USPAVANKA – W. H. AUDEN...

 

Položi glavu za spavanje, ljubavi moja,

Čovek na mojoj nevernoj ruci;

Vreme i groznice nestaju

Individualna lepota iz

Zamišljene dece, i grobova

Dokazuje da je dete efemerno:

Ali u mojim rukama do svitanja

Neka živo biće laže,

Smrtno, krivo, ali meni

Potpuno lepo.

 

Duša i telo nemaju granica:

Za ljubavnike dok leže

Njen tolerantni začarani nagib

U njihovoj običnoj nesvesti,

Grob viziju koju Venera šalje

Iz natprirodne simpatije,

Univerzalna ljubav i nada;

Dok se budi apstraktni uvid

Među glečerima i stenama

Pustinjakov plotski zanos.

 

Izvesnost, vernost

U hodu ponoći

Kao vibracije zvona,

I pomodni ludaci podižu

Njihov pedantni dosadni plač:

Svaki deo cene,

Sve strašne karte proriču,

Biće plaćeno, ali od ove noći

Ni šapat, ni misao,

Ne izgubi se ni poljubac ni pogled.

 

Lepota, ponoć, vizija umire:

Neka vetrovi zore duvaju

Nežno zaokružite svoju glavu iz snova

Takav dan dobrodošlice

Oko i srce koje kuca može blagosloviti,

Pronađi smrtni svet dovoljno;

Suvo podne će vas nahraniti

Nedobrovoljnim moćima,

Noći uvreda puštaju te da prođeš

Gledano od svake ljudske ljubavi.

 

(prevod sa engleskog)