OTKRIVANJE SVOJE PRAVE VREDNOSTI

 

Ne tako davno u mirnom selu smeštenom između okolnih brda i vijugavih potoka, živeo je mladi učenik po imenu Liam. Selo beše čuveno po svojoj umirujućoj lepoti, ali Liam je ponekad tražio nešto mnogo dublje: značenje života. Rešen da nađe odgovore, odlučio je da potraži duhovno rukovođenje kod starog premudrog učitelja po imenu Alden, o kome se pričalo da poseduju duboko znanje, kao i dalekoviđenje.

Jednog svežeg jesenjeg jutra, Liam je pošao kod učitelja Aldena u njegov skroman dom. Put koji je vodio prema prebivalištu mudrog starca bio je pun živopisnog lišća, tako stvarajući najživopisnije slike u kojima se ogledalo svo Liamovo iščekivanje. Stigavši ispred učiteljevih varta, Liam je duboko udahnuo i pokucao sa poštovanjem.

Vrata se otvoriše (odškrinuše), otkrivši spokojstvo učitelja Aldena.

“Pozdrav, mladi tražitelju. Šta te dovodi u moj skromni dom?” – on zapita, te trepnu očima sa nekakvom drevnom mudrošću.

Liam se pokloni s poštovanjem i upita:

“Učitelju Aldene, došao sam u potragu za velikom mudrošću, pravog značenja života. Možeš li me voditi na ovom putu?”.

Učitelj Alden prouči (osmotri) Liama na čas. Zatim ga pozva kod sebe unutra. Oni sedoše u slabo osvetljenu sobu, okruženu policama ispunjenih mnoštvom svitaka i starih tekstova. Učitelj Alden sa poznatim osmehom, poče da govori.

“Da bi razumeo najveću vrednost u životu, moraš se ukrcati i poći na put samootkrivanja. Život je kao prostrana bašta, unutar koje, ti jesi unikatan cvet. Tvoja srvha, slično kao kod cvetanja cveta, možda potraje (treba i zahteva) vreme da se razvije (rascveta). To je suština da prigrliš svoj put, a u tome leži prava suština (duša) života”.

Liam je slušao pažljivo, a učitelj Alden je nastavio da deli svoju mudrost. Mudri starac govorio je o povezanosti svih živih bića, o osekama i protocima prirode, i o važnosti svesnosti. Učitelj Alden ohrabrivao je Liama da pođe izvan sela, da istraži svet i odbije (stekne) raznolika iskustva. Sa novootkrivenim gledištima, Liam pođe na svoje putovanje, željan da otkrije tajnu postojanja. Putovao je kroz guste šume, prelazio preko zažuborenih potoka, i penjao se prema planinama. Tokom puta, naiđe na mnoštvo karaktera: ljubazne duhove, mudre učitelje, pa čak i izazivače (kušnje, iskušenja) koji su isprobavali njegovu rešenost.

U užurbanom trgovačkom gradu, Liam je sreo starog tgovca koji je govorio o vrednosti saosećanja. Trgovac podeli priču o pomaganju drugima u nevolji (nuždi), o radosti koja proizilazi (proističe) iz dela ljubaznosti. Zainteresovani Liam odluči da ostane neko vreme ted a se nauči od (iz) trgovčevog iskustva. Zajedno, su delili hranu gladnima, obezbeđujući sklonište za beskućnike, i nalazeći ispunjenje u u nesebičnim delima.

Kada je Liam nastavio svoj put, naišao je na živopisan grad gde su umetnici ukrasili ulice svojim kreacijama. Inspirisan njihovom strašću, uronio je u svet umetnosti, otkrivajući lepotu koja može biti nađena u svakom potezu četkice i svakoj melodiji pesme. Kroz umetnost, Liam nauči da ceni različitost ispoljavanja (izražavanja) ljudskih duša.

U udaljenom selu, Liam naiđe na veštog zanatliju koji je prenosio mudrost pažljivo (strpljivo) i istrajno (marljivo). Zanatlija otkri zamršen proces  oblikovanja sirovog materijala koji se pretvara u izvrsno umetničko delo. Liam shvati da slično zanatlijinom stvaralaštvu, i život potrebuje strpljenje i elastičnost da bi se odvijala (pokazla) sva njegova prava lepota.

Kroz svoja putovanja, Liam je sačuvao časopise, dokumenta i lekcije i iskustvo koji su oblikovali razumevanje života. Časopis je postao ogledalo koje je reflekotovalo njegov porast, i bilo svedočanstvo o pronađenoj transformaciji (preobražaju) kojoj se podvrgao.

Jednoga dana, dok se odmarao ispod senke starog i mudrog drveta, Liam je prelistavao svoj časopis. On se začudi raznovrsnosti tapiserija iskustsva, gde svaka doprinosi mozaiku njegovog života. Bilo je to onda kda je razumeo (shvatio) – najveću vrednost u životu, a što jeste bilo spajanje ovih trenutaka, kulminacija (zenit) mudrosti stečena kroz putovanje preko ogromnih prostranstava (pejzaža) postojanja.

Ispunjen saosećanjem zahvalnosti, Liam odluči da se vrati u svoje selo i podeli svoju novootkrivenu mudrost sa učiteljem Aldenom. Mudri starac, kada ču Liamove priče, dodade uz odobravanje:

“Prigrlio si suštinu života, moj mladi prijatelju”, te učitelj Alden primeti: “Najveća vrednost ne počiva (ne leži) u odredištu (destinaciji) većn a putovanju (putu) samom po sebi. Svaki korak, svaki susret, doprinosi bogatstvu tvoje duše”.

Kako je vreme prolazilo, Liam postade poštovana ličnost u selu, poznat po svojoj mudrosti i saosećanju. Ljudi su tražili njegovo vođenje, i on, za uzvrat, nastavi da uči od svake odvijene (razvijene, istkane) tapiserije života. U smirenom selu, smeštenom između obližnjih brda i vijugavih potočića, krug traženja i otkrića pravog značenja života bio je uporan (ostvaren).

Učenje učitelja Aldena odjekuje kroz generacije, podsećajući svakog seljanina da se najveća vrednost u životu nalazi na putu dobrog življenja, tapiseriji izatkanoj sa nitima ljubavi, ljubaznosti, i nemilosrdne potere nerazumevanja i zamršene igre postojanja. I tako, priča života se u ovom selu nastavlja, kao i večna potraga  za mudrošću i najvećom vrednošću koja leži sakrivena u tapiseriji svačijeg pojedinačnog jedinstvenog puta (putovanja).

 

(prevod sa engleskog)