POČETAK VELIKIH SETVENIH BIODINAMIČNIJIH PLANOVA I RADOVA, CILJEVA, OSTVARENJA, POSTIGNUĆA, BEZ POTONUĆA I U ŠESTOJ SEZONI 2024…

Dana, 1 januara 2024, saznajem rezultate nekih naših započetih projekata, kao što je naša farma živine nazvana opasnim terminom “Cosa nostra”, a od maja 2022 godine. Dakle, majka je vodila statistiku, te samo u 2023-oj godini naše koke su za godinu dana nama snele ukupno 1400 komada svežih domaćih jaja, a da je svako po 25 dinara kao u prodavnici ili pijaci, to je ukupno 35 000 dinara samo…

Dana 2 januara 2024 zaista je NOV POČETAK, možda nikad veći, a neko reče: “Ljubav prema vrtlarstvu će te naučiti strpljenju i daće ti nadu za neki novi početak”…

Dana, 4 i 5 januara 2024 bila je berba sveže salate u našoj “Hirošimi”, s tim da se salata brala i u mesecima unazad, čitavu jesen 2023. Nisam evidentirala baš svaku nabranu vanglicu plodova iz “Hirošime”, ali čitavu zimu takođe naše sveže salate ima baš, baš u izobilju…

Dana 13 januara 2024 bila je berba rukole, a rukola se ubirala i jeseni 2023 takođe…

Dana 19 januara 2024 obralo se zadnje kolo rukole (iz setve 2023), te više nema rukole u “Hirošimi”. No, uskoro počinje novi setveni ciklus i u 2024, te će biti nova setva, jer sve smo bliže i bliže velikom početku prolećnih snevanja, kao i borbi za novo i najlepše ruho razorene “Hirošime”. Načeta je treća poslednja bundeva golica, a načeta juče, 18 januara 2024, te od nje nastao predivan ručak još jedna zimska varijanta - začinjena bundeva i ćuretina ili recept pod nazivom ZAPEČENA BUNDEVA SA ĆUREĆIM BATAKOM…

Dana 20 januara pravo vreme da se napravi prvi spisak semena za setvenu 2024 godinu, sa velikim ciljem da bude nikad bolja, nikad raznovrsnija, te nikad uspešnija.

I tako su poručena prva semena u iznosu prvih početnih ulaganja od 1500 dinara. Od semena tu su: 5 vrsta tikvica (patišon, beogradska, lunga di Napoli i zita nešto što prvi put sejemo, kao i žuta tikvica). Tu su 3 vrste bundeva: hokaido, bela i zelena. Zatim raštan, crvena salata i salata endevija. Uz to, tu su i semenke somborke paprike i chillija, i začinska biljka nigela sativa ili crni kim, 3 kesice poklona. Prva porudžbina domaćih starih sorti semena, ili svog onog povrća koje ne može da se nađe u onim malim kesicama, u poljoprivrednim apotekama...

Dana 30 januara 2024 iznikle u alviji prve visibabe i tako nam dale prvi dobar znak da se sve konačno budi iz mrtvila, sivila, i dubokog zimskog hipnotičkog sna, te da kreće u svoj postepeni i vrlo osetni, porast, i da su dakle prvi prolećni veliki radovi sve bliži i bliži…

Dana 31 januara 2024, cveće je napolju već oživelo, a ptice žive cvrkuću, i insekti su oživeli, zimu preživeli skriti, a videla sam i pauka u “Hirošimi”, te dakle proleće je jako, jako blizu, zar ne, Majko Prirodo. Sve bliže…

U “Hirošimi” je danas predivno, preko 16 stepeni u plus, a najniža temperature ove 2024 godine, pala je minus 5 u “Hirošimi”, jer je na mnogo mesta najlon oštećen i progoreo, tako da nismo baš zatvoreni da ne gubimo zimi toplotu...

Lepo je bilo čitavu ovu 2023/24 zimu nestati u najdubljem praokeanu sve te silne literature i knjiga, ali konačno našem mozgu tišine treba još svežine vazduha i treba mu Sunca, treba mu porasta, bujanja, cvetanja, zrenja, zdravih plodva, posmatranja, učenja, te jedva čekam da počnu radovi u i okolo “Hirošime”, najveće i najlepeš učionice u prirodi.

Ali, pre svega toga treba staviti nov najlon, jer je sve očajno šuplje, a kad je nešto ovako šuplje, bolno se zapitam koliko je tek strašno biti šupalj um ili šupalj neotesan čovek, žena, dete, itd…

Popila sam danas prvu kafu, i to malo pre u svojoj “Hirošimi”, smišljajući baš tu neke svoje buduće velike vizije...

Dana 4 februara 2024 konačno prva ovogodišnja šetnja kroz prirodu, prvi pročisni let, a bilo je na planini pčela, ptica i Sunca. Kroz svoj dvogled videla sam svaki zarez na njihovom raširenom i zategnutom krilu dok su jedrile tako visoko...

Dana 6 februara 2024 posložila sam one tri gume u avliji, ali sada jednu na drugu, i dobila novim uklapanjem ogromnu dubinu, jedne žardinjere i tu ću posejati tikvice. Samo malo posla danas, a dan je lep, ali daleko sam sada još od svakog avlijskog rada, jer čekam otopljenje i više Sunca. Toliko toga treba, ali ništa za sada nema, jer nema početnog dobrog zamaha i pomaka  još…

Sve pupi, čak i dren, zatim i ribizla crna, pa i ruže - sve kreće, ali šta ako bude još mrazeva, pa sve nam uništi…

Dana 10 februara kupljeno je ukupno 26 sunđerastih navlaka izolacionih kojima će se obložiti sve plastične cevi u “Hirošimi” čim skinem ubrzo stari najlon iz početne faze nastanka “Hirošime” iz 2019 godine, a posle 5 setvenih sezona i započnem šestu setvenu sezonu u novom svečanom ruhu, kao od nekog drugačijeg novog početka, a ruha jačeg i boljeg, snažnijeg, kome daju garanciju čak od 7 godina. Ovoga puta reč je o holandskom najlonu, kažu jačem, koji me košta 700 dinara po kilogramu, a moj utrošak je blizu 25-26 kilograma najlona ili 10x16 metara. I biće to krupna stavka od ulaganja od čak 16-17 hiljada dinara. Za 6 godina najlon skoro iste kvadrature je poskupeo za 6-7 hiljada dinara…

Tako će po dve sunđeraste navlake, a svaka dužine od po 2 metra, doći  na svaki plastični luk (ukupno 4 m) u “Hirošimi” kojih ima 13 komada. Na to je otišlo 2600 dinara, svaka navlaka iznosi po 100 dinara. I najveća sreća dva-tri poljoprivrednika iz “Hirošime” jeste to što je poručen nov najlon, od 10 m širine, u dužinu 16 metara. Ipak sve ide kako treba ove 2024, uprkos nekim sitnim beznačajnim ometanjma, ljudi gnjida, ljudi grinja...

Dana 11 februara 2024 moje lale niču nakon 5 meseci. Dana 11 septembra 2023 posadila sam 10 lukovica lala (svaka po 35 dinara)... koje danas primetismo iznikle. O slatkim mukama iskopavanja kanala neću da razmišljam. U oronulom i šupljem ambijentu ne mogu da stvaram. Treba mi staro savršenstvo moje “Hirošime” ponovo…

Najveća i najnovija setvena parcela, napravljena prošle 2023 godine samo za bundeve raznovrsne, i tokom zime buja od života. Tu je pražnjena svaka vanglica nakupljenog kućnog bioogranskog otpada. I zato svaki dan po njoj golubovi i mačke i psi nešto iskopavaju, rove i traže...

Koliko su samo čoveku falili svi njegovi plodovi, radovi i zapisi iz “Hirošime”, ne može još da se dočara i opiše…

Itd…