TOLSTOJ…

 

 

“Da, kako je zemlja divna za setvu, kako je prijemčiva. I kako je užasan greh baciti u nju seme laži, nasilja, pijanstva, razvrata. Da, divna li je zemlja: neprestano se puši očekujući seme, i obrasta korovom. A mi, koji smo u mogućnosti da ovom narodu damo bar nešto od onog što stalno uzimamo od njega – šta mu mi dajemo? Avione, oklopnjače, kuće od trideset spratova, gramofone, bioskope i svakojake nepotrebne gluposti koje mi nazivamo naukom i umetnošću. I najglavnije – primer praznog, nemoralnog, zločinačkog života. Još bi dobro bilo kada bismo mu zauzvrat onome što uzimamo od njega davali, davali samo nepotrebne, glupe i loše primere. Nego, umesto da mu isplatimo bar deo svog neisplaćenog duga, mi ovu zemlju, koja žudi za pravim znanjem, zasejavamo samo “trnjem i stričkovima”, i ove mile, kao deca čiste ljude, spremne za svako dobro, uplićemo u podmukle, unapred pripremljene podvale”…