PORODIČNI PROBLEMI…

Porodica bi trebala da bude, posebno ako u njoj ima mnogo dece, najdivnije i najprijatnije, najpitomije i najljudskije mesto življenja, stasavanja, odrastanja, dakle najsigurnije utočište i zona sigurnosti, mesto topline, prostor razumevanja, mesto potpore, podrške, ali za neke je danas porodica naprosto najveći mogući izvor bola i razočarenja, zla, mržnje, patnje, muke, trpljenja, ponižavanja, iskijavanja, izmučavanja, natezanja, a deca su tu obično između dve vatre svojih razvedenih roditelja, koji se nekako večito razračunavaju nad glavama svoje rođene nedužne dece, svoje nekad zajedničke dece. Jedom rečju, život takvoj deci postaje prava noćna mora, pakao, a navodno sve im je sada od samo onog jednog punosnažnog, ali ne i odvažnog staratelja, a kad im je staratelj možda nemoćan, i sam možda žrtva jedne vrste zlostavljanja, onda nema ni onog drugog zabrinutog roditelja, koji bi po svakoj moralnoj i drugoj ljudskoj dužnosti, odgovornosti trebao da se umeša, jer deca su zar ne i njegova (čak i ako ima još neke druge dece, nove dece, iz novog braka, itd.), a deca su valjda samo njihova, a nažalost takva deca više nisu ničija…

Ko brine da li je dete gladno, da li je imalo dovoljno kvalitetnog zdravog sna, da li ima oprano i ispeglano, da li ima usred zime zimsku jaknu, da li ima patike, da li ima lična obavezna dokumenta, na kojoj adresi dete živi, gde je prijavljeno, ako je recimo sa jedne adrese dete isterano (kome su smetala i zašto maloletna deca, da bi bila odjavljena), da li dete ima danas užinu u škloli, da li gladuje, da li se nečega boji, da li strepi, šta dete radi kad nestane para u maminom novčaniku, da li je otišlo dete na vreme u školu, da li dete nešto boli, kako dete uči, da li uči, ima li dete uslove za učenje, u kakvim uslovima zapravo dete živi, kako postiže svoje rezultate, da li mu treba pomoć, da li ima nešto što ne može da postigne i savlada, da kaže, kuda se kreće, kada dolazi kući, da li laže svoga staratelja, svoga roditelja, da li ma neke granice normale i vaspitanja, ili su mu želje prebahate i preterane, kome dete polaže račune, koga sluša, da li ga neko protiv staretlja dete huška, itd., itd., itd., …

Posebno onde gde je jedna bivša porodica uništena razvodom braka, te trpe sada deca neke nove zlostavljačke okolnosti, itd. Recimo, dete od osobe koja je mamin dečko (u priči dežlat i zlostavljač, siledžija), trpi zaredom najmanje 4 dana pravu psihičku torturu za sada samo verbalnog zlostavljanja, i svakim novim danom stepen mučenja jednog određenog deteta na koji dželat ima pik, pritisak se pojačava, povećava. I dotična osoba preti, viče, isteruje, jer dete ne podnosi u svom životnom prostoru, u svom dnevnom boravku, te na majku deteta vrši pritisak da tek pristiglo dete iz škole, a dete gladno i umorno otera u njegovu sobu. I ne dozvoljava  detetu da večera za astalom civilizovano, već majci deteta naređuje da dete poput nepoželjnog psa ili uljeza istera iz dnevnog boravka i utera u sobu dete i tamo da dete na kolenima svojim sedeći na krevetu pokusa ili pozoba uz plači, jecaj, grcaj, uz suze svoju priselu večeru. I tako svaki dan, traje tortura, traje  iskijavanje, traje izmučavanje, razračunavanje  sa avetima prošlosti, a dete je u strahu, dete ne može ništa da reši sa svojom majkom nasamo (majka je kontrolisana dobro), jer je majka i sama nemoćna, otupela, prestrašena (možda i dovoljno nezainteresovana, ko sada tačno zna kako se izobličavaju ljudi pod teškim pritiscima spolja), a koja samo okolo gladi situaciju tako što ovom nasilniku podilazi pod kožu, a pošto je i sama u njegovom životnom prostoru (tužna nema gde, previše se zatopila), ona odgurne svoje dete u ćošak, da smiri jednu rasplamtelu nezgodnu ćud i tešku narav, ćud koja nema sluha za tuđu decu odjednom. I netrpeljiv i nepodnošljiv, nesnosan, loš, rđav, ali svoj na samo svome, zavodi režim, teror, gazda na svome kome u procesu tlačenja jednog deteta priskače čak i njegova majka (koja takođe nasamo dograbi tuđe dete da mu drži lekcije iz morala), te zavodi svoja sura pravila, svoje sure uslove, a to je obično da se sve stera u neki ćošak, itd. Svi sve znaju i svi se prave ludi, ćute, ne umeju da reše problem, negiraju probleme, ali na daljinu jako vole da slušaju audio snimke detinjeg mučenja (dete snima svoje zlostavljanje), a detinjeg zlostavljanja kao da slušaju svoju omiljenu epizodu serije ili filma.

