SZUN TZU - “UMEĆE RATOVANJA”…

 

Pre nego se pozabavim još jednom pročitanom knjigom u 2024-oj godini, “Umeće ratovanja”, koju je napisao Sun Cu (Szun Tzu), u prevodu sa engleskog jezika na “Wikipedii”, o autoru ove knjige piše sledeće:

Sun Cu - bio je kineski vojni general, strateg, živi filozof i pisac tokom Istočnog Zhou perioda (771–256 pre naše ere). Sun Cu se tradicionalno smatra autorom “Umeća ratovanja”, uticajnog dela vojne strategije koje je uticalo na filozofiju i vojnu misao Zapadne i Istočne Azije. Sun Cu je poštovan u kineskoj i istočnoazijskoj kulturi kao legendarna istorijska i vojna ličnost. Njegovo ime na rođenju bilo je Sun Wu i bio je poznat izvan svoje porodice po svom ljubaznom imenu Changqing. Ime Sun Cu po kome je više poznat - jeste počasno ime koje znači "Majstor Sunce".

Sun Cuova istoričnost je neizvesna. Istoričar iz dinastije Han Sima Qian i drugi tradicionalni kineski istoričari postavili su ga za ministra kralja Helua od Vua i datirali njegov život u 544–496 godinu pre naše ere. Moderni naučnici koji prihvataju njegovu istoričnost stavljaju postojeći tekst “Umeća ratovanja” u kasniji period Zaraćenih država od 475 do 221godine pre Hrista, na osnovu njegovog stila kompozicije i opisa ratovanja. Tradicionalni izveštaji navode da je generalov potomak Sun Bin napisao raspravu o vojnoj taktici, takođe pod nazivom “Umeće ratovanja”. Pošto su i Sun Vu i Sun Bin u klasičnim kineskim tekstovima nazivani „Sun Cu“, neki istoričari su verovali da su identični, pre ponovnog otkrivanja Sun Binove rasprave 1972 godine.

Sun Cuov rad je hvaljen i korišćen u čitavom luku istočne azijske vojne istorije od njegovog sastava i na kraju je zadobio globalnu pažnju. Tokom XX veka, delo “Umeće ratovanja” je poraslo u popularnosti i dočekalo je praktičnu primenu i u zapadnom svetu. Ostalo je uticajno u mnogim savremenim takmičarskim poduhvatima širom savremenog sveta izvan vojne strategije i ratovanja, uključujući špijunažu, kulturu, upravljanje, biznis i sport.

Najstariji dostupni izvori se ne slažu oko toga gde je rođen Sun Cu. Prolećni i jesenji anali i kasniji zapisi Sima Qiana o Velikom istoričaru (Shiji) navode da je Sun Cu rođen u Qi. Oba izvora se takođe slažu da je Sun Cu rođen u periodu kasnog proleća i jeseni i da je bio aktivan kao general i strateg, služeći kralju Helu od Vua u VI veku pre nove ere, počevši oko 512 godine pre nove ere. Sun Cuove pobede su ga tada inspirisale da napiše “Umeće ratovanja”. “Umeće ratovanja” bila je jedna od najčitanijih vojnih rasprava u periodu koji je usledio u zaraćenim državama, vremenu stalnog rata između sedam drevnih kineskih država — Zhao, Qi, Qin, Chu, Han, Wei i Yan — koje su se borile za kontrolu ogromnog prostranstva plodne teritorije u istočnoj Kini.

Jedna od poznatijih priča o Sun Cuu, preuzeta od Sima Qiana, ilustruje Sun Cuov temperament na sledeći način: Pre nego što je angažovao Sun Cua, kralj Vua je testirao Sun Cuove veštine tako što mu je naredio da obuči harem od 180 konkubina u vojnike. Sun Cu ih je podelio u dve čete, postavljajući dve konkubine koje je kralj najviše voleo za komandante četa. Kada je Sun Cu prvi put naredio konkubinama da se okrenu udesno, one su se zakikotale. Kao odgovor, Sun Cu je rekao da je general, u ovom slučaju sam, odgovoran za to da vojnici razumeju komande koje su im date. Zatim je ponovio komandu, a konkubine su se ponovo zakikotale. Sun Cu je tada naredio pogubljenje dve kraljeve omiljene konkubine, iako je kralj protestvovao. On je objasnio da ako su generalovi vojnici razumeli njegove komande, ali ih nisu poslušali, onda su krivi oficiri. Sun Cu je takođe rekao da je, nakon što je general imenovan, njegova dužnost da izvrši svoju misiju, čak i ako kralj protestuje. Nakon što su obe konkubine ubijene, novi oficiri su izabrani da ih zamene. Posle toga, oba društva, sada svesna troškova dalje neozbiljnosti, izveli su svoje manevre besprekorno.

Sima Qian je tvrdio da je Sun Cu kasnije na bojnom polju dokazao da su njegove teorije bile efikasne (na primer, u bici kod Bojua), da je imao uspešnu vojnu karijeru i da je napisao “Umeće ratovanja” na osnovu svoje proverene stručnosti. Međutim, Zuozhuan, istorijski tekst napisan vekovima ranije od Shijia, pruža mnogo detaljniji prikaz bitke kod Bojua, ali uopšte ne pominje Sun Cua.

Oko XII veka nove ere, neki kineski naučnici su počeli da sumnjaju u istorijsko postojanje Sun Cua, pre svega na osnovu toga što se on ne pominje u istorijskom klasiku Zuo Zhuan, koji pominje većinu značajnih ličnosti iz perioda proleća i jeseni. Ime „Sun Wu“  se ne pojavljuje ni u jednom tekstu pre Zapisa Velikog istoričara, i možda je izmišljeni deskriptivni kognomen koji znači „odbegli ratnik“ – prezime „Sun“ može se glosirati kao srodni termin „begunac“, dok je „Wu“ drevna kineska vrlina „borbenog, hrabrog“, što odgovara ulozi Sun Cua kao herojevog dvojnika u priči o Wu Zixu . Jedina istorijska bitka koja se pripisuje Sun Cuu, bitka kod Bojua, nema zapisa o tome da se on borio u toj bici.

Skeptici navode moguće istorijske netačnosti i anahronizme u tekstu, te da je knjiga zapravo kompilacija različitih autora i vojnih stratega. Pripisivanje autorstva “Umeću ratovanja” varira među naučnicima i uključuje ljude i pokrete uključujući imena Sun; Chu naučnik Wu Zixu; anonimni autor; škola teoretičara u Qi ili Wu; Sun Bin; i drugi. Čini se da je Sun Bin bio stvarna osoba koja je bila pravi autoritet u vojnim pitanjima, i možda je bila inspiracija za stvaranje istorijske ličnosti „Sun Cu“ kroz oblik euhemerizma. Ime Sun Wu se pojavljuje u kasnijim izvorima kao što su Shiji i Wu Yue Chunqiu, ali je napisano vekovima nakon Sun Cuove ere.

Međutim, upotreba trake u drugim delima, kao što je “Metode Sime”, smatra se dokazom istorijskog prioriteta Sun Cua. Prema Ralfu Sawyeru, vrlo je verovatno da je Sun Cu postojao i da je ne samo služio kao general, već je napisao i srž knjige koja nosi njegovo ime. Tvrdi se da postoji razlika između ratova velikih razmera i sofisticiranih tehnika koje su detaljno opisane u tekstu i primitivnijih bitaka malih razmera za koje mnogi veruju da su preovladavale u Kini tokomVI veka pre nove ere. Protiv ovoga, Sawyer tvrdi da su učenja Sun Wua verovatno predavana narednim generacijama u njegovoj porodici ili maloj školi učenika, koja je na kraju uključila Sun Bin. Ovi potomci ili učenici su možda revidirali ili proširili određene tačke u originalnom tekstu.

Skeptici koji identifikuju probleme sa tradicionalističkim gledištem ukazuju na moguće anahronizme u “Umeću ratovanja”, uključujući termine, tehnologiju (kao što su anahroni samostreli), filozofske ideje, događaje i vojne tehnike koje nisu trebalo da budu dostupne Sun Wuu. Pored toga, ne postoje podaci o profesionalnim generalima tokom prolećnog i jesenjeg perioda; oni su sačuvani samo iz perioda Zaraćenih država, tako da postoji sumnja u čin i generalsku dužnost Sun Cua. Ovo je izazvalo veliku zabunu kada je “Umeće ratovanja” zapravo napisano. Prvo tradicionalno gledište je da ga je 512 godine pre nove ere napisao istorijski Sun Wu, aktivan u poslednjim godinama prolećnog i jesenjeg perioda (oko 722–481 pre nove ere). Drugo gledište, koje zastupaju naučnici kao što je Semjuel Griffith, smešta “Umeće ratovanja” u period srednjeg do kasnog perioda Zaraćenih država (oko 481–221 pre naše ere). Najzad, treća škola tvrdi da su listići objavljeni u poslednjoj polovini V veka pre nove ere; ovo je zasnovano na tome kako njegove pristalice tumače bambusove listiće otkrivene u Yinwue Shanu 1972 godine.

“Umeće ratovanja” se tradicionalno pripisuje Sun Cuu. Predstavlja filozofiju rata za upravljanje sukobima i dobijanje bitaka. Prihvaćen je kao remek-delo o strategiji i generali i teoretičari ga često citiraju i pominju otkako je prvi put objavljen, preveden i distribuiran na međunarodnom nivou.

Postoje brojne teorije o tome kada je tekst završen i o identitetu autora ili više autora, ali arheološki pronalasci pokazuju da je “Umeće ratovanja” poprimila svoj sadašnji oblik barem do ranog perioda Han. Pošto je nemoguće definitivno dokazati kada je “Umeće ratovanja” završeno pre ovog datuma, malo je verovatno da će različite teorije o autoru ili autorima dela i datumu završetka verovatno biti potpuno rešene. Neki savremeni naučnici veruju da sadrži ne samo misli svog originalnog autora, već i komentare i pojašnjenja kasnijih vojnih teoretičara, kao što su Li Quan i Du Mu.

Od vojnih tekstova napisanih pre ujedinjenja Kine i kasnijeg spaljivanja Shi Huangdijeve knjige u II veku pre nove ere, sačuvano je šest velikih dela. Tokom mnogo kasnije dinastije Song, ovih šest dela je kombinovano sa Tang tekstom u zbirku pod nazivom Sedam vojnih klasika. Kao centralni deo te kompilacije, “Umeće ratovanja” formirala je temelje ortodoksne vojne teorije u ranoj modernoj Kini. Ilustrujući ovu tačku, knjiga je bila obavezna za čitanje da bi se položili testovi za carsko imenovanje na vojne položaje.

Sun Cuovo “Umeće ratovanja” koristi jezik koji može biti neobičan u zapadnom tekstu o ratovanju i strategiji. Na primer, jedanaesto poglavlje kaže da vođa mora biti „smiren i nedokučiv“ i sposoban da shvati „nedokučive planove“. Tekst sadrži mnoge slične primedbe koje su dugo zbunjivale zapadne čitaoce kojima nedostaje svest o istočnoazijskom kontekstu. Značenja ovakvih izjava su jasnija kada se tumače u kontekstu taoističke misli i prakse.

Uprkos svom naslovu, “Umeće ratovanja” se bavi strategijom na širok način, dotičući se javne uprave i planiranja. Tekst izlaže teorije bitke, ali se takođe zalaže za diplomatiju i negovanje odnosa sa drugim nacijama kao od suštinskog značaja za zdravlje jedne države. Kao takva, knjiga je takođe postala popularna među političkim liderima i onima u poslovnom menadžmentu. Na primer, u filmu “Wall street” iz 1987 godine, protagonista Gordon Gekko često citira odlomke iz “Umeća ratovanja” kao vodeći princip za svoje agresivne tehnike trgovanja.

Dana 10 aprila 1972 godine, grobnice Yinqueshan Han su slučajno iskopali građevinski radnici u Shandongu. Naučnici su otkrili zbirku drevnih tekstova napisanih na neobično dobro očuvanim bambusovim listićima. Među njima su bili “Umeće ratovanja” i “Vojne metode” Sun Bina. Iako su bibliografije dinastije Han zabeležile potonju publikaciju kao postojeću i koju je napisao Sunov potomak, ona je ranije bila izgubljena. Naučnici smatraju da je ponovno otkrivanje Sun Binovog dela izuzetno važno, kako zbog Sun Binove veze sa Sun Cuom, tako i zbog dodatka dela vojnoj misli u kineskoj kasnoj antici. Ovo otkriće u celini značajno je proširilo korpus preživele vojne teorije Zaraćenih država. Sun Binova rasprava je jedini poznati vojni tekst koji je preživeo iz perioda Zaraćenih država otkriven u XX veku i ima najbližu sličnost sa “Umećem ratovanja” od svih sačuvanih tekstova.

Sun Cuovo “Umeće ratovanja” uticala je na mnoge značajne ličnosti. Istoričar iz dinastije Han Sima Qian ispričao je da je prvi kineski istorijski car, Qinov Shi Huangdi, smatrao knjigu neprocenjivom u okončanju vremena Zaraćenih država. U XX veku, kineski komunistički vođa Mao Zedong je svoju pobedu 1949 nad Chiang Kai Shekom i Kuomintangom delimično pripisao “Umeću ratovanja”. Delo je snažno uticalo na Maove spise o gerilskom ratu, što je dalje uticalo na komunističke pobune širom sveta.

“Umeće ratovanja” je uvedeno u Nara Japanu 760 godine naše ere i knjiga je brzo postala popularna među japanskim vojnim generalima. Svojim kasnijim uticajem na „velike ujedinitelje“ Japana iz perioda Sengoku, Oda Nobunagu, Toyotomija Hideyoshija i Tokugaqu Ieyasua, značajno je uticao na ujedinjenje Japana u ranoj modernoj eri. Majstorstvo nad njegovim učenjem bilo je poštovano među samurajima, a njegova učenja su podsticani i ilustrovani od strane uticajnih daimyosa i šoguna. Nakon Meiji restauracije, ostao je popularan među japanskim carskim oružanim snagama. Admiral flote Togo Heihachiro, koji je predvodio japanske snage do pobede u rusko-japanskom ratu, bio je strastveni čitalac Sun Cua.

Ho Chi Minh preveo je delo za svoje vijetnamske oficire za učenje. Njegov general Vo Nguyen Giap, strateg iza pobeda nad Francuzima i iscrpljivanja američkih snaga u Vijetnamu, takođe je bio strastveni učenik i praktičar Sun Cuovih ideja.

Američki sukobi u istočnoj i jugoistočnoj Aziji protiv Filipina, carske Kine, Japana, Severne Koreje i Severnog Vijetnama doveli su Sun Cua u fokus pažnje američkih vojnih vođa. Ministarstvo vojske Sjedinjenih Država, preko svog komandnog i generalštabnog koledža, naložilo je svim jedinicama da održavaju biblioteke u okviru svojih štabova za kontinuirano obrazovanje osoblja u ratnoj veštini. Umetnost ratovanja se pominje kao primer radova koje treba održavati u svakom objektu, a štabni dežurni su dužni da pripreme kratke radove za predstavljanje drugim oficirima na njihovim čitanjima. Slično, Sun Cuovo “Umeće ratovanja” navedeno je u programu profesionalnog čitanja marinaca. Tokom Zalivskog rata 1990-ih, i generali Norman Schwarzkopf mlađi i Colin Powell su koristili principe Sun Cua koji se odnose na prevaru, brzinu i udaranje u slabe tačke neprijatelja. Međutim, Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje su kritikovane zbog toga što ne razumeju istinski rad Sun Cua i ne cene ”Umeće ratovanja” u širem kontekstu kineskog društva.

Daoistička (taoistička) retorika je komponenta ugrađena u “Umeće ratovanja”. Prema Stevenu C. Combsu u „Sun-zi” i “Umeće ratovanja”. Retorika štedljivosti“, rat se „koristi kao metafora za retoriku, i da su obe umetnosti zasnovane na filozofiji“. Combs piše. : „Ratovanje je analogno ubeđivanju, kao bitka za srca i umove“. Primena strategija “Umeća ratovanja” kroz istoriju pripisuje se njenoj filozofskoj retorici. Daoizam (taoizam) je centralni princip u veštini ratovanja. Combs poredi drevnu daoističku (taoističku ) kinesku sa tradicionalnom aristotelovskom retorikom, posebno zbog razlika u ubeđenju. Daoistička (taoistička) retorika u strategijama ratovanja “The Art of War” (“Umeće ratovanja”) opisana je kao „mirna i pasivna, favorizujući ćutanje u odnosu na govor“. Ovaj oblik komunikacije je štedljiv. Štedljivo ponašanje, koje je u “Umeću ratovanja” veoma naglašeno kao izbegavanje konfrontacije i duhovnost po prirodi, oblikuje osnovne principe u daoizmu (taoizmu).

Mark McNeilly piše u “Sun Cu i umetnosti modernog ratovanja” da je moderna interpretacija Sun Cua i njegovog značaja kroz kinesku istoriju ključna za razumevanje nastojanja Kine da postane supersila u XXI veku. Savremeni kineski naučnici se eksplicitno oslanjaju na istorijske strateške lekcije i “Umeće ratovanja” u razvoju svojih teorija, uočavajući direktnu vezu između njihovih modernih borbi i onih u Kini u vreme Sun Cua. Postoji velika uočena vrednost u učenjima Sun Cua i drugih tradicionalnih kineskih pisaca, koja se redovno koriste u razvoju strategija kineske države i njenih lidera.

Godine 2008 kineski televizijski producent Zhang Jizhong prilagodio je životnu priču Sun Cua u istorijskoj dramskoj televizijskoj seriji od 40 epizoda pod nazivom Bing Sheng, u kojoj je Zhu Yawen u glavnoj ulozi Sun Cu.

