BUDA SE NALAZI U VAMA...

 

 

Izvor: „Shambhala Sun“, 13 novembar 2013, autor ANDREA MILLER...

Tokom mog povlačenja u manastiru „Blue Cliff“, zanimala me je čudna mala smeđa kuća, koju su monasi nazivali Thay-ovom kolibom. Konačno, poslednjeg dana, pozvan sam unutra i ugledao udobnu sobu osvetljenu svežim orhidejama, sliku Bude koji dodiruje zemlju i svećnjak ispunjen belim konusima i ukrašen pticama.

Thay je sedeo za rustikalnim stolom, nisko do zemlje, a mene su odveli na jastuk pored njega. Tokom našeg intervjua, otkrio je lične detalje o svojoj porodici, otkrio izuzetnu istoriju malo poznatog budističkog učitelja i objasnio kako Buda uvek podučava – ako imate pažljive uši i oči. Na početku našeg razgovora pridružila nam se Jo Confino iz britanskog lista „The Guardian“, a razgovor se okrenuo tome kako praksa meditacije može koristiti poslovnim liderima, organizacijama i društvu.

Dok čitate intervju, imajte na umu da postoji jedna stvar koja nije stigla na stranicu, a to je česti, radosni osmeh Thich Nhat Hanha.

- ANDREA MILER

Koja je uloga učitelja u duhovnoj praksi?

Prijatelj može biti učitelj, kolega praktičar može biti učitelj, a vi sami možete biti učitelj. Učitelj je svako ko vam pomaže da vežbate i pronađete više slobode – čak i slobodu od svog učitelja.

Morate biti inteligentni i ne zavisiti od svog učitelja. Ako pratite njega ili nju sa slepom verom, to nije dobro. Ne postoji savršen učitelj. Možete naučiti dobre stvari od njega ili nje, a takođe možete pomoći svom učitelju da bude bolji. Vrlo brzo će u vama biti učitelj i možete ga pratiti.

Dakle, dobar učitelj jeste neko ko vam pomaže da ne zavisite od njega ili nje ceo život. Zato je Buda rekao pre nego što je umro, „vrati se sebi. Nađite utočište na ostrvu unutar sebe”.

Niste izgubljeni kada vaš učitelj više nije u ljudskom obliku, jer je vaš učitelj uvek živ u vama i u svojim učenicima. Kada vežbam kaligrafiju, ponekad pozovem svog pokojnog učitelja da mi se pridruži, pa kao učitelj i učenik to radimo zajedno. Udahnite, pola kruga. Izdisanje, druga polovina. Kada se smejem, moj učitelj se smeje.

Pozivam sve učitelje iz prošlosti da sa mnom naprave kolo, a znam da moja ruka nije moja ruka. Moja ruka je takođe ruka mog oca i ruka moje majke. Ponekad pozovem sve svoje prijatelje da to urade sa mnom, jer su i oni ja.

Hoćeš li mi reći nešto o svom ocu?

Moj otac je bio oficir u kraljevskoj vojsci. U to vreme u Vijetnamu, kralja i njegovu vladu kontrolisali su Francuzi, tako da je glavni posao mog oca bio da ode i traži područja gde bi se siromašni ljudi mogli preseliti. Voleo je to da radi. S vremena na vreme odlazio bih sa majkom i posećivao ga, daleko u planini.

Moj otac je kupio zvono i neke sutre i pokušao da ih recituje. Želeo je da praktikuje budizam, ali je bio veoma zauzet i nije uspeo. Osećam se dobro jer to radim za njega.

Ja to mogu jer smo svi mi nastavak naših očeva, naših majki, naših predaka. Ovo je istina. Kada radite meditaciju u šetnji, oni hodaju sa vama. Ako preduzmete mirne, srećne korake, i oni to čine. Nemate zasebnog sebe, tako da možete da vežbate za sve svoje pretke. Ako naiđete na darmu i doživite transformaciju i isceljenje, svi vaši preci profitiraju od vaše prakse. Tako da su moji otac i majka u meni veoma srećni.

Ove nedelje ste spomenuli da je vaša majka pogrešila pre nego što je dobila vas. Rekli ste da ste kao dete mislili da ste beba koju je izgubila vi, i da je pobacila jer još niste bili spremni da se rodite. Pitao sam se kakvo je sada vaše mišljenje o toj izgubljenoj bebi. Da li beba koja umre pre nego što se rodi nastavlja na bilo koji način?

