Vraća se u svoju sobu i u njoj zatiče Polinu. Te večeri ostaje kod njega.

Polina mu daje da pročita jedno pismo koje je napisao markiz De Grije, kome je dugovala 50 hiljada franaka. Aleksej je spreman da ga ubije i izazove na dvoboj. Onda Polina traži od Alekseja da vrati njen dug i pozajmi novac od Estlija. Aleksej odlazi u kursalon. Grozničavao je zaigrao i počeo da dobija. Nije smeo da izgubi, sve stavlja na kocku te ubedi sebe da mu i život zavisi sada od kocke. Zaradio je već 6 hiljada i osećao se vrlo pobednički. Dobio je još 4 puta, zaradio je hiljade, tačnije već 30 hiljada. Strpao je novac i otišao u drugu dvoranu da se karta. Igrao je nasumično. Nesvesno. I grešio. Sreća ga više nije služila. Igrao je karte u koje se nije dobro razumeo kao u rulet. I bio je toliko ogrezao u samoljublje želeći da sve svoje posmatrače zadivi. I sve je stavio na rizik. A uzeo je, gle sreće,  oko 8 kg zlata. Uspeo je. Dotračao je i sve dao Polini.

Doneo joj je 200 hiljada franaka. Daje joj da već sutra otplati svoje dugovanje. Ali, ona neće. On joj nudi više od novca čak i svoj život. A ona mu govori da ga silno mrzi. I govori da je ljubavnica markiza de Grija. Klečao je pred njom, a ona se smao lukavo smejala, možda podsmevala. I onda je govorila o Estliju samo da ga pravi ljubomornim. On je poziva da sutra otputuju i krenu nazad za babom u Moskvu. Onda Polina još strasnije počinje da ga grli i ljubi, a njemu se od svega u glavi zavrtelo.

Osvanulo je jutro i ona mu zatraži njenih 50 hiljada, a kad joj on dade, odmah mu sve baci i ode. Za njega ona se ponašala poremećeno. Krenuo je za njom. Nije mogao da je nađe. Otišao je kod Estlija. On mu saopštava da je Polina bolesna i da se kod njega oporavlja. Estli mu govori da ode u Pariz sa svojih 200 hiljada. Aleksej tvrdi da neće. Zatim ga je namamila Blanš, koja ga ubedi da zajedno sa novcem odu u Pariz da prožive zajedno mesec dana. Pristao je.

Blanš mu kaže da će general doći bzro u Pariz za njima. A u Parizu Blanš troši previše, troši sve Aleksejevo. Kupuje najskuplje konje i kola, haljine. Pravi zabave. Ona raspolaže Aleksejevim novcem. Aleksej ne može da podnese njen krug tupoglavih trgovaca i bestidnih poručnika i bednih novinarčića i pisaca. I sve mu je u Parizu ogavno. Počeo je da pije od dosade. Između njega i Blanš postoji samo prezir. Mislila je da je Aleksej glup, da bi mu na kraju kazala  da i nije tako glup kao što je mislila. Vezali su se nekim čudnim prijateljstvom. Samo 80 hiljada potrošila je na haljine, a na život su potrošili 4 puta manje, 20 hiljada. Nije mu davala menice na potpis, jer nije htela da ga smesti u zatvor, mada je i to mogla. Došao im je i general, da se izleči u njenom zagrljaju. I tada mu general reče da je baba bolesna te opet iščekuje njenu smrt.

General i Blanš priređuju svadbu. O svemu Aleksej se priseća sada bledo i ne zapisuje sve baš o tome. Oprostio se i od njih  zaljubljenih i vratio se sa 500 franaka u Homburg, ali i u Ruletenbugr, gde nije trebalo.

Prošla je godina dana i 8 meseci. Počeo je ponovo da čita svoje zapise. Sada je Aleksej prosjak. Uništen čovek. I dalje kockar. Čovek nula. Zero. Stigao je o do Badena, gde je radio kao savetnik jednog podlaca, a onda i kao lakej. Bio je čak i u zatvoru zbog duga. No, neko je platio njegov izlazak. Nije mogao da dozna ko. Bio je i gladan i  žedan. Posle mnogo neuspeha opet je počeo da se kocka, i dobio nešto. Tada je odlučio da ode u Homburg, gde i sada živi dok ove svoje zapise čita.

Život mu protiče uzrujano, a igra na sitno. I dalje je kockar zaglibljen u mulj poročne kocke. Slučajno je sreo Estlija. Pričali su. Aleksej nije utučen s obzirom na sve gubitke koje ima. I nije klonuo duhom iako je prosjak i gubitnik. Otupeo možda jeste, ali prošlost još nije mogao da zaboravi. Od Estlija je saznao sve o Polini. Ona se nalazila u Švajcarskoj na lečenju. Živela je sa njegovom sestrom u Londonu. I reče mu Estli da je baka umrla pre pola godine i da je Polini ostavila nasledstvo. Reče mu da je i general umro pre isto toliko u Parizu od srčanog udara. Za markiza De Grija reče da je podlac. I onda mu reče da je došao da razgovaraju, jer je to od njega tražila Polina. I reče mu da ga je mnogo volela, a voli ga i dalje. Ali, pošto je sada upropašćen čovek treba da ostane tu gde i jeste u svom kockarskom mulju i glibu.

Mogao je biti čovek od velike koristi da se nije odao kocki. Ovako izabravši kocku okončao je svoj život i treba da bude tu gde i jeste. Estli mu dade malo novca, jer se plaši da i to malo ne prokocka. Dao bi mu mnogo više, ali neće zbog njegove poročne sklonosti ka kocki. Estli je otišao.

Kockar Aleksej ostaje na kraju sam i zapitan. Smatra da su pogrešili i u vezi sa njim i da nije baš tako kako izgleda. Lako je biti jak na rečima, neka budu svi jaki na delima. Želeo je da pođe u Švajcarsku, ali ne može ako ne vaskrsne i ako se ne preobrazi, promeni. Polini treba da dokaže da je drugi bolji čovek. Ne može, jer oseća da je propao, i da je sve nepopravljivo i trajno oštećeno, uništeno. Fali mu strpljenja,  fali mu upornosti. Nema snage. Sudbinu ne može da promeni. On je samo kockar. Sam u tuđem svetu daleko od domovine i prijatelja.

Otišao je da se kocka i dobio je. Možda ako uspe da sačuva svoj duh od klonuća, i ako se odlučnije ikad odluči, i sakupi hrabrosti, te možda sutra sve okonča.