Video igra Age of Empires II: Definitive Edition iz 2019 sadrži izazovne misije zasnovane na Sun Cuovom ”Umeću ratovanja”, koje objašnjavaju njegove vojne taktike i strategije.

Šta je još kazao u svom “Predgovoru” ili “Uvodu” knjige “Umeće ratovanja”, u izdanju iz 2009 godine, filozof Leonardo Vitorio Arena. Kazaće nam da je ova knjiga “najstariji spis kineske vojne veštine”, a pun naslov ovog dela glasi - “Umeće ratovanja učitelja Suna”. Suna će opisati kao vojnog stratega iz perioda proleća i jeseni (722-481 pre naše ere). On se koristio pseudonimom Čang Čing. Poticao je iz države Či, služio je vladaru države Vu koji se zvao Ho Lua i bio komandant njegove vojske te odneo jednu pobedu protiv drže Ču. Sun Cu je dao potporu dvema reformama koje je izvršio vladar države Čin, kada su smanjene kazne, a zemlja dodeljivana seljacima. Sun Cu je govorio da treba ratovati samo onda kada nema nekih drigih mogućnosti, dakle samo u vreme velike nužde, a po njemu najbolji strateg jeste samo onaj koji postigne svoju pobedu pre svakog započinjanja bilo kakve borbe. Sun Cu je pod velikim uticajem taoizma, te tako i samo ovo njegovo delo, naravno i njegova misao. Najidealniji ratnik jeste samo onaj koji se neće boriti, neće napasti, sve dok ga velika nužda ne prisili na to. Lao Ce je govorio upravo o takvoj vrsti pobede bez trunke borbe.

“Umeće ratovanja” jeste delo, tačnije “traktat o ratnoj veštini”. Ovo delo čitao je Napoleon (francusko jezuitsko izdanje iz 1772), kao i Mao Cedung. Od svega najvažnija jeste strategija. Kinezi za razliku od Japanaca neveličaju svoje poraze, i veruju da se pobeda postiže čak i bez ratovanja. Dobrim planom pobede se odnose još u generalštabovima. Pobede se postižu munjevito i brzo.Vojnici ne treba mnogo da znaju o strategijama, niti treba da imaju uvid u znajne koje poseduje njihov komandant. Lao Ce je učio da narod treba držati u neznanju. Znanje često može ugroziti. Sun Cua mnogi vide kao preteču Makijavelija. Idealne vođe nikada neće posrtati. Svaka bitka jeste sama po sebi opasnost i rizik. Onaj ko najbolje pozna samog sebe, biće najidealniji strateg, a svaka strategija počiva na prevari i lukavstvu, pretvaranju. Potrebna je i prilagodljivost takođe, kao i oprez. Na kraju svog “Predgovora”  Leonardo Vitorio Arena kaže: ”Zaista, ko pročita ovu knjigu nikada se više neće boriti kao ranije već će biti boj sa samim sobom. Bogatiji za jedno novo saznanje, znaće kako da se bolje suoči s porazima koje nam svakodnevnica stalno nanosi. A sa svojim neprijateljima ophodiće se kako zasluže”.

Takođe u “Završnoj napomeni prevodilaca i priređivača” ove knjige kazano je: ”…svi prevodioci na evropske jezike na nekim mestima pogrešno (su) ili preslobodno tumačili određene delove teksta…”.

O Sun Cuu “Klasični kineski istorijski izvori” kazali su ovako:

Živeo je u državi Či, i služio kod kralja Vua koji se zvao Ho Lu. Sun Cu je od njegovih 180 konkubina napravio one dve jedinice,ali pre toga Ho Lu kazao je Sun Cuu ovako: ”Pažljivo sam priočitao vaših 13 poglavlja. Da li mogu da podvrgnem maloj probi vaše mišljenje o vođenju jedinica?... Mogu li u toj probi da učestvuju žene?”. Čuli smo već kako su se devojke svemu tome samo više puta nasmejale i kako su onda dvema predvodnicama odsečene glave, a čak ni kralj nije uspeo da ih zaštiti. Nakon ove velike lekcije Sun Cu postaje kraljev general i odnosi pobedu protiv države Ču, a onda nakon svega toga od njega su strahovale još dve države Či i Čin. Još nekoliko istoričara pominjalo je Sun Cua, itd…

Knjiga “Umeće ratovanja” ima 13 glava, a o svemu tome više u nastavcima koji ubrzo slede…