NEKE ZANIMLJIVOSTI MESEČEVIH CIKLUSA I RITMOVA…

 

 

U biodinamičkoj poljoprivredi postoje  mesečevi ritmovi, koji nam govore tek sledeće, a o svemu više na samom kraju knjige Rudolfa Štajnera “Poljoprivredni kurs”. O  svemu tome piše  Sonja Višnjić Žižović, prevodilac i priređivač pomenute knjige, izašle kod nas 2022. Evo, šta bi od svega toga trebalo još izdvojiti, negde pribeležiti, zapamtiti, itd.

U “Uvodu” moglo se saznati za dr Kolisko koja je vršila laboratorijske analize, od 1927-35 goidne, a našla da je najbolje sejati na 2 dana pre punog meseca sledeće biljke: zelenu salatu, beli kupus, praziluk, paradajz, grašak, pasulj, kukuruz, pšenicu, ovas, ječam. Ako se sve ovo poseje na 2 dana pre punog mesca biljke će izrastati jače, a imaće više cvetova, bolji rod. Bolje je sejati 2 dana pre punog meseca, nego 2 dana pred mladinu. Svoje radove ova naučnica temelji na učenju Rudolfa Štajnera.

Prvi pun mesec u februara 2024 godine, biće ubrzo, 24-og u iduću subotu, oko 13 sati i 30 minuta, tako da bi najidealije bilo sejati u četvrtak 22 februara, već posle pola 2, tj. posle ručka, bez ikakve bojazni. A treba probati posejati samo ono što će podneti mrazeve ako ih još slučjano bude: salatu, rani kupus, rotkvice, itd.

Pored ove pomenute naučnice, sa mesečevim menama eksperimentisala je Marija Tun, koja je napravila setveni kalendar vezan za 4 mesečeve mene. Mesečeve i sunčeve cikluse poštovali su mnogi stari narodi Arapi, Grci, Kinezi, Egipćani, Vavilonci, Inke, Asteci, Maje, itd. Oni su precizno znali kada je vreme za setvu, a kada za žetvu. Mnogi od njih poznavali su bolje astrologiju, astronomiju, a nas danas sve astrološki ovde u ovom pričanju zbunjuje.

U XVII veku živeo je travar i botaničar po imenu Nikolas Kalpeper koji je tvrdio da na srce, cirkulaciju, krv i kičmu utiče Sunce, dok Mesec utiče “na rast, plodnost, grudi, stomak, matericu i menstruaciju”. Mladina ili mlad mesec utiče na biljne sokove, koji su skoncentrisani u korenu. Rastući mesec podiže biljne sokove ka stablu i granama biljke. Pun mesce ili uštap biljne sokove penje ka krošnji, u grane, u lišće, u cvetove i plodove. Opadajući mesec sokove spušta i koncentriše se u stablu i granama.

Govorilo se da useve iznad tla treba sejati i saditi u dane između mladog i punog meseca, a useve ispod tla saditi između punog meseca i narednog mladog meseca, prvi usevi se sade u vreme svetlosti, a drugi u vreme tame. Zeljaste biljke i sve lisnato treba saditi u mladini, a povrće, voće i cveće u vreme punog meseca.

Najbolje će klijati sve ono što se poseje malo pre punog meseca (2-3 dana preuštapa). Orezivanje se vrši u vreme opadajućeg meseca, čak se i plodovi za skladištenje beru u vreme opadajućeg meseca. U sve ovo treba uključiti i astrologiju, koja kaže: ”Voćke i žbunasto treba saditi kada Mesec prolazi kroz konstelaciju Vatre” (Ovan, Lav, Strelac)”. I mene najviše u ovom “Poljoprivrednom kursu” zbunjuje i sve mi čini posebno teškim astrologija (i kad se u to zapetljam tek ništa ne znam).

Srećom priču o 4 mesečeve mene, mogu da primim. U vreme mladog meseca treba đubriti, uklanjati korov, saditi travu, itd. U vreme rastućeg meseca treba orezivati samo obolelo voće, sejati i saditi cveće, kalemiti, a izbegavati zalivanje cvetnih biljaka. U vreme punog meseca treba orezivati, sejati saditi višegodišnje biljke, presađivati. U vreme opadajućeg meseca treba sejati saditi korenje, zalivati cvetne biljke, đubriti, itd.

