.jpg)
Sedma glava knjige “Zarobljeni um” ponela je naslon ”Delta
ili trubadur”, a iza pseudonima Delta
krije se Konstanci Galčinski.
Šta je značilo biti pesnik u Istočnoj Evropi, Česlav
Miloš objašnjava i kaže: ”Pesnik tamo nije samo pronalazač lepo sastavljenih
rečenica.Tradicija traži da bude narodni “bard”, pevač čije pesme mogu da private
brojna usta, i da se u svojim pesmama bavi svim onim što je predmet javnog zanimanja”.
I Delta beše pesnik, i to onaj koji pred publikom
voli da recituje znalački i uverljivo svoje stihov. O njegovom poreklu malo se
znalo, jer je sam bio sklon tome da svoju biografiju prekraja i često menja,
tako da je bilo teško zaključiti šta je u njegovom pričanju istina, a šta
fantazija. Odavao je takav utisak i pokazivao da je dobar znalac čak nekoliko
stranih jezika, bar sudeći po citatima koje je koristio. Čak je uspeo da napiše
rad o jednom nepostojećem pesniku za koga je tvrdio da potiče iz XVIII veka.
Delta je bio i alkoholičar, sklon ludorijama,
cirkusu. Česlav Miloš piše o Delti, te kaže:
”Njegova poezija bila je tragična i kosmička, besmislena i puna smisla istovremeno”.
Voleo je da pesme potpisuje pseudonimima. Česlav MIloš još kaže o Delti i ovo: ”Pero
je bilo jedini izvor njegovog izdržavanja, bio mu je potreban novac i nikad ga
nije imao, jer bi honorare odmah propio”.
Zbog alkoholizma dospeo je u sanatorijum. Uspeo je
da se nametne i kao “tragičan pesnik”, ali i kao ”kralj besmisla”. Pisao je o
potištenim temama, pa ipak njegova poezija nije bila prepuna tuge i očaja, već
je u sebi nosila “afirmaciju života”.
Isprva nije pokazao naklonost ka politici, štaviše podsmevao
se svemu političnom. Ali, onda se i Delta redigovao, te se 1937 godine našao
među preobraćenicima i postaje sklon nacionalističkoj desnici. Ubrzo njegove pesme
objavljivane su u desničarskom nedeljniku, ali da tragizam bude veći to glasilo
bilo je orjentisano i poznato kao antisemitsko.
O tom periodu Česlav MIloš piše pitajući se: ”Zašto je
Delta tako pisao? Rasni problemi bili su mu potpuno nevažni. Imao je mnogo
prijatelja među Jevrejima, i istog dana kada bi se pojavljivali njegovi
rasistički iskazi, odlazio bi tim prijateljima (naravno, pijan), i padajući pred
njima na kolena, izjavljivao im svoju ljubav i molio za oproštaj”.
Kada je započeo rat Deltu su mobilisali. Zatim je
zarobljen od strane Rusa, a onda su ga Rusi kao ratnog zarobljenika izručili i predali
Nemcima te zavrašva u jednom od logora. Delta je tečno govorio nemački jezik. Česlav
MIloš piše: ”Jedna od najlepših Deltinih pesama, napisana za vreme njegovog
boravka u Nemačkoj, jeste pesma povodom smrti mlade Venecijanke uhapšene i deportovane
u Rajh” (erotska pesma).
Godine 1945 Delta je u logoru dočekao oslobodioce Engeleze.
Zatim je pošao put Francuske. Počeo je da piše “rodoljubive i antiruske pesme”.
Pored Pariza neko vreme boravi i u Briselu. Ali, tu se nije moglo živeti, a ni
izdavati, jer je Delta bio samo siromašni emigrant, te je odlučio da se vrati u
Poljsku.
Svog novog zaštitnika Delta pronalazi u državi.
Počeo je da piše i da stiče prihode. Takvu ogromnu korist nekad nije mogao ni
da zamisli. Delta je postao levičar. Živeo je predivno. Počeo je da veliča
herojstvo ruskih vojnika, počeo je sa zahvalnošću da govori o Rusiji. Pošto je
postao linijski pisac ubrzo je dobio vizu i nekoliko meseci proveo u Moskvi.
Otuda je slao nove pesme i dopise, iz kojih se dalo videti da je u Moskvi sve sjajno,
predivno, bajno. Samo je jedno Delta zamerio Moskvi, a to je Česlav Miloš ovako
opisao: ”… previše je slična Taormini, jer se u njoj jede isto tako mnogo pomorandži
kao na Siciliji, a on, Dleta, pomorandže ne voli”.
Delta više nije morao da piše na teme koje su mu se
ukazivale, već je počeo da piše i stvara samo na način na koji mu je ukazivano.
Delta je izbarao da se stavi u službu kneza. Ali, onda se knez počeo mrštiti na
Deltinu poeziju, i tako Delta postaje sve manje isplativ pesnik. Mogli su samo da
mu objave pesme u kojima bi dolazilo do popravke. Pritegli su konačno i Deltu.
Ali, Delta nije propao, i nije ostao bez posla. Česlav
MIloš piše: ”Delti je osigurana egzistencija: državna izdavačka kuća naručila
je od njega prevode Šekspirovih komada”. A onda je Delta uspeo da objavi i nekolicinu
svojih poema, koje su proglasili za ozbiljne.
No, pošto je Česlav Miloš završio knjigu “Zarobljeni
um”, doznao je da je Delta umro 6 decembra 1953 godine od srca.
(nastaviće se)
Нема коментара:
Постави коментар