.jpg)
U
poslednjoj nedelji godine na odlasku, a godine 2023, vreme je za prave i još
preciznije svoje lične, a ipak prevelike rezultate, makar oni bili samo brzo
čitalački, vreme je za posmatranje nekih svojih ličnih postiguća, svojih pregnuća,
uprkos svemu, uprkos svima, itd...
Od 10
avgusta 2023, pa do 25 decembra ove još uvek iste 2023 godine, za 4 mala, ali
možda jako burna 4 meseca, na konačnom zalasku i prolasku još jedne proste
godine, iz Narodne biblioteke uzeto na čitanje čak 28 knjiga, ali tome svkakao
treba dodati još 16 knjiga najmanje, knjiga uzetih i pročitanih iz svoje lične,
a kućne biblioteke, koja se ove godine baš namnožila. Ukupno dakle za 4 meseca
vrlo „intenzivnog“ čitanja, pročitano čak 44 knjige, i majušne, i tanjušne, i
teške, i preteške, i obimne.
I tako
jedna tura pročitanih knjiga, samo je dalje davala tokove u kom smeru treba da
teče svo to moje ubrzano čitanje. Niko me nije požurivao, ali ja jesam gonila
sebe da što pre izađem iz nekih priča, kao bih došla do onih sledećih još ne
pročitanih knjiga, itd. Ništa nisam imala zacrtano, a desile su mi se možda
najbolje pročitane knjige ove godine 2023 u jako malo vremena što je čudo
ponovnog čitalačkog buđenja.
Tek nekog
januara 2024 može da se okrene novi čitalački list, a u Novoj godini, i da se i
dalje nastavi beležiti u svoj „Dnevnik pročitanog“, koliko se tačno pročitalo
za godinu dana, te na koncu 2024 opet sumirati svoje lične rekorde, pomeriti
granice, a možda i neke svoje nadmašenosti postići, a uvek nadmašiti kao čovek
samo samog sebe.
Dakle,
posle 10 marta 2021 i zadnje razdužene posuđenje knjige, u nekih 2,5 godine praznih
neispisanih listova, stalo je mnogo toga, i tek nakon oovg velikog probuđenja u
leto 2023, počelo se ponovo, iznova, i tako u negogled, da se opet dostižu neki
svoji lični rekordi i nadmašenosti.
10 avgust
2023 na čitanje uzete tek dve knjige, da se konačno probije debeo led, da se
kao nekad dobije ona lakoća svog postojanja, onaj dobar vetar u leđa i počne, opet
od nule, ne sanjajući do kakve lepote čitanja ili lepote, pa i strahote sveta
novih knjiga čovek sve može doći u jako malo vremena (4 meseca), tako
nadoknađujući sve ono što je propustio u prethodnih 8 burnih meseci, sejanja,
orezivanja, šišanja travnjak, kuvanja, i pisanjem zapisa o „Hirošimi“, itd. A
počelo se komedijama, najpre Molijerovom „Tvrdicom“, a onda i sa dve Sterijine komedije
„Tvrdica“ (ili „Kir Janja“) i „Pokondirena tikva“.
Najviše
volim kad bar jednom odem mesečno po knjige, a ovako kad je malo knjiga, i kad
se brzo savladaju, ispadne da moram da kljuckam po knjige i po 2 puta mesečno,
što mi predstavlja veliki zamor, dangubim vreme, jer to vreme mogu da utrošim
mnogo pametnije.
Nakon 19 dana,
tog 29 avgusta vratiti pročitano i uzeti opet 2 knjige, jer sve knjige uzimam na
mamino ime, pošto smo platile samo jednu članarinu od 200 dinara, čitamo obe,
pravimo kompromise, a imamo malo pravo na svega 3 knjige. Ovoga puta čitam knjige
„Moje uspomene“ od Živojina Mišića, a nakon toga dole na red dolazi i veliki romantičarski
ideali i Puškinov „Evgenije Onjegin“.
Zatim, su prošle
samo 3 nedelje, i mama je otišla po nove knjige (tako me spašava svake
dangube), a svaki put joj ispišem koje naslove da mi donese, jer ja još nisam
imala nameru, kao ni cilj da pređem neke stare pragove, preko kojih se zamorim
dok ih pređem. I ja sam dakle počela nekim gimnazijskim lektirama, svoj
čitalački povrtak k sebi, oživljavajući i jedno samo svoje prekrasnije vreme,
svo u znaku učenja, škole, knjige, rata, čitanja, borbe, pisanja, učenja i maštanja
kako nikad neću u svom životu platiti previsoku cenu, a ni proći tako užasno kao
neki od mojih romantičarskih junaka. I u svom predviđanju sam omašila. Počela sam
da čitam nešto što sa 16 godina nisam bogzna kako lepo svarila, i došao je na
red anatemisani Tolstoj i dve ogromne knjige „Ana Karenjina“, i na tom radu sam se zadržala i čitala sve do
23 oktobra, dakle samo mesec dana.