Beba nema odvojeno ja. Jastvo bebe čine majka, otac i drugi elementi. Dakle, ovi elementi će se ponovo spojiti, a sledeća beba nije ni potpuno ista ni drugačija.

Ako patite od gubitka bebe, to je zato što ste uhvaćeni u pojam sebe. To je uvid ne-sebe koji nas može osloboditi tuge. Ti nemaš sebe i ta mala beba nema sebe. To je kao kada pokušavate da izgradite zamak od peska. Ako uslovi nisu dobri, zamak od peska će se srušiti. Možete ponovo da izgradite zamak, ali ne možete reći da je ovo drugi zamak, jer je napravljen od istih materijala. Ništa nije izgubljeno.

Možete li mi reći nešto o zenu u Vijetnamu? Da li ima poseban ukus ili karakter koji ga razlikuje od zena koji se praktikuje u drugim zemljama?

Postojao je budistički učitelj u prvoj polovini trećeg veka koji je rođen u Vijetnamu i postao učitelj meditacije. Zvao se Tang Hoi. Bio je istorijska ličnost, a ne kao Bodhidharma, kome se tradicionalno pripisuje da je doneo zen u Kinu u šestom veku. Mnogo toga je zamišljeno ili izmišljeno o Bodhidharminom životu, ali Tang Hoi je ostavio iza sebe svoje spise, koji su još uvek sačuvani.

Naš zen je nastavak onoga što je Tang Hoi učio. U Vijetnamu postoji tendencija da se uvek vraćaju originalnim svetim spisima. Kada je učitelj Tang Hoi predavao meditaciju, uglavnom je koristio sutre izvornog budizma, ali ih je podučavao u duhu mahajana budizma. Dakle, u Vijetnamu, mi profitiramo od ovoga. Nikada ne letimo previsoko i ne gubimo korenje.

Praksa meditacije u Vijetnamu je takođe veoma angažovana u društvu. Imali smo kraljeve koji su praktikovali meditaciju i pozivali učitelje da dođu u njihovu palatu. U palati su uvek imali salu za meditaciju i dobro su koristili učenje i praksu u svom političkom životu. Jedan kralj je u trinaestom veku abdicirao u korist svog sina i postao budistički monah. On je vodio računa o duhovnom aspektu nacije, a njegov sin o političkom. Otputovao je u hindusko kraljevstvo Champa u centralnom Vijetnamu i sklopio mir. Hodao je zemljom bos i učio ljude kako da praktikuju pet pravila i napuste sujeverje.

Dakle, u vijetnamskom budizmu, politika i duhovnost podržavaju jedna drugu. Duhovnost nije odsečena od sveta. Meditacija nije mesto gde se skrivate.

Zašto je važno da se budizam razvija?

Društvo se promenilo. Mladi imaju mnogo patnje, mnogo sumnje. Ako želite da razmišljaju o zvuku pljeskanja jedne ruke ili ih pitate da li pas ima prirodu buda, oni to ne mogu da podnesu. Ako nastavite tako da predajete, gubite ljude. Budizam je postao marginalan u Koreji i Japanu jer to rade.

Kroz istoriju budizma, učitelji su pokušavali da ponude učenja na takav način da odgovore na potrebe svog vremena. Ako su izmislili tiho osvetljenje, ako su izmislili koane, to je bilo zato što su u to vreme te stvari funkcionisale. Ali kada ove stvari više ne funkcionišu, zašto se držati za njih?

Naša praksa mora da odgovori na patnju savremenih ljudi. Zato su učenja o komunikaciji i pomirenju važna. Ova učenja lakše razumeju ljudi, čak i deca. Ali to ne znači da ova učenja nemaju jaku budističku osnovu. Njihova osnova je u ne-jastvu, nestalnosti, međusobnom biću.

Moramo biti inteligentni sledbenici Bude. Moramo dobro iskoristiti učenja. Moramo da predstavimo učenja i praksu na takav način da ljudi mogu da ih iskoriste i transformišu se.

Kao što sam rekao, vijetnamski budizam je veoma blizak originalnom budizmu, ali mi dobro koristimo duh mahajane. Ima mnogo divnih stvari u mahajana budizmu. Na primer, u originalnom budizmu Budino telo je nirmanakaya, njegov ljudski oblik. Ali u Mahajani, Budino pravo telo je dharmakaya, telo konačne istine, i to telo nikada ne umire.

