MASAKR U BATEPAU 1953 GODINE – 3 FEBRUAR DAN MUČENIKA ZA SLOBODU…

 

 

Dana 3 februara 1953 godine, u Sao Tomeu i Principeu dogodio se „masakr Batepa“, epizoda terora i kolonijalnog nasilja koja će rezultirati smrću stotina Sao Tomeujana, nakon protesta i odbijanja prisilnog rada na poljima.

Događaji su bili ukorenjeni u radnim uslovima arhipelaga, u hijerarhiji i socioekonomskim i rasnim podelama Sao Tomeuanskog društva. Proizvodni režim u Sao Tomeu i Principeu bio je zasnovan na ugovorenom i prinudnom radu, koji je po pravilu obezbeđivala radna snaga koju su primoravali Angolanci, Mozambikanci i Zelenortski stanovnici. Sa druge strane, starosedeoci Sao Tomeua, zvani „forros“, deo lokalne političke i ekonomske elite, koja nije obuhvaćena Statutom Indigenato, odbijala je nadnicu i prinudni rad. Međutim, pritužbe na racije i otmice domorodaca radi prisilnog rada, bilo na javnim radovima ili na poljima, ponavljale su se.

S obzirom na nedostatak radne snage, Vlada Sao Tomea, iako je to poricala, nameravala je da primora „lajnere“ da rade po ugovoru na poljima kakaa i kafe, podvrgavajući ovo stanovništvo statusu autohtonog naroda i prinudnom režimu rada, što dovodi do protesta koji će izazvati pokolje koje je izvršila kolonijalna sila.

U noći između 2 i 3 februara, u selu Trindade, „forrosi“ povlače vladinu službenu belešku sa zidina sela, poričući nameru da se urođenici Sao Tomeana podvrgnu poslovima ugovorenim na poljima. Sledećeg dana počinje represija protesta, sa zapisima o obračunima sa portugalskim vlastima koje odgovaraju vatrenim oružjem. Smrt belog zastavnika će izazvati represiju. Izveštaji otkrivaju gnusne epizode ​​terora i progona domaćeg stanovništva.

„Operacija čišćenja“, kako su pomenule portugalske vlasti, nastavljena je i narednih dana, protegavši se od grada Batepa i sela Trindade do drugih delova ostrva.

U vrtlogu nasilja, racija, ubistava, hapšenja, prekršaja, mučenja (od batina do strujnih udara), paljenja kuća, čistki u državnoj službi, deportacija i slanja u logore prinudnog rada bili su toliko nasilni da je izazvalo smrt nekoliko domorodaca čija su tela bačena u more po nalogu guvernera Carlosa Gorgulhoa, osobe odgovorne za „masakr u Batepi“ ili „Guerra da Trindade“, koji je uključivao učešće domorodačkog policijskog korpusa, belog stanovništva i nekih radnika po ugovoru, otežano od relativnih privilegija „obloga“.

Nasilje je opravdano donekle verodostojnom komunističkom i separatističkom pobunom sa međunarodnim posledicama koja je čak predvidela i ubistvo samog guvernera.

Režim je pokušao da ućutka masakr, ali je opozicioni advokat Manuel Joao da Palma Carlos preuzeo slučaj i branio zatvorenike u Batepi, obezbeđujući oslobađanje mnogih od njih.

Carlos Gorgulho, pod pritiskom Salazara, traži njegovu ostavku na funkciji i u februaru 1954 dobiće pohvale za način na koji je obuzdao pobunu i, iz drugih razloga, Veliki krst Vojnog reda Avisa 1956 godine.

Prošlo je skoro 70 godina od „masakra u Batepi“, a nema izvesnosti o broju mrtvih. Ovaj datum je označen kao simbolični i osnivački trenutak Sao Tomeanskog nacionalizma i, budući da je pre početka kolonijalnog rata (1961), veoma je reprezentativan za nasilni karakter portugalskog kolonijalizma.

 

Izvor: https://www.museudoaljube.pt/en/2023/02/03/batepa-massacre/

(prevod sa engleskog)