RITA BUMI PAPA (rođena 1906) LIRSKA MUZA BEZGRANIČNO ODANA SVOM NARODU…

 

 

Tek druga pesnikinja zastupljena u “Antologiji savremene grčke poezije” i to na strani 119. Rodila se na ostrvu Siru. Poeziju počinje da objavljuje jako rano, već sa 13 godina života. Studirala je romanistiku, a od 1920-28 provela je u Italiji kod svog brata, gde je pohađala školu i naučili pedagošku metodu Marije Montesori. Osnovala je svoj časopis iz književnosti i radila kao novinar. Od 1939 započela je svoj život u Atini sa svojim suprugom takođe pesnikom Nikom Papom.

Objavila je zbirke poezije: ”Pesme ljubavi”, 1930, ”Bilo moga ćutanja”, za koju je 1936 dobila nagradu Atinske akademije, ”Strast sirena”, ”Atina”, ”Mlada trava”, ”Ritorno in Ortitzia” 1949 na italijanskom,”Lampa ilegalaca”, ”Ruža sretenja”, ”Sjajna jesen”, ”Cvetanje u pustinji”, ”Hiljadu poginulih devojaka”, ”Nema druge slave”, ”Nesalomljiva Amazonka”, ”Pena”, ”Vesela svetlost”, zatim zbirke pesma za decu “Čarobna frula”, itd. Objavila je u 2 toma “Antologiju svetske poezije” sa svojim suprugom Nikom Papom, zatim antologiju crnačkih pesnika pod nazivom “Crni brat”, zbirku aforizama pod naslovom ”Knjiga mudraca”. Bila je urednica od 1956-58 u listu “Novine pesnika”. Dosta je prevodila ne samo pesme, već i drame, kao i romane. Njenu poeziju prevela je na ruski jezik Ana Ahmatova 1966, a 1972 i 74-e izlazi njena poezija i na rumunskom jeziku. Godine 1945 dobija prvu nagradu grčkog Pokreta otpora za zbirku “Atina - decembra 1944”. Njena italijanska zbirka nagrađena je na Siciliji, u Sirakuzi i to međunarodnom nagradom.

U pesmi “Večeras miriše…”, kazala je, pitajući se: ”Kakvo mi je to nenadano čudo večeras prišlo i mene zanemelu navelo na slatku pesmu? Koja mi je to ruka otvorila stisnute oči i pomogla mi da sagledam svu tu lepotu sveta?”.

U pesmi “Artemida”, rekla je: ”Neki pas, tamo, zavija… O, nemoj, molim te, lajati, psu samoće… Hoćete da čujete moju poslednju želju? Osamnaest mi je godina. Neću da umrem”.

U pesmi “Vangelica”, peva: ”Nisam išla u školu i nisam čitala knjige, što sam naučila naučilo me ropstvo i okupacija kad sam videla stranu vojsku da gazi naša polja da nam otima hleb iz usta da nam spaljuje kuće da nas baca u Maricu ruku vezanih na leđa, dok mu u tome strašnom poslu pomažu naši domaći ljudi… Mnogo su me puta sudije uhvatile da ne pazim da ne slušam šta se govori na njihova pitanja da ne odgovaram”.