Dakle, ako znate kako da pažljivo slušate, Buda nikada ne prestaje da podučava. Zemlja je divan izraz njegovog učenja. Vetar, cveće i drveće nastavljaju da uče nestalnosti i ne-sebe. To je telo Bude — telo istine koje nikada ne umire. Dakle, ako imate svesne oči i uši, nastavite da vidite Budu. Ovo odgovara ideji da je Božje kraljevstvo dostupno ovde i sada. Mogli bismo čak pomoći hrišćanima da promene pojam o carstvu Božijem. Bog može biti dharmakaya, pravo telo Bude.

Neki ljudi kažu da kada neko dostigne prosvetljenje, više ne proizvodi karmu. Šta mislite o tome?

Karma je akcija. Kada proizvedete misao, to je karma, dobra ili loša. Kada nešto kažete, to je karma. Kada nešto uradite, to je karma.

Kada ste prosvetljeni, vaša karma može biti samo dobra karma. Nemate diskriminaciju, ljutnju i strah, tako da ono što mislite, ono što govorite i ono što radite može doneti samo dobre rezultate. Kraj samsare znači kraj negativnih stvari. Zašto bismo želeli da prestanu dobre stvari? Želimo da se dobre stvari nastave. Naša praksa je da dobre stvari traju dugo vremena. To je dobra karma.

Ako pogledate Budu, videćete da on još uvek radi. On poučava, on radi, jer su njegovi učenici njegov nastavak. Dakle, Buda još uvek proizvodi karmu — dobru karmu! Dakle, ne možete reći da je Buda, pošto je prosvetljen, prestao da proizvodi karmu. To nije istina.

U budizmu, Buda, zajednica praktičara i učenja su poznati kao tri dragulja. Kako se odnosimo prema njima?

Tri dragulja su u tebi. Imate Budu u sebi. To je vaša sposobnost da se probudite, da razumete, da volite. Ako neko ima mnogo ovih stvari, on ili ona je Buda, a mi želimo da imamo što više buda.

Imate darmu u sebi. Mora postojati metod za stvaranje saosećanja, razumevanja i slobode, a to je dharma. Dharma u vama može biti slaba ili jaka, u skladu sa vašom praksom.

Zatim, da biste proizveli moćnu energiju prosvetljenja, saosećanja, razumevanja, potrebna vam je sangha, zajednica. Vi gradite sanghu i zajedno pomažete jedni drugima da neguju Budu i darmu u sebi.

Tri dragulja su vrlo konkretna. Oni nisu predmet verovanja. Ne možete poreći postojanje tri dragulja. Oni nisu nešto izvan tebe. Oni su u vama. Buda nije na oblaku. Buda je buđenje, razumevanje i saosećanje, a vi imate prirodu buda. Vežbanje pomaže da buda priroda raste i to vas štiti. To je tvoje utočište. Veoma je naučno.

Postoji budizam predanosti, u kome ljudi misle o tri dragulja kao izvan sebe, kao nešto iznad njih ili izvan njih. To verovanje im pomaže. Ali postoji duboki budizam – budizam prakse – gde možete da generišete Budinu energiju za sebe i svoju zajednicu. Postoji tendencija da se duboki budizam izgubi za budizam predanosti, tako da treba da pokušamo da pomognemo budizmu u praksi da traje. Inače, budizam postaje religija kao i druge religije, koje se oslanjaju na superiornu moć da nas spase.

Kao deo vaše severnoameričke turneje, sastaćete se sa izvršnim direktorima nekih vodećih tehnoloških kompanija. Šta mislite o poslovnim liderima i zaposlenima koji uče meditaciju?

Ne moramo da brinemo da li se meditacija zloupotrebljava za zarađivanje novca. Meditacija može učiniti samo dobro. To vam ne pomaže samo da smirite sopstvenu patnju. Takođe vam daje bolji uvid u sebe i svet. Ako vaš posao uzrokuje probleme životne sredine i praktikujete meditaciju, možda imate ideje o tome kako da vodite svoj posao na način da ćete manje štetiti prirodi. Kada iskusite mudrost koju donosi meditacija, onda prirodno želite da vodite svoj posao na način koji će učiniti da svet manje pati.

Zato ne brinite o tome da li meditacija služi pogrešnom cilju. Može promeniti pogrešan razlog dobrim.

Kako gledate na konkurenciju u poslu, politici i našim ličnim životima?

Mnogi od nas veruju da možete biti srećni samo kada ostavljate druge ljude iza sebe, kada ste broj jedan. Ali ne morate da budete broj jedan da biste bili srećni. (smeh) Ne želim da budem broj jedan.

