HOUSTON STEWART CHAMBERLAIN (1855-1927) OTAC MODERNOG RASIZMA...

Danas sam čitalac još jedne knjige – “HISTORIJA MODERNIH POLITIČKIH TEORIJA (od 1848 do danas) II knjiga”, koju je napisao sveučilišni prof. dr Juraj Kolaković, a to je knjiga iz čak 1972 godine XX veka, (štampa i izdanje zavoda “Zrinski” Čakovec, Globoteka BB), a reč je o naučno-popularnom udžbeniku Sveučilišta u Zagrebu, itd. Do knjige sam došla gratis, opazivši je u jednom ćošku kao odbačenu, a danas nepoželjenu literaturu, u akciji čitaocima na dar…

 Rešila samo da danas čitajući sve ovo samo malo čitalački profilozofiram, jer treba mi malo bekstva iz najteže teme ikada kao što je recimo “Goli otok”, te da potražim korene i klice nekih pojava, kao što su imperijalizam i rasizam, a našla sam ih untar dobro poznatih modernih političkih teorija...

Zahvaljući još jednom današnjem izvoru, a to je enciklopedija “Britannica”, o Houstonu Stewartu Chamberlanu, se može saznati, samo ne znam koliko “preciznom i tačno” u ovom mom prevodu sa engleskog jezika, gde doznajemo:

“Houston Stewart Chamberlen, je (rođen 9 septembra 1855, Southsea, Hampshire, Engleska, a umro 9 januara 1927, Bayreuth, Bavarija, Nemačka), germanofilski politički filozof britanskog porekla, koji se zalagao za rasnu i kulturnu superiornost tzv. Arijevski element u evropskoj kulturi, čime je uticao na pan-nemačku i nemačku nacionalističku misao, posebno na nacionalsocijalistički pokret Adolfa Hitlera. Školovao se u Versaju, Ženevi i Beču, i postao obožavalac Richarda Wagnera, objavivši svoje prvo delo, “Notes sur Lohengrin” („Beleške o Lohengrinu“), 1892, “Analizu Wagnerove drame” (1892) i “Biografiju” (1895). U ovim publikacijama Chamberlain je naglasio herojske tevtonske (viteške i plemenske) aspekte u kompozitorovim delima. Godine 1899 objavio je “Die Grundlagen des neunzehnten Jahrhunderts” (“Osnove devetnaestog veka”, II tom, 1911), široku, ali pristrasnu analizu evropske kulture, u kojoj je tvrdio da su zapadni arijevski narodi odgovorni za veličinu i kreativnost Evrope i da je jevrejski uticaj prvenstveno negativan (kao i uticaj rimokatoličke crkve). Chamberlain-ove teorije umnogome duguju spisima Joosepha Arthur-a, grofa de Gobineau, koji prvi tvrdeći dokazuje superiornost „nordijske“ rase”. Chamberlain-ovi kasniji radovi uključivali su studije Kanta (1905) i Goethe-a (1912), različite eseje koji brane nemačke vojne napore i ciljeve tokom Prvog svetskog rata (Velikog rata), autobiografski “Lebenswege meines Denkens” (1919 - „Putevi moje misli“) i “Rasse und Personlichkeit” ( 1925 - „Rasa i ličnost“). Godine 1907 nastanio se u Bayreuth-u i oženio “Wagnerovu jedinu ćerku Evu, svoju drugu ženu. Ostajući u Nemačkoj tokom Prvog svetskog rata, Chamberlain je dobio nemački vojni krst 1915 i stekao državljanstvo sledeće godine”.

Houston Stewart Chamberlen iznoseći svoju modern političku teoriju rasizma, zapravo pravi jednu novu vrstu sažimanja i simbiozu već viđenog, a reč je samo o rasnoj teoriji imeprijalizma, koju kalemi na ono što se još zove filozofija života, te tako iz njegovih filozofskih radova pomalja se jako ekstremna ogromna težnja. Bio je u prijateljskim odnosima najpre sa nemačkim carom Vilhelmom Drugim, a onda se sprijateljio i sa Hitlerom, vođom jako ekstremnih nacističkih svatanja.Trebalo je stvoriti brzo jednu novu vrstu ideologije, pod koju bi kao uključeni elementi došli ipak “svi” slojevi društva, a najpre se ideologija obratila isprva samo sloju malograđna i malograđanštine. Ekstremni vođa sa ogromnom težnjom da zadrži svo svoje političko liderstvo i to liderstvo jedne krajnje agresivnosti, samo putem razvoja i pojačavanja imperijalističkih apetita, sklon je najekstremnijoj vrsti svog radikalnog agresivnog reakcionizma, nacizam, fašizma.

Da bi se dalje i uvek moglo agresivno manipulisati svojim najširim društvenim slojevima Houston Stewart Chamberlen koristi svoju tek stvorenu novu, a modernu političku teoriju rasizma. Jedino radništvo (proleterijat) ostaje izuzeto, ostaje izvan ovog polja mutne i smutne političke manipulacije i njene sveobuhvatne propagande. Šta je sve donela ova politička moderna rasna teorija rasizma?

Najpre došlo je do kritikovanja kulture, a svi ti ideološki obojeni napadi bili su dobro vulgarizovani, te se  povela propaganda protiv svega što je semitsko, ali i hrišćansko, uz velike nove tvrdnje da su Germani jedini na svetu bogomdani i kako bi kao rasa samo oni bili apsolutno zaslužni gospodari sveta. Po ovoj teoriji modernog rasizma, hrišćanstvo, tj. rimokatoličanstvo je dakle vrlo zastarelo, anahrono, i sada ga treba reformisati, tačnije treba ga obnoviti i osvežiti nekim novim teorijama (rasističkim, političkim), te dotaknuti ne  samo duše vernika, već i glave onih koji su nevernici.

Houston Stewart Chamberlen uspeva da svojom novom teorijom rasizma obnovljeno hrišćanstvo dobro iskoristi kao opravdano sredstvo koje dovodi do rasnog velikog cilja, ali i da ga instrumentalizuje u politici koju je vodila još dinastija Hohenzoler u Srednjem veku, sa svim svojim velikim zavojevačkim apetitima i ambicijama neumitne sile koja će potčiniti svetove svetova.

Iz ove teorije modernog rasizma koju je proklamovao Houston Stewart Chamberlen da se još primetiti da je ono nastala po uzoru na rasnu socijalnu teoriju Čarsla Darvina, s tim što je za razliku od svog velikog uzora, Chamberlen odbacio teoriju evolucije. Chamberlen se koristi najgrubljom vrstom empirizma, kao i intuicijom kojoj se pripisuje velika mističnost, tako da iz svega ovoga samo treba izuzeti i odstraniti prisustvo svake vrsta apstraktnog načina filozofiranja (mišljenja, razmišljanja, mudroslovija). Ovo su bez sumnje pravi koreni iz kojih je iznikla jedna silna težnja Germana, težnja za zadržavanjem svetske velike prevlasti i globalne vlasti. Chamberlen-ov empirizam je vulgarizovan, a pritom se još koristi i intuicijom koja je po prirodi iracionalna. Najpre govori kako je samo sledbenik Darvinov, te veli:

“Pratim velikog prirodnjaka u staju za konje i u kokošinjac a također kod vrtlara i kažem: ovdje ima nečega što riječi “RASA” daje sadržaj i što je neosporno i svakom čovjeku očigledno”.

Dakle, po Chamberlen ono što važi za uzgajane biljke i životinjie, dakle svi oni zakoni mehanizma sila prirode, važe i za ljudski rod (čovečanstvo), a šta je sve rasa najbolje su mogli da nam pokažu svi uzgajivači biljka, kao i sami farmeri, stočari (uzgajivači pripitomljenih životinja).

Chamberlen dalje kaže:

“Ništa nije tako neposredno uvjerljivo kao posjed “RASE” u vlasitoj svijesti. Tko pripada jednoj izričito čistoj rasi, osjeća to neprekidno”.

Rasni kvalitet svakog onog ko bude pitati umeo, odrediće njegova intuicija, a svi oni koji ne budu posedovali tu intuiciju nazvaće ih bastardima (tj. kopilanima). Svaki čovek svoju rasu nosi u svojim prsima, u svojim grudima, ali i u svojim najvećim delima, stvaralaštvu, u svojoj ljudskoj istoriji koja se zapisuje, smatrao je  Chamberlen. Ovakavim načinom razmišljanja sam postaje jako blizak proroku imeprijalizma Fridrihu Ničeu, ali i Vilhelmu Diltaju.

Prof. dr Juraj Kolaković piše:

“Filozofija života polazi od toga da je doživljaj svijeta poslednja osnova spoznaje. Sam život, životnost sadrži odnose na kojima se eksplicira sve iskustvo i mišljenje. U životu i iskustvu sadržana je povezanost koja se javlja u oblicima i kategorijama mišljenja. Fundamentalne pretpostavke saznanja date su u životu. Nema objektivne istine. Vrijednost znanosti je u njenoj upotrebljivosti u praksi”, itd.

Svi odgovori koji su potom trebali germanskom društvu nastali su i rođeni ipak iz mita, te se i sama nauka “srozala do nesvjesnog mita”, a tu je već reč o teoriji mitova. Ove teorije mitova potom utiru i trasiraju velike filozofske puteve koji će voditi samo do imperijalističkog poostvarivanja, ali i do rasizma, nacizma, fašizma. Pokazalo se da žuđeni filozofski put nisu podarile čak ni sve silne nauke sa mnogim svojim specijalnostima, stručnostima, čak ni sva versko-religiozna gledišta, i zato je kucnu novi čas za neku novu vrstu reakcionizma, agresivnosti, za njene najekstremnije oblike, a sve u vidu rasizma, kada dolazi do velike agresivne težnje da se načini mnogo moderniji  pogled na svet, koji u sebi sadrži, zadržava čak moralne semenke etike koja vri unutar versko-religiozne tradicije hrišćanstva, ali koja se svim ovim novim samo modifukuje, preinačava u nešto još medernije, superiornije. Najbolji alat za jednu takvu hibridnu modifikaciju bio je mit, uz pomoć koga će doći do obnavljanja kako filozofije, isto tako i do nove zamene za veru i religiju. I  još nešto, mit se zapravo trebao nečim opravdati, a opravdati postojanjem ne samo unutrašnjih prsnih i grudnih iskustava, već i pozivanjem na prsnu i grudnu unutrašnju snagu intuicije.

Najpre trebalo je uočiti u čemu su sve te razlike, a posmatrano sve samo s jedne strane kao kultura, dok sa druge strane to je civilizacija, znao je Chamberlen. I onda je kazao da kultura jeste germanski produkt, koji u sebe uključuje elemente aristokratizma, zatim da su Germani kao rasa vrlo nadmoćni, superiorni. S druge strane, za njega civilizacije jeste nešto jevrejsko, površno, plitko, demokratsko, zapadnjačko, a pripada samo najnižim rasama. Dalje, Chamberlen stoji pred mnogo važnim zadatkom, krucijalnim, jer teži da  načini posve novu religioznost za svoje obožavane Germane, kroz koju će se sve ispoljiti sva njihova superiornost i nadmoćnost nad ostalim nižim rasama.

Zatim je tvrdio da germansko-arijevska religioznost vuče svoj koren još iz Indije, da je religioznost rase prevalila veoma dugačak put, sve preko Isusa Hrista, pa do samog filozofa Kanta, koji je doneo katarzu. Ova religioznost poseduje svoju veliku nadmoć, superiornost, jer je uspela da neraskidivo u sebi sažme ne samo religiju, već i nauku, davši tako alogične poglede na svet, a što je zapravo samo unutrašnje saznanje. Ovo je posve novi oblik religije koja je preživela i doživela veliku katarzu, a sada  sledi prekid svih veza, kidanje ropskih niti konca, kako sa razumom, isto tako i sa naukom.

Dalje, Chamberlen tvrdi da je Isus Hristos zapravo samo “obnovio arijevski pogled na svijet”, rekavši gde se tako nalazi Carstvo Božije, a kako znamo nalazi se iznutra, unutra u nama, u prsima, u grudima, itd. Po Chamberlenu Hristos u svet donosi nešto revolucionarno novo, a to je sasvim nova kultura, uz dalje napomene da je Hristovo učenje ubrzo došlo pod udar, pretrpevši mnoge zatrovanosti i iskvarensoti, iskrivljenosti od strane Jevreja, i judaizma, a time je dalje stvaran nered, haos, haotičnost, metež, posebno viđen u propasti velike rimske osvajačke imperije i carevine.

I tek filozof Imanuel Kant svojim idealizmom postaje onaj koji vrši katarzu u XVIII stoleću, prosvetljujući arijevsko-germanski pogleda na svet i govori da sve stvari oblikuje samo naš um. Svojim teoretisanjem o rasama Chamberlen vrši odbacivanje svetske istorije, govoreći kako samo postoji rasa, a otuda samo postoje i sve rasne borbe, te po njemu treba da dođe do eliminacije i likvidacije svih shvatanja koja govore i o čovečanstvu, ali i o humanosti. A nov pogled na novo stanje stvari treba da bude samo superiornost germanske rase, te otuda poziv da se odbaci sve što nema germanski koren u sebi. I zato će i sam Chamberlen isto kao što je to i Niče, mnogo glorifikovati i  veličati germanski imeprijalistički poriv i poklič, iz koga se vidi da osvajanje svake prevlasti samo od strane Germana, ipak svima u ovom svetu ne donosi sreću, jer Germani moraju potući (masovno pobiti i istrebiti) mnoga plemena i mnoge narode (niže rase) kako bi dobili ono svoje superiorno prirodno pravo samo na prvo (vrhovno) mesto koje im u ovom svetu apsolutnog gospodstva i gospodarenja, upravljanja i vladanja, i pripada. Svojom modernom političkom rasnom teorijom i svojom ideologijom u službi rasizma i nacizma i fašizma, Chamberlen krči put koji vodi u sve veću eskalaciju vihora Velikog rata (Prvog svetskog). A svi oni koji po rasi nisu Germani po njemu nemaju pravo na svoje veliko mesto u svetu, nemaju pravo na svoj život, nemaju pravo na svoju kulturu, na svoj jezik, na svoj običaj, na svoju tradiciju, na svoj folklor, te zaključuje da oni i nisu mnogo vešti u stvaranju velike kulture, jer sve ovo jedino pripada najčistijoj i najsuperiornijoj rasi i rasama samo arijevskog porekla oduvek, a to su stare drevne rase koje svoj koren imaju u Indiji, u Persiji, u Grčkoj, u Rimu i Germanskim mnogim carstvima, se do stvaranja Nemačke. Neke do ovih kultura pretrpele su svoju veliku propast, jer unutar njih došlo do asimilacije ili mešanja sa drugim rasama, i zato su sada po Chamberlenu novi svetski spasioci samo Germani, te boljih spasilaca neće biti na svetskoj sceni još od pada Rimskog carstva. Iz judaizma i jevrejstva došlo je po njemu samo ono što je loše, rđavo, opasno, nekulturno, haotično, metežno, a isto tako došlo je i od strane crkve u Rimu, a pominje polujevrejina Pavla i Avgustina. Pobornici ove rasne teorije bore se za arijevsku čistotu Hrista, a judaizam osuđuju kao veru i religiju materijalizma koji je po svojoj prirodi apstraktan, ali tu ima i još jedne vrste materijalzima, koji će nazvati magičnim. I tek sa Kanton usledići će obaranje svih idola, te tako i sva prateća idolatrija koja je išla rame uz rame sa slavljenjem i obožavanjem idola.

Po Chamberlenu materijalizam jeste sve ono što nastaje mešanjem rasa, sve što jeste jevrejsko, sve što se naziva dijalektički i istorijski materijalizam, kao i sve ono što svedoči protiv ideologije velikog imperijalizma. I govori o crkvi u Rimu kao velikoj kvariteljici Hristove arijevski čiste religije, koja je započela još sa Velikom seobom naroda, i protegla se sve do XIX stoleća. I govori o neprestanoj borbi koja nikad ne jenjava.

Po njemu Germani su poslednji čisti izdanci na velikom stablu gospodarenje nad ovim svetom svetova, oni su najzakonitiji naslednici i čuvari tog gospodstva i gospodarenja, a do punog izvršenja svega ovoga dolazi samo onda kada se svaka trunka judejstva i jevrejstva najradikalnije moguće agresivno savlada, i kada konačno bude zaživela samo jedna jedina germanska čista religija i rasa.

Tokom trajanja Prvog svetskog rata Chamberlen je zagovarač pangermanske propaganda, a pošto su Nemci izašli kao poraženi iz Velikog rata, ovaj otac moderne političke teorije rasizma prelazi na stranu Adolfa Hitlera. I piše mnoge filozofske brošure u kojima drži do antidemokratskih stavova. Dalje, tvrdiće da demokratska jednakost o kojoj govori i judaizama, ali i islam, jeste samo pokazatelj koliko tu ima “rasne inferiornosti”.

Pre izbijanja rata Chamberlen se usudio da nemačkom caru Vilhelmu Drugom predloži nešto sumanuto, a tada mu je predložio da bi trebao da zapali i digne u zrak zgradu Reishstag-a, jer bi tek nakon toga imao odrešene ruke za mnoga veća svoja činjenja. A tokom trajanja rata istupao je Chamberlen i zauzimao se za Nemačku, a kada je zatražio da se ukine demokratija, koja samo mnogo smeta, te da se time i tako nametne samo vlast nekolicine ljudi.

Ovim je politička teorija o modernom rasizmu brzo našla svoju veliku primenu u najagresivnijim ostvarenjima imperijalizma, koji je svet spoznao u liku cara Vilhelma Drugog, a potom i kroz sva izopačena konačna rešnja Adolfa Hitlera.