U PAKLU SEĆANJA NA GOLI OTOK – Dragoslav Mihailović...

Dragoslav Mihailović je imao nekih problema, čak je i list „Književne novine“ u kome je objavio „Prijateljske razgovore“ sudski zabranjen, da ne pominjemo da su mu sa pozorišnog repertoara skinuli predstavu „Kad su cvetale tikve“, i zato je morao da odgovori mnogim svojim napadačima te 1988 goidne. A zapravo morao je da prvo da odgovori jednom ubačenom Udb-inom batinašu sa Golog otoka koji je posle u većim demokratijama i slobodama negirao da se tim zanatom na otoku ikad bavio.

Ukratko, Mihailovićeg odgovor batinašu bio je ovakav: “Dakle, napravio si uslugu istoriji... ti si tamo bio podmetnut udbaš stariji od mnogih zvaničnih udbaša i za to, sem tvojih reči, nema boljeg dokaza od njegovog tvrđenja da je uprava zahtevala da  s radne akcije budeš vraćen u logor – i da to nije prihvaćeno... znam da ste bili pravi ljudi koji su se našli na pravom mestu. Vi ste jedan drugome sjajno odgovarali... D. M. (to jest ja) DOBRO ZNA... koji su... zagorčavali život na Golom otoku, da bi se “otkupljivali“ i olakšavali svoj život. Mogao bi o tome D. M. vrlo znalački da piše... sve je to tvoja priča, iz tvoje jadne životne knjige, nad kojom će se ljudi krstiti i čuditi... Ja sam na Golom otoku bio ŽRTVA, a ne zlikovac, i ako me ko sme upitati kako sam se tam ponašao, to sme opet samo ŽRTVA, a nikako zlikovac. Posejali ste na Golom otoku... PET HILJADA LJUDI... Niste zadovoljni ponašanjem leševa koje ste proizvodili?... šta ste radili VI,  a ne MI?... Jer uvek, i pre svega, tamo ste bili VI – i bili smo MI. Zločinci i ŽRTVE... Ti imaš svoje Kapičiće i svoje Biljanoviće – i ostali s njima. Vaše su teme drugačije. U Beogradu živi sedamdeset petogodišnji, bezbroj puta bojkotovani vazduhoplovni inženjer koji je svaki svoj „nastup“ pred kolektivom završavao rečima:“UDBA ĆE ZA OVO ODGOVARATI!“. Sada na ulici ljudi mu ćutke i s poštovanjem skidaju šešir. I, bogami, hoćete odgovarati. Koliko god vas ima. Istina, postarali ste se da sebe IZUZMETE od krivice pred sudom i vaši zločini sudski više nisu kažnjivi. Ali bićete ODGOVORNI pred civilizacijom, pred istorijom, pred potomcima... Neće vas odgovornost zaobići. I tu ćete se naći SVI – počev od Broza, Đilasa, Rankovića i Kardelja – od onih sitnih i nevažnih, svako prema svojoj krivici. A najprezreniji među prezrenima, verovatno, bićete, ipak, VI, presvučeni POLICAJCI, koji ste to što ste radili, činili s uživanjem, radošću i cinizmom. Tridest šest godina živim U PAKLU sećanja na Goli otok“...

Ovaj odgovor Dragoslava Mihailovića dotičnom batinašu Bori Viskiću (Ratiboru Mikuliću) objavljen je 1988 u „Književnim novnama“. Nakon zabrane dvobroja „Književnih novina“ zbog „spornih“ tekstova Dragoslava Mihailovića septembra meseca 1988 javnosti je upućeno saopštenje, od strane Odbora za odbranu slobodne misli i izražavanja, a u saopštenju pod nazivom „Još se istina taji“, tu je kaano, ukrtako: “Istina o Golom otoku  se tek naslućuje, uglavnom iz fragmenata logoraških sećanja, ali istinit broj žrtava se, verovatno nikad neće znati... “autor očigledno očekuje u budućnosti drugačiji civilizacijski sud o ovom periodu i odgovornosti najviših rukovodilaca“. I to je pravo autora: pravo na sopstveni stav i sopstvenu ocenu istorijskih zbivanja...Vrhovni sud je ukinuo ovu pravednu i razumnu sudsku odluku i u daljem postupku došlo je do konačne zabrane „Književnih novina“... Otuda svaki državni tužilac može da, manje-više po slobodnom nahođenju, ZABRANI najuglednije književne listove i najbolje pisce u ovoj zemlji... svrha ovog SAOPŠTENJA je da obavesti javnost o tome kako se taji istina o Golom otoku, političkoj i kaznenopravnoj nakaznosti kojoj nema premca u našoj istoriji“.