Moramo da preispitamo našu ideju o sreći. Čak i ako uspete da zaradite više novca, i dalje patite. Možda vaš konkurent ne zarađuje toliko novca kao vi, ali je srećniji. Dakle, da li birate da budete srećni ili da imate drugu vrstu uspeha?

Biti srećan je pravi uspeh. Kada ste srećni, ne morate više da se takmičite. Takmičite se jer niste srećni. Praksa meditacije može vam pomoći da manje patite i budete srećni.

U našem društvu se čini da se sve ubrzava i da se ljudi osećaju preopterećeno.

Problem je što ljudi veruju da je sreća u budućnosti. Ali ako prestanete da jurite i trčite, možete pronaći sreću upravo ovde i sada. Nema prave sreće bez mira. Ako nastavite da trčite, kako možete imati mir? Bežimo od sebe, svojih porodica i prirode. To je naše društvo danas. Plašimo se da odemo kući i da se brinemo o sebi. Nemamo vremena da brinemo o našim najmilijima. I ne dozvoljavamo majci zemlji da nas isceli.

Gubimo se u našim malim uređajima. Ali kompanije bi mogle da iskoriste svoju inteligenciju i dobru volju da naprave instrumente koji nam pomažu da se vratimo kući i izlečimo sebe. Pretpostavimo da bih mogao da obučem nešto što bi otkrilo kada mi je u krvi previše adrenalina. Proizveo bi zvuk zvona, što bi mi pomoglo da zastanem i udahnem i izdahnem. To bi mi pomoglo. To bi me podsetilo: imate jaku emociju. Prestanite da radite ono što radite, prihvatite svoje emocije i saznajte odakle dolaze. Takav elektronski uređaj bi mi pomogao da se vratim kući, a ne da se izgubim. Dakle, ne moramo da odbacimo ili bacimo sve uređaje. Nego ih možemo dobro iskoristiti.

I ja lično imam „Sada gledaj“. Kada tražim sat, uvek piše „Sada“. Mogu da stavim ovaj sat na uvo i da udišem i izdahnem, u skladu sa zvukom. Obično uzimam četiri sekunde za udah i šest sekundi za izdah. Prestajem da razmišljam i samo uživam u disanju. Tako da dobro koristim veoma jednostavan uređaj. Ali oni takođe mogu napraviti sofisticiranije stvari koje će mi pomoći da vežbam.

Kako da pronađemo pozitivnu svrhu za svoj život?

Svi žele da čine dobro, jer svi imamo prirodu Buda. Kada nađete način da činite dobro, u miru ste sa sobom i sreća postaje moguća. Ali morate koristiti sopstvenu inteligenciju da biste pronašli način. Dobar način, pravi način, je suprotan od lošeg. Loš način vam je doneo patnju. Umesto pogrešnog pogleda, želite pravi pogled. Umesto pogrešnog razmišljanja, želite ispravno razmišljanje - razmišljanje sa saosećanjem i razumevanjem.

Kada pogledate put koji nije plemenit, možete videti drugi put. Dakle, gledajući u patnju, vidite put do sreće. To je učenje o četiri plemenite istine. Ne morate biti budista da biste ih razumeli. Samo treba da odvojite vreme da pogledate svoju patnju i sreću.

Šta je ključ sreće?

Student može misliti da ne može biti zadovoljan dok ne dobije diplomu. Ali kada dobije diplomu, srećan je samo nekoliko dana pre nego što kaže: „Moram da nađem posao i kuću“. Dakle, ništa ne može zadovoljiti čoveka ako stalno trči.

Zaustavljanje i učenje da budete srećni u sadašnjem trenutku jeste ključ. Ovo nazivamo besciljnošću. To je prosvetljenje. Dakle, student može biti veoma srećan čak i ako nije dobio diplomu. U sadašnjosti uvek postoje uslovi za sreću, ali možda ne znate kako da uživate u njima. Ne prepoznajete ih i tražite sreću u budućnosti.

Budizam je učenje o buđenju. Našem društvu je potrebno kolektivno buđenje da bismo se spasili od naših kriza. Tako da je praksa da se buđenje dešava na svakom koraku, svuda. Ako imate buđenje, znate da imate put sreće. Prestajete da patite i možete pomoći mnogim drugim ljudima da učine isto.

Izvor: https://plumvillage.org/about/thich-nhat-hanh/interviews-with-thich-nhat-hanh/shambhala-sun-january-2014

(prevod sa engleskog)