Tršavi peršun izgleda dosta dobro, i jednu poveću
vezicu naseckala sam makazama za Meksičku salatu…
Luk srebrenjak ne
izgleda lepo, jako izgleda loše, a onda primetim
napali su ga crvi, sasušeni braonkasti, i
zato je ovoliko slab i bled, klonuo, zakržljao. No, ja ga načupam danas po prvi
put, očistim i pojedem u Meksičkoj salati, jer sve može da se iskoristi doduše
sa malo više bacanja na kompost...
Nikad lošiji luk srebrenjak
za 5 prolećnih i 5 jesenjih setvenih sezona nećemo dakle imati. Ali, to ne
čudi, više, jer takva je svaka naša čista bezhemijska proizvodnja, svaki naš
trud, te uvek neka podmukla invazija ubačena biva samo spolja. Nema, šta drugo,
nego loše seme luka, itd...
Salata izgleda dosta
dobro, da ne ureknemo, nikad bolje…
Današnja T preko 19 stepeni
Celzijusa, a u plusu, u “Hirošimi” dok najniža registrovana na izmaku jeseni
bila je pre neki dan minus 4 stepena, sa svih 5 stavljenih presama, a ne čudi,
jer je sve prslo, sve je šupljo, sve oronulo, pohabano, dotrajalo. I kisne, i ulazi
hladnoća…
Najlon je propao u “Hirošimi”,
propali su i svi preskupi pokušaji u 3 navrata krpljenja, a vetar u nekoliko
silovitih navrata uzeo je svoj danak i sve polomio, pocepao, istanjio,
razdrobio...
U martu 2024 treba presvući
novo najlonsko ruho, treba, kao i prilikom stvaranja 2019, kopati kanale. Do tada sve će produvavati, naduvavati, kisnuti,
i onako oronulo stajati...
Žalosno je stanje luka
srebrenjaka, a na proleće 2024 odmah ću posaditi ponovo luk srebrenjak. Dakle,
borba je neprestana i nema povlačenja ni pred malim uljezima, vaškama ili sasušenim
braon crvima, pred barijerama...
Do luka srebrenjaka raste
beli luk, koji ne može biti bolji, bar za sada, kad ništa nije unapred sigurno,
kao što nije ni u sadašnjem trenutku sigurno...
Crni luk takođe mnogo
bolji, ali dočekajmo proleće 2024, te donesimo neki mnogo bolji sud, jer za
neke mudre zaključke još je prerarno, ishitreno, zar ne...
Spanać je takođe
klonuo i požuteo te i on izgleda ove jeseni nikad tužnije, mnogo lošije, ali i
to mogu ponoviti na proleće 2024, ako mi bude manjka spanaća. Prekopati isto
mesto i posejati sve iznova, i jednom mora da bude dobro i da uspe. Ponekad ni
setva po lunarnom kalendaru ne daje uvek
dobre rezultate, te zašto onda robovati takvim pravilima. Iduće 2024 slušam svoj
unutrašnji glas samo, pa ako ne uspem neće mi biti odviše žao…
Ona toplota u usred
jeseni, nekakvo proleće, bez mrazeva, bez nižih očekivanih T, vreme nenormalnih
vrućina, uzima svoj danak ove zime 2023/24...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар