KAKO JE SVET DOŽIVEO SVE ONO ŠTO JE RUDOLF ŠTAJNER GOVORIO…

 

 

Čitajući dalje Štajnerovu knjigu “Poljoprivredni kurs”, dolazi se do “Predgovora” Erenharda Fajfera (1899-1961), a tu je zapravo reč o njegovom izlaganju koje je izneo na nemačkom simpoziju pod nazivom “Doživeli smo Rudolfa Štajnera”. Ovo je zatim prevedeno i na engleski jezik 1958 goidne, te objavljeno pod nazivom “Zlatne oštrice”.

“Wikipedia” ovako piše o Fajferu (a tekst je prevod sa engleskog):

Erenhard Fajfer (rođen 19 februara 1899 u Minhenu; umro 30 novembar 1961 u Spring dolini, Njujork, SAD) bio je nemačko-američki hemičar, antropozof i pionir biodinamičke poljoprivrede. Fajferova kristalizacija bakar-hlorida i proces hromatograma okruglog filtera sežu do Fajfera.

Fajfer je odrastao u Nirnbergu i sa 21-om godinom došao je u Dornah u Švajcarskoj, tadašnji i sadašnji centar antropozofije. U Dornahu je privremeno postao vozač Rudolfa Štajnera i postavio sistem osvetljenja i odgovarajuću scensku rasvetu u tamošnjem Geteanumu.

Fajfer je studirao hemiju na Univerzitetu u Bazelu, a 1925 je razvio (u saradnji sa Erikom Sabartom) pseudonaučnu metodu kristalizacije bakar-hlorida, koja se ubraja među metode za stvaranje slike u antropozofiji. Kaže se da je jednog hladnog zimskog dana primetio da para iz šoljice tople kafe i šoljice toplog čaja na hladnom prozoru stvaraju različite kristale leda.

Fajferove podatke o mogućnosti kristalografske dijagnostike, hormonoskopije i dijagnoze trudnoće potvrdio je 1936 budući nemački logorski lekar Sigmund Rašer.

Godine 1938 emigrirao je u SAD. Tamo je razvio proces za kompostiranje gradskog otpada i sproveo istraživanja u oblasti biodinamičke poljoprivrede. Godine 1956 završio je habilitaciju iz nauke o ishrani.

Goidne 1961 Fajfer je umro u Spring dolini od komplikacija srčanog udara (kraj stranice).

Erenhard Fajfer pored toga što je sarađivao sa Štajnerom, stekao je i doktorat za svoju teoriju kristalizacije (putem testiranja krvi utvrđuje se prisustvo kancera).

Sve je počelo još 1922/23 godinu, kada se Štajneru obraća nekolicina zabrinutih poljoprivrednika, tražeći saveta, jer su još tada uočene mnoge “degeneracije” kod biljnog semena. Još tada sumnjalo se da seme nije više dobrog kvaliteta, a kad nema dobrog semena, onda biće nestašice hrane, biće gladi, itd. Još tada poljoprivrednicima iz godine u godinu nuđena su neka nova semena, neke nove sorte, a sve je to samo donelo zbunjenost, a neke sorte zatim nestaju, izumiru. Dolaze vremena hibdrida.

Zatim se Štajneru obraća i druga skupina poljoprivrednika,  a ovoga puta to su uzgajivači stoke, a oni su pre jednog veka uočili da je povećano prisutvo bolesti kod domaćih tovnih životinja. Takođe, oni primećuju sve veći sterilitet ili jalovost kod svojih životinja. Primećana je i bolest slinavka i šap, nešto šte je drmalo i srpska sela 90-ih godina XX veka, a ovčije šape lečene rastvorom plavog kamena. U grupi ovih poljoprivrednika nalazila su se tada i neka zvučna imena toga doba, kao što su dr Jozef Ver, dr Eugen Kolisko, zatim članovi odbora Veleda (tek osnovanog farmaceutskog preduzeće). Takođe, svoje probleme je tada izneo i grof Karl fon Kajzerlink.

Erenhard Fajfer sa dr Vahsmutom odlazi kod Štajnera i u tom razgovoru o eteričnosti kod biljaka Štajner im je kazao da biljke ne mogu da se razbole, jer one imaju zdrava eterična tela, i deo su najzdravijeg eteričnog sveta, a to što biljke pak oboljevaju i pate (bolji izrazi nego bolest), jeste posledica zaraze koja je prisutna u njihovom okruženju, zaraza tla, zaraženi uslovi življena, a sve su to dakle glavni uzročnici i nosioci njihove patnje.

Te 1923 godine Štajner je prvi put kazao kako treba napraviti biodinamičke lekovite preparate, te dao recept koji traje već jedan vek. Taj preparat nazavn je oznakom 500 (proces zakopavanja kravljeg roga u zemlju, o tome će sam Štajner naširoko pričati više u svom poljoprivrednom kursu). Kada se iskopa iz zemlje dobijeni preparat 500 potrebno ga je razblažiti vodom i mešati u oba smera sat vremena ukupno, praveći virove. Samo malo rastvora moglo je da pokrije velike zemljišne površine, a reč je o nekoj vrsti homeopatskih lekova. I dok su svi zajedno izvodili ovaj eksperiment, začela se biodinamička poljoprivreda.

Nakon toga 1924 godine grof Kajzerlin poziva Štajnera da  na njegovom imanju održi poljoprivredni kurs u trajanju od nekoliko dana (kurs je odražn od 7-16 juna 1924 u Kobervicu u bzini Breslaua, i sadrži 8 predavanja). Još tada znalo se da je zemlja izrabljena, iscrpljena, istrošena, zagađena, beživotna, te da joj treba hitno ozdravljenje i isceljenje, oporavak,  uspostavljanje balansa i ravnoteže. Još tada primetilo se da hrana koja dolazi na trpeze nije ona hrana koja je nekada ljudima davno donosila jačinu i zdravlje, svežinu, već da je to beživotna, bezukusna  hrana, a sve više takva hrana gubila je od one svoje prirodne snage i sile. Trebalo je još pre sto godina raditi na izlečenju tla i zemljišta, a šta onda reći tek danas, a nakon sto godina, jer ko zna kakvih sve tu nema tretiranja i maltretiranja zemljišta i tla.

Dr Rudolf Štajner je govorio upravo takoda ga razume svaki neuki poljoprivrednik, i nije nužno da neko bude atropozof da bi se bavio biodinamičkom poljoprivredom (termin biodinamička poljoprivredna metoda nije prvo došao od Štajnera, već od jednog kružoka koji je eksperimentisao sa biodinamičkim metodom). No, misli su ipak bile Štajnerove. Na njegov poljoprivredni kurs sabralo se 60 poljoprivrednik. Zahvaljujući ovome svuda po svetu raširio se biodinamički pokret.

Biodinamički poljoprivredni metod bio je odmah na meti udara svih onih materijalističkih pogleda u nauci koji se zalažu za veštačka mineralna đubriva i druge hemijske preparate. Tako bi sigurno bilo i danas posle 100 godina. Erenhard Fajfer pominje 1952 godinu i  člana Ruske akademije nauka, naučnika Vilijamsa koji je u svojoj knjizi “Načela poljoprivrede”, napisao u čemu je zapravo zadatak poljoprivrede, te kazao: ”… da preobrazi kinetičku solarnu energiju, energiju svetlosti, u potencijalnu energiju uskladištenu u ljudskoj hrani. Sunčeva svetlost je osnovna sirovina poljoprivredne industrije… Svetlost i toplota su osnovni uslovi za biljni život i samim tim i za poljoprivredu. Svetlost je sirovina iz koje se prave poljoprivredni proizvodi, a toplota je energija koja pokreće mašineriju – zelenu biljku. Mora da se održava obezbeđivanje i sirovine i energije. Dinamičku energiju sunčevih zraka zelene biljke pretvaraju u potencijalnu energiju u materijalnom obliku organske materije. Stoga je naš prvi konkretan zadatak neprekidno stvaranje organske materije, skladištenje potencijalne energije čovekovog života… Četiri osnovna faktora, prema njihovom izvoru, možemo podeliti u dve gupe: svetlost i toplota su kosmički faktori; voda i biljni svet su zemaljski faktori. Prva grupa nastaje u međuzvezdanom prostoru… Kosmički fakotri - svetlost i toplota - deluju direktno na biljku, dok zemaljski faktori deluju samo preko posrednika (supstance)”.

Erenhard Fajferu potom je sam Štajner kazao sledeće: ”Duhovno-naučno znaje mora da pronađe svoj put u prkatični život do sredine veka ako želimo da izbegnemo neizrecivu štetu po prirodu i čovekovo zdravlje”, a onda mu je kazao i sledeće: ”Čovek mora da radi na poslovan način, inače neće imati dobar ishod”. Nakon ovih reči Štajner mu predlaže da ode na kurs iz političke ekonomije, ali i na neka predavanja iz nauke, a kazao mu je tada ovako: ”Profesor X je briljantan čovek, sa širokim idejama, ali je slab u poznavanju detalja. Profesor Z je sjajan predavač prave elegancije. Ne treba da veruješ svemu što kaže, ali treba da prihvatiš njegov način izlaganja”.

Godine 1924, kao i 1930 biodinamički preparati su ismevani piše Erenhard Fajfer i kaže: ”Ali uticaj kosmičkih sila više ne može da se odbaci kao “puko sujeverje” kada se u obzir uzmu fiziološke i biohemijske unutrašnje veze metaboličkih funkcija u životu tla, podizanje i spuštanje biljne tečnosti i posebno procesi u oblasti korena”. Još Aristotel i njegov učenika Teofrast govorili su o kosmičkim uticajima, a XIII veku o tome govori čak i Albert Magnus (Veliki).

Svaki put kada dođe do toga da se poremeti biološka ravnoteža uslediće nažalost i mnoge druge degenerativnosti, a biće veliko prisustvo ne samo bolesti, već i biljnih štetočina. Ali, isto tako priroda ima takvu snagu da sama može da ukloni sve svoje slabosti. Kad nam se dakle dese štetočine to je samo znak od Majke Prirode koji služi da nas upozori i opomene, da nam ukaže da je  došlo do disbalansa u ravnoteži, a to nam još govori da su sile prirode samo rasute i rastočene. Upotreba hemijskih sredstava ne rešava ove probleme nikad, a tamo gde dođe do upotrebe hemije može doći i do velike osvete prirode, te umesto da u jednoj sezoni ubijemo jednu nepoželjnu pojavu smrdibuba, već iduće godine imamo nešto drugo, nešto možda upornije, jače. Štetočine su jako uporne i iznova se vraćaju, čak više ako ih hemijskim putem istrebljujemo. U uspostavljanju ravnoteže najviše od koristi biće samo kompost, životinjska balega i svi drugi zdravi preparati, naravno biodinamički. I ne smeju se zaboraviti drugi ostali kosmički važni faktori uticaja, zračenja, itd.

 

(nastaviće se)