27 FEBRUAR 2024…

 

Iskopavanje do najlona...

Polovinu kanala majka ašovom iskopala za pola sata...

Sve ukupno ni sat vremena za jednu sposobnu ženu...

Ja sam samo malo lopatom i rukama čistila kanale. A ona je perfekto produbila ašovom do samog najlona...

Dve žene sposobnije uvek nego jedan kilav i nezainteresovan muškarac, koji samo traži izgovore...

Muško obično samo nešto priča, drži teorije i propovedi, od komarca pravi magarca, i zapodeva svađu...

A muško ništa ne uradi, niti pomogne, bar ne nama...

I tako 3 divne nedelje muško meni tupi da je ovo neki silan posao, a mi počele same u 11 sati, pa se u inat zaprepastile kako da sve bude postignuto za jedan sat vremena, ili 2 sata obe strane, do 13 sati sve gotovo, uz pauze, i odmore...

Dok je majka prešla na drugu polovinu “Hirošime”, morala sam posle da je napustim, i onda sam asistirala unutar “Hirošime”, u procesu poturanja izolacije na plastične cevi...

Neko je samo to uradio, i to jedva, pošto svaki dan voli da govori, neka sutra ćemo...

I još one manje orne za naše krupne poslove, iskoristimo  da nam bar poseče grane na jabuci i trešnji, jer sve mora da se iskrči do sutra, a zbog dolaska novog najlona, a u zoni oko najlona...

I opet je neko kazao, neka sutra ćemo, a sutra ćemo dakle da padnemo od posla ako zaista stigne najlon. Ali, ja neću tako. I onda bude kako treba - danas ćemo…

Onda smo ostale nas dve previše radne, previše orne, previše sposobne, da sečemo silno granje i da sređujemo sav taj krš i sav taj lom, koji neko samo napravi, poseče, okrene se i ode, kao da treba marsovci noćas da dođu da sve srede i očiste nered za nama...

Dok majka iskopava po dva ašova u širinu zemlje sve vrvi od glista, te u životu nisam videla u zemlji toliko glista, sa obe dužnice “Hirošime”. Neke nakupim, pa ih ubacim unutra...

Ugrađeno je 16 navlaka izolacionih na 8 plastičnih cevi, a na svaku cev po 4 metra izolacije. Ostalo je još 10 neugrađenih navlaka…

Ostala je neobložena zadnja cev i prve četiri, od toga 3 treba polomljene promeniti…

Drenjka ima sve više, i sve više zuje pčele, ali danas nemam vremena da jurim fotografije, jer ne znam kuda pre od siline posla koji se samo otvara, a sve do sutona...

Od svog voća samo je jedno drvo ulistalo, ovako rano, i to jedna dunjica, ona u dnu “Hirošime” ukraj komposta…

Nije vreme za rezidbu (rezidbom voća ću se tek baviti 4 marta kad bude opadajući Mesec), ali u zadnjoj zoni “Hirošime” postoje grane koje ugrožavaju najlon, a pošto dolazi nov naljon, moralo je da se danas odseče tih nekoliko grana jabuke i jedna grana trešnje…

I tako je napravljeno još posla, te treba iskrčiti grane, napraviti selekciju, i odneti i složiti, iseći mnogo više na drva, a nešto sitnije, tanje preneti na kompostnu gomilu…

Najlon kao dolazi sutra. No, tri nedelje neko laže i maže, nešto oteže ili zateže. No, moji radovi uprkos svemu i moji silni planovi, čak i moji neplanovi (nisam recimo još planirala rezati grane) - teku kako i treba, po divnom vremenu i kalendaru…

Ali, ja kako sam zacrtala tako i bude, mada bude i više od toga. Nisam ni sanjala da ću uspeti da iskopam danas kanale, a jesam. I bila sam jutros na ivici da od svega odustanem (čak sam posle 14 sati htela da se povučem u kuću, jer nije bilo prokleto avlijskih poslova, ali me nešto zadržalo i dobro što jeste tako)...

No, samo je majka imala tu divovsku snagu danas, i zato je sve uspelo. Ja nisam…

Itd…