PROSTRANIM ORANICAMA DUŠE

 

 

Prostranim oranicama duše

Izniče disciplina, učenje, metafizika

Samo umom svojim zalivaš semenke

Oseća li čovek šta okopava

I šta rade rušitelji starog zakona

Preoravanje prošlosti zaboli

Ne znaju vrtlari podmuklost bolova

I koliko napora još treba oranici duše

Ovozemaljski prostor zagašen je

Da sazidamo nešto novo kasno je

Nerazumevanje domaćim rečima

To protiče reka vremena

A dan skapava

Borba je neprestana

Od svoje prolaznosti daleko

Nenasiljem neodržive strategije

Čuje se decembarska kiša

Ili slepo nasilje mehanizma

Melodija sklona civilizaciji

Ubice ne priznaju svoje improvizacije

Nepravične pokolje i poklade

Tražiš reč bajalice, opkladu

Svet počiva na nepravdi

Od čega se ne zaboravlja

Mesec treperi

Želiš da ćutiš

Nad vodom nepomičnom

Kao najbedniji bljesak

Trn izdvojene tišine

Dotičeš bolnu suštinu

Grč nezadovoljstva

Duhovnu nepodobnost

Razmetljivče vatre i vetra

Stvaralačka snago boja

Kovitlac promašenog cilja

Oko čuvara budno je

Moć Svemira polako slabi

Bez pouzdanja lišen pažnje

Bez energije izvan sabranosti

Daleko od svake mudrosti

Bezakonje u pokvarenosti

Nesloga u razdoru

Mržnja u strasti

Požuda u srdžbi…