A 23
oktobra sam konačno počela praviti mami društvo do biblioteke, te sam uzela još
dve knjige, dok ne uhvatim dobar zalet, a onda će mi biti malo i 5, kao i 7
knjiga. Nemam zaista kad da šeta svakih 15 dana, tamo-amo. Uzete su tada knjige
dve, Balzakov „Čiča Gorio“ moja najomiljenija lektira, i nešto po preporuci
drugih, da čitam malo domaće naslove, što uglavnom često izbegavam, i tako se
desila knjiga „Veliki juriš“.
Kroz 10 dana
trebalo je poći ponovo po nove knjige, i uspevam da uzem tek 3, i tako na čitanju
imam roman „Omama“, zatim roman „Kad su cvetale tikve“, i roman „Dijamantsko
oko“. Retko od jednog pisca moram da pročitam njegove najbolje naslove, i tako
nekako zapadnem u teške teme.
Prošlo je
samo 14 dana i ja sam već morala po nove knjige, te 17 novembra uspevam da ih dobijem
4. Tada na čitanju imam naslove „Jovanka Orleanka“ od Ketrin Dž. Čen, zatim roman
„Mi, izbrisani“, zatim knjigu „Rat: 33 strategije“ od Roberta Grina, i knjigu
„Poslednji svedok“ od Franka Krakea.
Kroz 17
dana konačno uzimam 5 debelih knjiga (torba preteška, žao mi što nisam taj
teški tovar hartije izmerila, ali ako zbrojim sve stranice bilo ih je 2483
(pročtala i prepričala sam mnogo pre onih očekivanih 25 dana), dakle pričatal sam
pre 21 dana (iako sam imala mnogo drugih obaveza i prekidala čitanje), ne smem
ni da kažem, kako brzo, po neki put ono što prekinem, nadoknadim čitanjem po
200 ili više strana, čak i po čitave knjige za jedan dan, itd. I otvaram svoju
novu članarinu za 200 dinara, ne bi li došla do više knjiga, u trajanju od godinu
dana, ne bi li sada mogla konačno da dođem do više knjiga. I opet omanem u predviđanjima
svojim, a dobiti nešto više knjiga možeš, ali zavisi ko radi, na koga naletiš,
i kakvo je raspoloženje, itd. I tako, zapadam konačno čitalački već u svom najvećem
poletu, u ogromno štivo u nesmal 2500 strana, u istraživanje samo jednog pisca
i čitam 5 knjiga Dragoslava Mihailovića, i tako samo 3 knjige o „Golom otoku“, prvu,
drugu i treću, i još dva romana „Čizmaši“ i „Zlotvori“, a kad kažem čitam to
znači da uporedo i mnogo razmišljam i prepričavam, preživljavam, još nešto zabeležim,
zapišem, te da toga svega nema moje samo puko čitanje išlo bi još brže, ali ovo
je samo malo načina da čovek uspori i sam sebe preispita zašto nešto čita i šta
mu to znači.
No, 11
decembra uzimam jednu knjigu od mame, tačnije ona mi sama knjigu donosi, koju je
ona uzela iz biblioteke, i na njenu preporuku, iako se ja prvo ljutim, jer me
prekida u mnogo bitnijoj temi „Goli otok“. Ali, ona se ipak setila da volim
Pikasa, i donosi mi ljubavni roman koji u svoj onoj težini u koju sam zapala
nekao jedva pročitam, a roman je poneo naslov „Dora Mar i dva lica ljubavi“, od
Betine Štorks, uporedo.
I onda sam počela
da se prisećam šta sam od avgusta sve pročitala, od svojih novokupljenih knjiga,
i od odbačenih ili u hodnik izbačenih knjiga koje sam počela kupiti tek od
konca oktobra 2023, a u akciji čitaocima besplatona dar, i našla sam uz svoje
dobro prisećanje da je pročitanih knjiga već iza mene još 16 naslova. Svaku
početu, načetu, ali još uvek ne završenu knjigu ne računam. Ponekad počnem više
knjiga, te se dobro upletem, sve zavisi šta mi u datom danu sve treba da preživim
u inat.
