.jpg)
Na kraju čitanja “Antologije savremene grčke poezije”,
ostao je poslednji pesnik iz plejade pesnika, među kojima sam ipak pronašla i treću
pesnikinju, na strani 150, po pseudo imenu Melisanti, a čije pravo ime dakle glasi
Ivi Kuna-Skandalaki, a koja je kazala u jednom svom stihu, upravo ovako: ”U
katastrofalnoj propasti živih bića preživela sam lanac uništenja i masovnih
nesreća: kugu, glad, zemljotres i poplavu”. Tako, je isto i čitalac, preživeo
kupanje u samim najvećim azurnim dubinama poezije sakupljene sa svih grčkih
strana i mora, od Jonskog i Egejskog, do Sredozemnog, pa sve tako još dalje i šire.
Pesnik Manoli Anagnostaki rodio se u Solunu, a bio je
lekar rendgenolog. Nakon Drugog svetskog rata osudili su ga na smrt, a onda su
ga pomilovali. Mnoge svoje godine provodi na robiji. Pripadao je Solunskom
kružoku angažovanih poeta. Pisao je eseje, prevodio Lorkinu poeziju, potom bio urednik časopisa “Kritika” od1959-61,
kao i saradnik u brojnim listovima. Prve pesme objavio je 1948 pod nazivom “Epohe”,
zatim slede i druge mnoge knjige pesama “Epohe II”, ”Epohe III”, ”Nastavak”, ”Nastavak
II”, ”Nastavak III”, ”Meta”, ”Pesme (1941-1956)”, ”Pesme (1941-1971). Poeziju
proglašava za zaatarelu, te za sebe kaže da i nije pesnik, ali dodaje i veli da
on zapravo samo piše pesme, želeći da tako ostane krajnje skroman, izbegavajući
velike veličine svog određenja.
Jedan drugi pesnik njegov savremenik po imenu Milto
Sahturi kazao je: ”Ja naslednik ptica treba makar i slomljenih krila da uzletim”.
Manoli Anagnostaki u svojoj pesmi ”Sada”, veli:”Zapevajmo
opet onu pesmu koju smo pevali u početku razmislimo opet o istim stvarima kao
kad smo krenuli jer svemu, znaš, dođe kraj, a samo se jedno ne završava jer je i
život, Dimitri, sam isto lep čak i ako je neko doživeo veoma loše dane čak i ako
mu je suđeno da ih doživi ili ih doživljava još uvek”.
U pesmi “Odluka”, pevaće, pitajući nas na samom kraju
ove knjige: ”Jeste li za ili protiv?... U životu je sve muka deca žene i insekti
otrovno bilje izgubljeni sati završene strasti pokvareni zubi osrednji filmovi.
Svakako da vas je i to mučilo… Odluka pripada vama ne tražimo od vas razume se
da prekinete svoja zanimanja da prekinete život da ostavite svoje omiljene
novine razgovore u berbernici svoju nedelju na utkamicama stadion… Jeste li za
ili protiv? O tome dobro razmislite. Ja ću sačekati”.
I za kraj, u ovom opraštanju od predivne, a tek otkrivene
savremene grčke poezije, još treba pomenuti 3 pesnika iz ove plejade, i njihove
stihove.
Pesnik Niko Kavadija kaže u pesmi “Armida”, koju je
posvetio pesniku Kosti Varnaliju, i ovo:
”Plovimo nekim morem prepunim čudnog bilja, gleda nas ostarelo sunce i namigne
nam ponekad”.
Pesnik Taki Varvicioti peva u pesmi “Razvaline”
stihove ove: ”Kiša je odsečena u vrtu. Sa grana drveća vise srca, male
svetlosti, zvuk jednog zvona i molitva. Još se dime razvaline dana”.
I na kraju, pesnik Aleksandar Maca u pesmi “Povratak”,
veli: ”Ostavi godine na čiviluk u hodniku kao nepotrebno odelo, pored slamnog šešira
koji je škripio od peska i sunca onih leta što su prošla. Uđi unutra, tamo gde
svaki komad nameštaja stražari kao granični kamen bedem protiv Vremena”.
Vredelo je dakle zaplovitiu same morske dubine, i mnogo
toga zajedno sa ovom tek otkrivenom poezijom osunačnog azura prebroditi,
preživeti, a ne propasti, ne utopiti se, a stopiti se sa duhovima svih vremena,
i vredelo je napiti se ovih svetlosnih kapi i kapljica sa modrih čsitina, čak i
gorkih i slanih, jer već sutra sa čiviluka dohvatiti terba još jednu od 4
preostale nepročitane knjige poezije sveta.
Нема коментара:
Постави коментар