KAKO POSTATI NEUSTRAŠIV – zen priča

 

 

Jednom u nekom malenom selu smeštenom između planina živeo je mladi monah po imenu Kodži. On je bio poznat po svom nežnom držanu (svojoj blagosti) i ljubaznom srcu, ali je još uvek u sebi skrivao strah koji ga je trošio (mrvio), strah od nepoznatog. Bio je neodlučan da sazna šta se nalazi tamo izvan granica sela, bojeći se neizvesnosti koja se nalazi iznad (izvan).

Jednoga dana mudri stari učitelj iz seoskog manastira primeti Kodžijevu nelagodu. Osetivši njegov strah učitelj odluči da mu prenese dragocenu duhovnu lekciju. Pozvao je Kodžija da mu se pridruži na putovanju do najvišeg vrh planine, do mesta na koje su se samo retki usuđivali da pristupe. Čim su započeli prve korake a put počeo zavijati i krivudati, Kodžijevo srce uktrkivalo se sa strahom. Učitelj međutim ostade smiren, nepomućen od tog zastrašujućeg terena. Na dostizanju prve spokojne čistine, već na pola pređenog puta do planine, učitelj napravi pauzu i predloži Kodžiju da sedne pored njega.

“Kodži da li vidiš onu dolinu ispod nas” – upita učitelj  pokazujući prema bujnoj dolini okupanoj zlatnim suncem.

“Da, učitelju” – odgovori Kodži zarobljen pogledom koji oduzima svaki dah.

“Život je kao ova dolina puna nepoznatog i nesigurnog (neizvesnog)” – učitelj objašnjava: ”I kao što je ova dolina zagrljena planinama, takođe i mi moramo zagrliti sve nesigurno u životu”.

Zbunjei Kodži upita: ”Kako neko može da zagrli nepoznato bez straha”.

Učitelj se nežno osmehnu i pruži Kodžiju mali kamenčić: ”Drži ovaj kamenčić u svojoj ruci i zatvori svoje oči”.

Kodži uradi kako mu je kazano, te uhvati kamenčić čvrsto.

“Sad zamisli svoj strah kao ovaj kamenčić” - reče učitelj: ”Oseti njegovu težinu, oblik, teksturu. Sad se oslobodi toga”.

Nevoljno Kodži otvori svoju ruku puštajući da kamenčič padne na zemlju. Odmah se osećaj olakšanja razli po njemu.

“Strah je kao taj kamenčić” – nastavi učitelj: ”Kad se mi uhvatimo za to (za strah), to nas povuče ka dole, ali kada to shvatimo, oslobađamo sebe od njegovog tereta”.

Sa novo nađenim razumevanjem Kodžijevo srce se olakša kako su nastavili svoje putovanje. Učitelj je ohrabrivao Kodžija da prigrili svaki svoj korak sa svesnošću otpuštajući strah sa svakih novim udahom. Tokom penjanja ka planinskom vrhu Kodži je zurio u to golemo prostranstvo ispred sebe, osećajući smisao smirenja koji još nikad nije upoznao. Naučio je da biti neustrašiv ne znači odsustvo straha, već je to pre njegove priznanje i odabir da se otpusti, da se prigrli žvivot neizvesnosti sa otvorenim srcem i umom.

Vrativši se u selo Kodži je podelio svoju novo otkrivenu mudrost sa drugima, inspirišuči ih da se suoče sa svojim strahovima sa hrabrošću i elastičnošću. Od toga dana, pa nadalje Kodži je živeo neustrašivo grleći svaki momenat sa srcem neopterećenim od težine straha.

 

(prevod sa engleskog)