Od svega 4
kupljene knjige ove godine pročitala sam ove naslove: „Cerska bitka“ (Goran
Vilić), „Tekeriški peškir“ (Zoran Tošić), „Vojnikova breskva/Trilogija“ (Dragan
S. Filipović), „Momčilo Gavrić, najmlađi vojnik Prvog svetskog rata“ (Goran
Vilić).
Pročitala
sam dakle odbačene ili u hodnik izbačene sledeće knjige: „Poreklo porodice,
privatne svojine i države“ od Fridriha Engelsa, zatim „Pesme“ Koste Racina, “Pesme“
Koče Racina, „Izabrane pesme“ Karla Sandberga, knjigu pesama „Obretenje“ Jovana
Zivlaka, „Nađite petu stranu sveta“ Stefana Caneva, „Pesme 1971-1982“ od Borislava
Radovića, „Rodna godina“ od Milovana Danojlića. Nakon poezije, kojoj uvek dajem
prednost, došlo je i nešto divne proze, tačnije dve odbačene antologije, - „Antologija
kratke priče Kanade“ i „Antologija kratke priče Indije“, s tim da su me skoro
sve indijske priče mnogo više očarale, dirnule.
I pred sam
finiš divne predivne čitalačke 2023 godine, setim se da dodam još jednu
pročitanu, a zaboravljenu knjigu, lektiru, iz svoje biblioteke jednom kupljenu
za 100 dinara, a reč je o „Večitom mladoženji“ od Jakova Ignjatovića, a u samom
finišu 2023 ili juče 24 decembra, za svega jedan dan, pročitam još jednu
odbačenu knjigu Kunderino „Neznanje“.
I vreme je
da uzmem danas poslednje knjige u staroj čitalačkoj godini 2023, te da
zaključim ovu svoju preciznu statistiku, te tako 25 decembra uzimam čak 7
knjiga, a još jednu da okončam već početu istraživačku ogromnu temu „Golog otoka“,
i tako povećam obim rada za još 400 strana. I kao prva i prioritetna knjiga,
već do danas, biće i zadnja tj. peta knjiga „Goli otok“ (do četvrte neću moći doći,
jer je nema), od Dragoslava Mihailovića. I tako se na neko vreme rastajem od
pisca, sa kojim sam se družila svih prethodnih najmanje 20 dana.
Porazno
danas. Mnogo knjiga koje sam potraživala sa spiska, koji sam pisala u toku zadnjih
20 dana, danas nema tih knjiga uopšte u sistemu, ne postoje u tom fondu i ja na
brzinu moram zatečena da smislim šta ću. A kad u šoku ne znam šta ću, ja znam da
ću u poeziji celog sveta naći sve što mi za dalje zatreba. I tako odlučim se samo
za poeziju, te uzmem još 6 naslova, samo poezije, da istražim još neke granice.
A čitaću ubrzo posle još jedne knjige o „Golom otoku“ samo poeziju kao najbolji
lek za čitalački izlazak i presek, iz jedne tako teške teme.
Neke knjige
ću od ovih preneti u Novu godinu, i zato će novi čitalački moj list početi da
se ispisuje nekog januara kasnije, u nekim danima možda malo predahnem. Tek idućim
nekim novim uzimanjem knjiga započinjem da obrojavam svoju Novu 2024 preciznu statistiku
pročitanog.
Čitaću ubrzo još i ovo: „Antologiju beloruske
poezije“, zatim „Antologiju savremene grčke poezije“, „Antologiju savremene makedonske
poezije“, „Antologija francuske poezije“ (tu sam knjigu uzela,tek sad primetim,
13 januara 2020, ali nema veze pročitaću je opet), „Antologiju savremene kineske
poezije“, i „Antologiju kineske lirike“ od Miloša Crnjanskog.
I to je moj
sav i jedini životni doseg, ove čitalačke 2023 godine, za svega 4, nesmal 5
meseci čitanja. O svom gastronomskom dosegu pričaću ubrzo, a o svom poljoprivrednom
dosegu sam sve već ispričala, te nema ništa do nove prolećne setve 2024.
Za novi bolji
čitalački početak u Novoj čitalačkoj 2024 moram napraviti još bolji čitlački plan,
a svojih daljih knjiških interesovanja, kako bih imala šta da radim do početka
setve, ali i tokom setve, nadam se, itd.
Itd...
Нема коментара:
Постави коментар