20-22 FEBRUAR 2024 – početak velike prolećne šeste setvene sezone…
Dana 20 februara 2024 godine, sav peršun lišćara u
velikom santraču ošišan makazama, te je nakupljeno dve velike tepsije lišćara
peršuna, zatim savijeno u lulice, i ostavljeno u zamrzivač. Tršavi peršun ostavljen
je da još raste, te da završi u svežem stanju u salatama. Njega ima manje, a ne
raste tako brzo kao ovaj obični peršun lišćar…
“Hirošima” danas pokazuje 10 stepeni u plusu...
Dana 21 februara 2024 dokupljena je treća cev za “Hirošimu”
od hiljadu dinara, plastična, a u dužinu 8 metara. Najlon treba da stigne sutra...
Preko noći u “Hirošimi” iznikla ogromna pečurka...
Dana 22 februara 2024, prva ovogodišnja prolećna
setva ili novi šesti krug setvenog početka, u najidealnije doba za sve, a na 2
dana pre februarskog punog Mesca ili Uštapa (da mi zalihe i korpe budu prepune,
da sve peliva od viška u potocima sreće)...
Sejalo se najpre u “Hirošimi”, iznutra, a onda i napolju,
tj. spolja na otvorenom, u 3 setvene parcelice ili boksa, od čistog komposta
našeg, koji su slobodni sve do kraja aprila, dok na te prostore ne stigne na
red setva tikvica i bundeva. A do tada mogu da iskoristim rano prolećni početak
za ovo rano povrće…
U najjačem času u “Hirošimi” obratih pažnju da je
21,6 stepeni u plusu...
Nabrani su i danas plodovi ”Hirošime”, a danas na mojoj
časnoj i jasnoj trpezi: salata, mladi luk
srebrenjak, a uspelo je da izraste i nešto rukole, od stare jesenje setve iz prošle
godine 2023. Dovoljno da se sutra napravi
jedan domaći namaz pesto…
Šta je danas sve čarobno zasejano…
U jednom jedinom za sada praznom setvenom boksu
pored vrata ili na ulazu u “Hirošimu” zasejane su 3 kesice ranog kupusa Ditmar,
direktno u zemlju, dobro nađubreno samo konjskom balegom, jer tu imam dobru
crnicu zemlju, da nikne naša rana rasada kupusa...
Zasejana 1 kesica celera lišćara u čašice…
Zasejan raštan po prvi put, a ako uspemo da odgajimo
ove liske za sarmice, onda mi ove godine liske kupusa neće trebati u onim
velikim količinama kao lane, te ću ih davati više svojoj živini, posebno mojim ćuranima,
i kokicama nosiljama (ove godine nemam više nameru da tovim piliće, hoću malo
da se odmorim tereta od uzgoja životinja, jer više volim cveće i biljke)…
Ali, da vidimo šta će da bude iz današnjeg
eksperimenta. Raštan je takođe zasejan u čašice...
Za sve današnje čašice u kolicima, napravljena je
čarobna mešavina 3 zemlje: one šumske ili prirodnog humsua, našeg domaćeg komposta
i konjske balege sa planinskih livada...
U čašice ili u 3 gajbice (u svaku gajbicu stane 24
čašice) posejana je jedna kesica salate. Slate ima još tek da se seje, ali ovo
je prvi setveni eksperiment u 2024-oj godini, i to samo ona koja može u februaru.
U martu imaću po prvi put dve nove sorte salate, a za njih čekam još toplije
vreme, jer za neke 4 nedelje biće nova setva početkom marta 22 ili 23 marta…
Najlon nažalost ni danas nije stigao, a moj cilj jeste
da do 22 marta “Hirošima” dobije novo ruho...
Ovo danas je zadnje pozno “zimsko” sejanje, a
martovsko biće prvo pravo prolećno...
Iz “Hirošime” izneto svo tečno organsko đubrivo u ostavu
iza “Hirošime”, a izneta je i sva konjska balega i druga balega, da se prostor
polagano rastereti od svega suvišnog. “Hirošima” preko zime malo je poslužila kao
ostava, a u proleće “Hirošima” odjednom kreće da se popunjava, da buja i da
gruva…
Napolju u dužnici uz drvaru posejane 3 veće kesice blitve.
Lakše mi je da za svoju živinu gajim ipak blitvu, jer što je više sečem i šišma,
više gruva. A stočnom repom nisam posebno oduševljena, te je više neći ni saditi,
pošto njeno korenje brzo izađe na površinu…
U srednjem boksu u zoni trešnje, u zoni sedenja i meditacije,
posejane rotkvice. A rotkvice su posejane i u najvećoj i najnovijoj parceli setvenoj.
Na obe površine zasejane su 3 kesice rotkvica…
U najvećem setvenom boksu, pored rotkvica, posejane su
2 kesice rukole. Rukolu treba sejati u hadnije vreme, jer onda nije previše gorka.
Rukola voli mnogo da se zaliva, kao i celer korenjaš i lišćar…
Dren je izašao još više danas, a pčele, ali i
ogromne mušice danas se hrane na žutim cvetovima drena…
Sve je zapupilo, nabubrilo, čak i kruške. I kao da smo
sve bliže i bliže prvom lovu na cvetove behara...
Pčele su jako glasne, ali brze i okom neuhvatljive. Ipak, dopustila mi je samo jedna pčela da je uslikam kao dokaz da jevpriča verodostojna, autentično moja…
Itd., itd., itd. – tri puta i tako dalje…
Коментари
Постави коментар