NAKON NJENE SAHRANE…

 

 

Njena suština

Bila je

Bolna životna priča

Rana

Duša

Potresna rana

Bolna priča

Duša

Bilo je to sve

Ono što nju sačinjava

Pitam se sada

Nad njenim

Sveže iskopanim grobom

Da li je ikad bila

Slobodno živo biće sreće ili

Bolna priča

Potresna rana

Duša

Žena majka

Ili je pre svima

U neshvaćenosti ogromnog jaza

Bila dobra

Upotrebna vrednosna stvar

Predmet

Snaga

I šta je ona kroz čitav svoj svet

I splet suština

Bila

Samo bolna priča

Potresna rana

Duša

I da li uvek

Samo ono što bila jeste

Duša

Potresna rana

Bolna priča

Ili ništa od svega onoga

Što bila nije i kad jeste

Duša

Potresna rana

Bolna priča

Sazdana za žal i muku

A bila je

Božja sluškinja

Siroče bez oca

Nezaštićena

Mala i mlada

Divlje dete Jezerca

I planine Crvičke

Zaljubljeno u život

Kojoj su iskrojili sudbinu iseljeničku

Sudbinu tešku i mukotrpnu

Majčine odluke krute

Ne pomažu čak ni suze

Povinovati se sudu braće

I krutim odlukama patrijarhata

Sazdana da bi najlepše

I najbolje od svih kuvala

Hlebove pekla

Prala rublje na bunaru

Izbelevši jedan svet u čistotu

Kopala, okopavala

Predugačke brazde zemljom zagrtala

I decu rađala

Starije muške glave dvorila

I poštovala

Žena naučena da dočekuje

I ispraća majčinski

Četiri brata sa najvećim bolom

Da žali, želi i voli

A snaje da je mržnjom i zlom rane

U piću da nalazi nekad utehe

To bolno anesteziranje

Svoje prevelike rane

Lišena prava još kao dete

Da bude uz svoje

Nisu joj dali da voli

Slušajući srce svoje sama

Da sačuva ovce

Da preskoči jedno jutrenje

Da se rodi šesta i zadnja po redu

I zadnja od sve braće i sestara da umre

U biti svoje dobrote

Da zapečati sve svoje snove

U suštini svog jezgra

Da se potvrdi kao čovek

U prirodi svoga stabla lipe

Da postane večno sećanje

U esencijama davnih stvari

Divnih pričanja

U bivstvu jednog specifičnog bivstvovanja

U postojanju bitaka duhovnog bića

U svim bestelesnim stanjima

 U kojima beše u sanduku ona

Ono Sunce pravedničko

Ono jato anđela

Preobučenih u jato ptica

Koji prhnuše nad njenon rakom

I dušu joj vazneše čistu

U carsvo pravednika

A to beše samo ona

Najpoštovanija

Najusrdnija

Najgostoljubivija

U vrednoći svog toplog dočeka

I neumornog rada postojana

I tako nadstvarna

A stvarna

Upokojena baba Slavka

Bolna priča

Potresna rana

Duša

Na putu

U carstvo neko nebesko

Samo njeno

Spokojno…