KONSTANCI I. GALČINJSKI…

 

 

Sedma glava knjige “Zarobljeni um” ponela je naslon ”Delta ili trubadur”,  a iza pseudonima Delta krije se Konstanci Galčinski.

Šta je značilo biti pesnik u Istočnoj Evropi, Česlav Miloš objašnjava i kaže: ”Pesnik tamo nije samo pronalazač lepo sastavljenih rečenica.Tradicija traži da bude narodni “bard”, pevač čije pesme mogu da private brojna usta, i da se u svojim pesmama bavi svim onim što je predmet javnog zanimanja”.

I Delta beše pesnik, i to onaj koji pred publikom voli da recituje znalački i uverljivo svoje stihov. O njegovom poreklu malo se znalo, jer je sam bio sklon tome da svoju biografiju prekraja i često menja, tako da je bilo teško zaključiti šta je u njegovom pričanju istina, a šta fantazija. Odavao je takav utisak i pokazivao da je dobar znalac čak nekoliko stranih jezika, bar sudeći po citatima koje je koristio. Čak je uspeo da napiše rad o jednom nepostojećem pesniku za koga je tvrdio da potiče iz XVIII veka.

Delta je bio i alkoholičar, sklon ludorijama, cirkusu. Česlav Miloš piše o  Delti, te kaže: ”Njegova poezija bila je tragična i kosmička, besmislena i puna smisla istovremeno”. Voleo je da pesme potpisuje pseudonimima. Česlav MIloš još kaže o Delti i ovo: ”Pero je bilo jedini izvor njegovog izdržavanja, bio mu je potreban novac i nikad ga nije imao, jer bi honorare odmah propio”.

Zbog alkoholizma dospeo je u sanatorijum. Uspeo je da se nametne i kao “tragičan pesnik”, ali i kao ”kralj besmisla”. Pisao je o potištenim temama, pa ipak njegova poezija nije bila prepuna tuge i očaja, već je u sebi nosila “afirmaciju života”.

Isprva nije pokazao naklonost ka politici, štaviše podsmevao se svemu političnom. Ali, onda se i Delta redigovao, te se 1937 godine našao među preobraćenicima i postaje sklon nacionalističkoj desnici. Ubrzo njegove pesme objavljivane su u desničarskom nedeljniku, ali da tragizam bude veći to glasilo bilo je orjentisano i poznato kao antisemitsko.

O tom periodu Česlav MIloš piše pitajući se: ”Zašto je Delta tako pisao? Rasni problemi bili su mu potpuno nevažni. Imao je mnogo prijatelja među Jevrejima, i istog dana kada bi se pojavljivali njegovi rasistički iskazi, odlazio bi tim prijateljima (naravno, pijan), i padajući pred njima na kolena, izjavljivao im svoju ljubav i molio za oproštaj”.

Kada je započeo rat Deltu su mobilisali. Zatim je zarobljen od strane Rusa, a onda su ga Rusi kao ratnog zarobljenika izručili i predali Nemcima te zavrašva u jednom od logora. Delta je tečno govorio nemački jezik. Česlav MIloš piše: ”Jedna od najlepših Deltinih pesama, napisana za vreme njegovog boravka u Nemačkoj, jeste pesma povodom smrti mlade Venecijanke uhapšene i deportovane u Rajh” (erotska pesma).

Godine 1945 Delta je u logoru dočekao oslobodioce Engeleze. Zatim je pošao put Francuske. Počeo je da piše “rodoljubive i antiruske pesme”. Pored Pariza neko vreme boravi i u Briselu. Ali, tu se nije moglo živeti, a ni izdavati, jer je Delta bio samo siromašni emigrant, te je odlučio da se vrati u Poljsku.

Svog novog zaštitnika Delta pronalazi u državi. Počeo je da piše i da stiče prihode. Takvu ogromnu korist nekad nije mogao ni da zamisli. Delta je postao levičar. Živeo je predivno. Počeo je da veliča herojstvo ruskih vojnika, počeo je sa zahvalnošću da govori o Rusiji. Pošto je postao linijski pisac ubrzo je dobio vizu i nekoliko meseci proveo u Moskvi. Otuda je slao nove pesme i dopise, iz kojih se dalo videti da je u Moskvi sve sjajno, predivno, bajno. Samo je jedno Delta zamerio Moskvi, a to je Česlav Miloš ovako opisao: ”… previše je slična Taormini, jer se u njoj jede isto tako mnogo pomorandži kao na Siciliji, a on, Dleta, pomorandže ne voli”.

Delta više nije morao da piše na teme koje su mu se ukazivale, već je počeo da piše i stvara samo na način na koji mu je ukazivano. Delta je izbarao da se stavi u službu kneza. Ali, onda se knez počeo mrštiti na Deltinu poeziju, i tako Delta postaje sve manje isplativ pesnik. Mogli su samo da mu objave pesme u kojima bi dolazilo do popravke. Pritegli su konačno i Deltu.

Ali, Delta nije propao, i nije ostao bez posla. Česlav MIloš piše: ”Delti je osigurana egzistencija: državna izdavačka kuća naručila je od njega prevode Šekspirovih komada”. A onda je Delta uspeo da objavi i nekolicinu svojih poema, koje su proglasili za ozbiljne.

No, pošto je Česlav Miloš završio knjigu “Zarobljeni um”, doznao je da je Delta umro 6 decembra 1953 godine od srca.

 

(nastaviće se)