Naše porodice apsorbuju mnoge stresove i napore iz spoljašnjeg sveta – te pritisci mogu da dovedu do proključavanja. Ali, ponekad nečiji lični problem, posebno kod jedne jako mlade osobe, mogu preplaviti porodicu i čini se da neće biti jasnog puta u napred, neće biti dobrog rešenja. U drugim nekim slučajevima, promene u porodici ostavljaju druge članove zbunjenim, ljutim ili povređenim, ranjenim, uništenim, istraumatizovanim, itd.

Kada se najmanje samo jednom članu u porodici dogodi kakva kriza ili kakvo razočaranje, trauma, onda porodica kažu apsorbuje uticaj, ponekad pomaže, a ponekad ometa, oteže, itd.

Sve porodice su dakle jako različite, a usponi i padovi porodičnog života imaju ogroman uticaj na decu i mlade, ali ko brine zaista o deci, o mladosti, ako to ne čine prevashodno njihovi rođeni roditelji. Ljubav i podrška koju deca osećaju od svojih bioloških roditelja i rođaka daće im snagu da rastu i razvijaju se, ali u šta, u šta kad izostane svake trunke ljubavi, svakog zrnca šture podrške, u čemu će onda biti detinja snaga, detinji porast, ili detinji zdrav razvitak (ko misli i ko brine što jedno dete ne zaspi do pet sati izjutra!). Ali, sve porodice prolaze kroz jako teške trenutke, te nekoj deci i mladima postaje jako teško da se slažu sa svojim roditeljima ili braćom i sestrama.

​Ovo se može događati iz više različitih razloga, uglova, a uključujući i sledeće:

Različite ličnosti se sukobljavaju te dolazi do neslaganja oko načina na koji se mnoge stvari rade.

Ljubomora ili svađa između braće i sestara.

Roditelji se svađaju (a svađaju se i nevenčani partneri).

Razvod ili razdvajanje.

Novi očuh ili polubraća i polusestre.

Roditelj ili rođak koji ima problema sa mentalnim zdravljem, invaliditet ili bolest.

Roditelj ili rođak koji ima problema sa alkoholom ili drogom, a može biti i sa kockanjem.

Stresovi zbog nezaposlenosti, manjka novca ili stambenih problema.

Nasilje u porodici (zlostavljanje).

Kulturne ili generacijske razlike.

Posledice žalosti.

Zlostavljanje ili zanemarivanje (dece, ali i odraslih).

Deca i mladi ljudi često misle da su porodični problemi samo njihova krivica, čak i ako im to niko nije rekao, a nažalost postoje i porodice u kojima se deca krive, terete za mržnju u očima, te se traži od deteta da prizna brzo neke svoje ”teške” krivice i grehove, da se iskupljuje, ponižava, kaje, obećava da je pogrešilo i da neće nikad više, itd. Promene u porodici mogu uznemiriti i uznemiravaju jako, a što dalje učini samo da se deca osećaju jako nesigurno i veoma loše u vezi sa samim sobom, te dete često izusti i napiše rečenicu da mu je život užasan, da mu je život užas i da će se ubiti (nikoga to ne uplaši, ne zabrine, ne zaboli!). Mogu se osećati deca ljuto, anksiozno ili depresivno, tužno, jadno, nesrećno, poljuljano, razbijeno, slomljeno, itd. Ova osećanja mogu uticati na druge oblasti njihovog života, kao što su škola i prijateljstva. Srećna su samo donekle ona deca koja vešto odglume, dobro prikriju spolja da im je sve savršeno, sjajno i bajno.

Ako osećate da ste pogođeni porodičnim problemima, plašim se da u ovoj zemlji ne postoji nikakvo bezbedno mesto gde bi svaka žrtva zlostavljanja mogla sa nekim ozbiljnije razgovarati ili nekoga prijaviti kroz svoje prestrašene misli, kako da reši ove svoje detinje probleme koje napraviše samo odrasli, a pored svoja dva živa ravnodušna, bezosećajna, i nezainteresovana staratelja-roditelja, itd., jer po njihovoj glavi i koži - šta od svega gore rečenog puca.