U biodinamičkoj poljoprivredi govori se o 5 glavnih mesečevih ritmova.

Prvi mesečev ritam zove se rastući i opadajući, a taj period utiče na rast biljaka, i traje od jednog do drugog punog meseca, a zove se prva i druga četvrt. Najpodesnije vreme za setvu jeste 2-3 dana pre punog meseca za bilo koje seme. Mesec koji pada naziv je za treću i četvrtu četvrt. U prvoj četvrti seje se zeljasto bilje, u drugoj seju se mahunarke i cvetnice, u trećoj korenje, a u četvrtoj povrće koje daje plodove i cveće.

Drugi mesečev ritam zove se uzlazni i silazni, a utiče na klijanje, rast i izlečenje biljaka. Silazni mesec pojačava ukorenjivanje nakon presađivanja i porast korena, upija đubrivo i kompost, te u ovo vreme treba praviti kompostnu gomilu, primeniti đubrivo dobijeno iz kravljeg roga, orezivati voćke, grmlje i žbunje.

Treći ritam vezuje se za 4 elementa Zemlju, Vazduh, Vatru i Vodu. Korenje se seje kad je Mesec u konstelacijama sa Devicom, Jarcom i Bikom. Zeljasti usevi u vreme Raka, Škorpije i Ribe. Krompir i cvetnice u vreme Vodolije, Blizanaca, Vage. Voće, plodovi  i seme u vreme Lava, Strelca, Ovna. Itd., itd., ali ja ovo ne razumem i dalje.

Četvrti ritam jeste onaj u kome je Mesec najudaljeniji od Zemlje i kad je Mesec najbliže Zemlji. Prvo je apogej (tada povrće brže cveta), a drugo je perigej (seme jedva klija, vene).

Peti ritam jeste kad Mesec prolazi kroz eklipsu i tada biljke ne dobijaju sunčevu il imesečevu energiju.

Mesec utiče na Zemlju, te se veruje da će pasti kiša posle punog meseca, kao i posle mladine. Svemu treba prići razumno. Imamo povećanu svetlost od mladog do punog meseca, a imamo i smanjenu svetlost od punog do mladog meseca. Svetlost je najjača u vreme punog meseca. Biljke koje rađaju iznad tla treba sejati u prvoj četvrti. Biljke koje rađaju ispod tla treba sejati  u drugoj četvrti. Kompost ili đubrivo treba primeniti u trećoj četvrti. U četvrtoj četvrti obrađivati zemljište. Itd.

Korenje (cvekla, šargarepa, krompir, luk, repa, itd.) dakle biljke koje pripadaju elenetu Zemlje terba sejati u Biku, Devici i Jarcu. Lisnato bilje, zeljasto, kupus, salatu, spanać, prokelj, tj. elemente vode treba sejati u Ribi, Raku, Škorpiji. Cvetne biljke brokoli, karfiol, elemente vazduha treba sejati u Blizancima, Vagi, Vodoliji. Pasulj, grašak, paradajz, kupine, elemente vatre treba sejati u Ovnu, Lavu, Strelcu. I svaki put kad u poljoprivredu upadnu ovi znaci zodijački, ja sve manje shvatam šta treba činiti.

Krompir se seje u danu korena. Useve ispod zemlje treba sejati u vreme kada se mesec smanjuje. U prvoj četvrti treba sejati biljke koje rastu iznad tla, zeljaste biljke, žitarice, brokoli, kupus, karfiol, celer, kukuruz, salatu, luk, spanać, krastavac (koji je uvek izuzetak). Druga četvrt, kad treba sejati pasulj, patlidžan, grašak, paprike, bundeve, padradajz, lubenice, žitarice. Treća četvrt lukovice, korenje, drveće, žbunje, cveklu, šargarepu, luk, krompir, rotkvu, repu, grožđe, ozimo žito. Četvrta četvrt traži obradu, plevljenje, uništavanje štetočina, itd.

U vreme mladog meseca ljudski organizam ima najjaču sposobnost da se očisti od svih otrova i tada obično treba postiti. U to vreme bolesno drveće treba orezivati, jer nakon toga drvo ozdravi. U rastući mesec rane i povrede teže se oporavljaju, a sve uneto u organizam ima duplo jače dejstvo, jača nas i gradi. U vreme punog meseca rane više krvare te tada ne treba vršiti operacije. U vreme smanjenog meseca operacije su uspešnije, kućni poslovi se lakše obave, čak su i efikasniji poljoprivredni poslovi, te tada treba sejati, saditi krompir, luk, šargarepu, sve ispod zemlje što raste, itd.

Hipokrat je lečio bolesti obraćajući itekako pažnju na položaj zvezda. Ako se vratiomo biodinamičkoj poljoprivredi treba znati da sobno cveće  i cveće na terasi treba zalivatiu dane lista i to kišnicom ili ustajalom vodom. U danima cveta ne treba zalivati, jer će tada biljka postati podložna štetočinama i lisnim vašima.

Zajedno mogu da rastu, i ovo su sve povoljne simbioze: šargarepa i luk, paradajz i luk, paradajz i celer, salata i rotkvice, grašak i celer, krompir i kupusasto povrće. Zatim krastavac, luk, pasulj, celer, cvekla, zelje, salata, keleraba, kupusnjače. Krompir, spanać, pasulj, keleraba, mirođija. Celer i pasulj, spanać, luk, paradajz, keleraba, kupusnjače, krastavac. Peršun i paradajz, luk, rotkvica, krastavac. Paradajz, celer, spanać, luk, kupusnjače, keleraba. Mladi luk, salata, pasulj, šargarepa. Spanać, paradajz, pasulj, jagode, keleraba. Šargarepa, krompir, kupusnjače. Salata, luk, paradajz, pasulj, rotkvice, rotkva, morođija, grašak, krastavac, jagode, šargarepa. Kupusnjače, mladi luk. Luk, paradajz, jagode, krastavac, salata, keleraba. Jagode, mladi luk, kupusnjače, rotkvice, salata, spanać, luk. Preporučljive i poželjne su uvek rotacije biljnih kultura, ali šta kad se nema alternative, kad se nema prostora za takve manevre.

Nepovoljne simbioze su: pasulj i luk, paradajz i crveni kupus, zelen (peršun) i salata, krompir i luk, kupus i luk, paradajz i cvekla, grašaki pasulj, paradajz i grašak.

Povrće se presađuje pri rastućem ili pri silaznom mesecu. Štetočine pobeđujemo rotacijom useva. Kad napravimo tečnost za prskanje biljaka treba da to sipamo samo za koren i oko korena i tako lečimo i štitimo biljke, a nikad ne treba prskati stablo, list ili cvet. Treba kuvati biljne čajeve. Za leptire kupusare čaj od nane, žalfije, paradajza, majčine dušice, crnog pelena. Za lisne vaši od koprive. Protiv mravi lavandu ili uginule ribe u zemlji. Za miševe beli luk, za gljivice preslica i luk, za plesan lukovičaste biljke. Štetočine uništavati u vreme smanjenog meseca. biljne lekove (čajeve) treba pripremiti pre punog meseca, dakle dve šake biljke staviti u 10 litra vode i to da odstoji 24 sata, a posle razrediti vodom i zalivati koren. Protiv puževa treba se boriti u vreme rastućeg meseca. Ljusku od svežih zdrobljenih jaja posuti oko leja. Ili posuti drveni pepeo i piljevinu ili posaditi crni luk, beli luk i žalfiju u blizini.

Korov se uništava u vreme smanjenog meseca, jer korov buja u vreme rastućeg meseca. Treba pleviti u vreme smanjenog meseca, jer tada korov neće više rasti. Voće se kalemi u vreme kad mesec raste, a najbolje blizu punog meseca u danima ploda.

U vreme rastućeg meseca češće su poplave, a klizišta nastaju u vreme kada se mesec smanjuje. I grom će udariti svako drvo koje se uvija u levu stranu. Da drvo ne bi istrulilo najbolje ga je seći u martu. Daska se neće ucrvati ako se drvo odseče u vreme meseca koji raste. Drva za ogrev najbolje je seći u oktobru u vreme rastućeg meseca.

Itd, itd…