TAKI PAPACONI (1895-1976)…

 

Rodio se u Atini. Studirao je pravo i ekonomiju počev od Atine, pa sve do Ženeve. Godine 1918 zaposlio se pri Ministarstvu finansija. Od 1945 godine bio je istaknuti član “Grčkog društva za estetiku”. Poreklom je iz Mesenije. Vaspitan je u duhu dve vere, rimokatoličke i pravoslavne. Pisao je stručne radove iz oblasti ekonomije, ali i putopise sa Atosa i iz Moldavije. Dalje, bavio se pisanjem filozofskih i estetičkih tekstova. Prevodio je sa nekoliko jezika. Svoju prvu zbirku poezije objavio je 1934 godine pod naslovom “Izbor I”, zatim su usledile i ostale knjige poezije “Ursa minor” 1944, “Izbor II” 1962, za koju dobija Prvu državnu nagradu. Postao je član Atinske akademije nauka. Odlikovan je sa nekoliko domaćih i stranih odličja.

U pesmi pod nazivom “Lenjost duha”, kazao je u celosti ovako: ”U prolazu jato ptica donelo nam je poruku sa severa, ali mi smo to prečuli. Prepelice su, pepeljaste, bacale odsjaj glečera: a mi ih nismo samo prečuli, već smo im postavili zasede i zasuli ih sačmom, hteli smo da ih pojedemo. Ko to? Mi – koji smo čekali kao ništa poruku sa severa, bili smo slepi i, ne shvativši da nam je stigla, pucali smo, ranjavali ih i oterali. Jato ptica je bilo u prolazu, priznajem, ali mi nismo marili za njihov umor i iscrpljenost;  kad su nestale, osetili smo tek onda saosećanje i težinu na duši zbog tog nemilog čina, zbog tog ružnog napada, i, gle, ostali smo bez reči, smeteni, sporo razlučujući pojave, sami, bez poruke sa severa, sa svojim uobičajenim: mea culpa i nekorisnim samooptuživanjem”.