Porodični problemi izazivaju negativne emocije kao što su anksioznost, tuga i bes – a neko ko zna za detinje probleme dakle može da uživa i da ništa ne preduzima, jer kod nas je poželjeno živeti i trepi sine ćutke, u svojoj sobi, u svom ćošku, sramota je da se čuje, te stvarati spoljašnju sjajnu lažnu sliku uspeha i sreće, na kojoj svi zavide, dok se iznutra sve raspada od užasa i jada. Članovi porodice se takođe mogu osećati jako izolovano, jako zbunjeno, jako iscrpljeno, izmoždeno, istrošeno, iskorišćeno, a pod stresom kada god dožive porodične probleme, svađe, pretnje, vike, povike, itd.

Prihvatanje ličnih razlika, razgovor, zajedničko druženje i dobijanje stručne pomoći jesu efikasne strategije kroz koje se zapravo rešavaju mnogi i mnogi porodični problem, ali kod nas koji to društveni sistemi nepotkupjivo i časno rešavaju ovakve krupne i goleme stvari. Koji to terapeuti pomažu u nas članovima jedne ovakve rizične porodice, da prevaziđu svoje komunikacijske izazove i probleme, besove, a kako bi postigli značajnije odnose. Svako likuje i uživa slušajući kako pred tuđim vratima mečke igraju.

Roditelji treba da preuzmu dakle kontrolu i razviju efikasne disciplinske strategije kako bi sprečili uobičajene porodične probleme, ali samo u teoriji. U praksi majka nema efikasne načine (ne vide se ni očevi efikasni postupci), jer se u strahu povlači i udovoljava majka samo zahtevima svoga zlostavljača. Svi članovi porodice moraju da se obavežu da promene svoje stavove u procesu rešavanja problema, ako ne bude prekasno.

Uz ljubav i poštovanje svi porodični problemi se mogu prevazići govore nam teorije. Praksa iz dana u dan govori nešto posve drugačije, neko u lice detetu kaže da je za njega mrtvo! Članovi porodice dakle treba da razumeju temperamente drugih članova porodice kako bi im mogli pristupiti na odgovarajući način.

Kad se majka nađe u otrovnoj vezi, šta onda biva sa njenom decom. Poslednje, ali ne i najmanje važno, jeste problem toksičnih veza koji se dešava svaki dan, bili mi toga svesni danas ili ne. Jedna osoba bi mogla da počne dovoljno lepo (kao sa roditeljima koji razmaze svoju decu), ali vremenom ova veza poprimi ružan obrt kada jedan partner počne da kontroliše život druge osobe (i život njene dece) radeći sve umesto nje, umesto da ohrabruje, on teroriše, on svako veče drži svoje lekcije iz morala, itd. Ovakvo ponašanje dovodi do svih vrsta problema u porodici, uključujući emocionalno zlostavljanje, mentalne bolesti, pa čak i fizičko nasilje. Da li ste vi ili neko koga jako volite zlostavljani, onda je vreme da potražite pomoć, ali od koga, ali od čega, i konačno gde, u kojoj zemlji, u kom veku, na kojoj planeti.

Nije utešno kazati da se porodični problemi pak dešavaju svima, kao što nije utešno da za njih tobož može ovde biti nekakvog rešenja-leka. Teorijskih “razumevanjem” različitih vrsta porodičnih problema i njihovih uzroka, u većini slučajeva neće postojati nikakve veće šanse da se nečiji problemi reše, pre nego što se samo još više pogoršaju. Sa porodičnim problemima mnogi ljudi se suočavaju na ovaj ili onaj način (nažalost na svoj nemoćni mali način), obično kriju svoje probleme, zakleto ćute, negiraju stvarnost, guraju sve pod tepih, itd. Kako se nositi sa konfliktom između roditelja koji su razvedeni, kako se nositi sa rivalstvom između braće i sestara zbog razlika u godinama. Ako vama ili vašim najmilijima bilo šta od ovoga zvuči veoma poznato, znajte da postoji nada. Gde je danas ta nada!? Uz neke korisne savete o prevazilaženju svake vrste problema, mogu se navodno prevazići ovi probleme, ali da li je iko razmišljao šta ako i ne mogu da se reše ili neko neće da ih reši. Nije dovoljno sve ućutkati i uljuljkati navodnim pružanjem nekakve terapije samo.

Itd…