SAMURAJSKI RATNIK YAMAOKA TESSHU (1836-88)…

 

 

“Da bi se prešao put, potrebno je imati snažan karakter, kao i snažan duh”, reče neko…

Samurajski ratnikYamaoka Tesshu kazao je: ”Kao samuraj moram ojačati svoj karakter; kao ljudsko biće, moram usavršiti (učiniti savršenim) svoj duh”.

“Wikipedia”, o ovom samuraju ratniku, kaže ovako:

Yamaoka Tesshu (10 jun 1836 – 19 jul 1888), takođe je poznat i kao Ono Tetsutaro ili Yamaoka Tetsutaro, a bio je čuveni samuraj iz Bakumatsu perioda, koji je odigrao važnu ulogu u Meiji restauraciji. Takođe je poznat kao osnivač škole mačevanja Itto Shoden Muto-ryu.

Yamaoka je rođen u gradu Edo (današnji Tokyo) kao Ono Tetsutaro, gde je njegov otac bio pripadnik Tokugava šogunata, a majka mu je bila ćerka šintoističkog sveštenika iz hrama Kashima. Yamaoka je vežbao mačevanje od devete godine, počevši od Jikishinkage-ryu tradicije. Nakon toga je naučio Hokushin Itto-ryu od Inoue Hachiroa, kojeg je otac Yamaoke Tesshua zamolio da poduči njegovog sina. Kasnije se njegova porodica preselila u Takayamu gde je započeo Nakanishi-ha Itto-ryu stil mačevanja. Kada je imao sedamnaest godina, vratio se u Edo i pridružio se vladinom vojnom institutu Kobukan i Yamaoka školi borbe kopljima pod Yamaoka Seizan. Nedugo nakon što se Yamaoka pridružio dojou, Seizan je umro, Yamaoka se oženio Seizaninom sestrom kako bi zadržao ime Yamaoka. Od ranog detinjstva, Yamaoka je pokazivao posvećenost i talenat u vežbanju borilačkih veština. Kada je odrastao, postao je poznat po nekoliko stvari: svom mačevanju, kaligrafiji, piću i spavanju.

Godine 1856 postao je nadzorni instruktor mačevanja na Kobukanu. Godine 1863 postao je nadzornik Roshigumija (snaga ronina ili „samuraja bez gospodara“ koja je služila kao pomoćna plaćenička snaga šogunatskoj vojsci). Godine 1868 imenovan je za šefa Seieitaija, elitnog telohranitelja XV Shoguna Tokugawa Yoshinobua. Otišao je u Sunpu da pregovara sa Saigo Takamorijem i doveo do Saigoovog sastanka sa Katsu Kaishuom, čime je doprineo predaji zamka Edo carskim snagama. Nakon Meiji restauracije, postao je zvaničnik domena Shizuoka, nakon čega je usledio položaj guvernera kratkotrajne prefekture Imari. Kasnije je služio na dvoru cara Meijija kao komornik i bliski pomoćnik. Yamaoka je umro u dobi od pedeset dve godine 19 jula 1888 od raka stomaka. Pre smrti, kaže se da je prvo napisao svoju posmrtnu pesmu, a zatim sedeo formalno i zatvorio oči, skliznuvši u smrt.

Yamaoka je temeljno proučavao veštinu mačevanja do jutra 30 marta 1880 godine, u 45-oj godini, kada je postao prosvetljen dok je bio u meditaciji. Od tog trenutka, Yamaoka je radio na održavanju dojoa za svoj stil borbe poznat kao "bez mača" - tačka u kojoj samuraj shvata da nema neprijatelja i da je čistoća stila sve što je potrebno. Poznat je po svom nizu zen umetničkih dela.

Iako je dobro živeo posle „zlatnog doba zena“, Yamaoka se pojavljuje u nekolicini modernih koana. Tri popularna koana sa Yamaokom su ova:

“Ništa ne postoji, sa mladim i prezrelim Yamaokom”.

“Deca Njegovog Veličanstva, sa Yamaokom kao carevim učiteljem”.

“Zen pripovedača, koji prikazuje Yamaoku koristeći vešta sredstva”.

Yamaoka je posthumno bio dobitnik Ordena izlazećeg sunca II klase.

 

(prevod sa engleskog)