Šesta setvena prolećna sezona od danas kreće pod
novim najlonom ili pod novim lukovima i novim svodovima predivne “Hirošime”…
Dakle, uspela sam iz ničega, za 48 sati, a tek da
danas postavim nov najlon, za koji je utrošeno ukupno 16 800 dinara (od 18
mikrona, garancija 7 godina, iako garancije na plastične cevi zvanično nema!), a
u težini od 24 kg, a po ceni od po 700 dinara za kilogram…
Da se kupi skoro isti najlon potroši se 150 evra ove
2024 godine, a pre 6 godina, tj. 2019 taj isti najlon koštao je 10 500 dinara,
iako je prve početne godine kupljeno 18 metara u dužinu, a danas samo 16 metara
(evro je danas 116 dinara, a onda je 2019 evro bio 118 i 117 dinara!)…
Roba u evrima je valjda uvek ista, evro je evro, a
zašto dinari baš ovoliko skaču ili biće pre ovoliko padaju, i zašto je evro toliko
obezvređen pitanje je sad. Sve u svemu, velika je ovo pljačka…
Danas 2024 za najlon treba 150 evra, a pre 6 godina, tj. 2019 nije trebalo ni celih 100. Pametnom, dosta…
Prilikom zamene one 3 polomljene cevi, jedan
plastični kočić je prsnuo, pukao, te je dokupljen i još jedan nov kočić od 150 dinara.
Tako da nije bilo više novih, a nepredviđenih troškova...
Sve plastične cevi dobile su dobru izolaciju…
Na kraju februara idealni uslovi za rad, 24,5 stepeni u plusu mereno po Celzijusu. Sve danas idealno
i sve ide glatko i olako. Sve dobro…
Čitav dan uživam u lepoti otkrivenog prizora “Hirošime”,
a bilo bi idealno i da nema više najlona. Prosto se divim našim sposobnim
vrednim rukama i idejama. I kakva lepota, da čovek ostane bez reči, a sam sebe
hvaleći…
Nikakvog oštećenja iznutra, jer sve se navlačilo samo
spolja. I nikakvog remećenja ekosistema u “Hirošimi”...
Kupila sam 4 kg luka, 2 kg crnog i 2 kg crvenog, jer
su mi trgovci rekli da je nestašica luka, da luka nema u nabavci, da su ovo
zimske zalihe, još malo pa nestalo. Krivi su izgleda seljački evropski protesti
i to što nemamo seme srpskog luka (ko nam je kriv), pa uvozimo samo holandski,
a njega će biti koliko nam daju da uvezemo, jel tako. A ima ga sitnog i lošeg…
A kad ne bude bilo semena luka, bez brige, biće ga
negde na tržištu bud zašto, pa ćemo uvožiti gotov jeftin luk, što da se muči
neko i da radi, kad je idealnije da sve gluvari. Srećom ne uklapam se u
gluvare, i u neradnike, ni u one koji će pre kupiti prskane džačiče luka bud
zašto, itd…
I tako u svom današnjem trošku i radu odlučim se da kupim
najskuplji luk, jer je tu bio i najkrupniji, a po ceni od 350 dinara po kilogramu
i utrošim na 4 džaka luka 1400 dinara, mašala. Na drugim mestima luk je po 330 i
340 dinara, ali je sitniji…
Grubo smo zatrpali danas do 16 sati najlon, a sutra
treba da ravnjam teren kao valjak, te da sve upeglam i vratim u ono divno
uređeno stanje...
Treba da trasiram moju stazicu i opet je pospem suvom
piljevinom…
Sada ima peglanja i doterivanja terena samo spolja, a
iznutra je sve ušuškano, više nigde ne kisne, nema rupa, i ništa nije
poremećeno, te iznutra sve po planu može da se ostvaruje…
Ostalo je malo spolja upeglati sutra teren, prekopan
i iskopan, a ostalo je još spolja dotegnuti i zakucati drvene letvice i najlon učvrstiti
tamo gde je isečen…
Ostalo je i sutra malo iznutra još podvezati cevi i izolaciju…
Ostale su samo sitnice…
Ostalo je srediti i one grančice, kad ne bude imalo
šta da se radi važnije. Morala sam danas kad je postavljen najlon, da odsečem
još 3-4 grane od jabuke, koje su juče preskočene, a koje po mojoj dobroj proceni
nekad u budućnosti mogu da atakuju na najlon. Sad više neće…
Za danas je urađeno ono najbitnije, najvažnije – navlačenje
novog najlona....
Jedna cev što je skinuta (nije bila propala, i tu
smo pukli džabe hiljadu dinara, ostala je bela), može se negde upotrebiti, a
ostale dve (posivele) cevi, polomljene su i bačene, a od ove jedne cevi
napraviću nedge neki luk, te mogu za njega mnogo štošta privezivati...
Do sada u sve ove prolećne nabavke 2024, u sve radove
i pripreme za šestu setvu potrošeno je ukupno 29 050 dinara, a treba kupiti još nekoliko kesica semena,
džak semenskog krompira, svu silnu rasadu, a to će opet biti jedna prilično velika
suma…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар