25-26 FEBRUAR 2024…

 

Dana 25 ferbuara u “Hirošimi” zabeleženi prvi beli cvetovi graška. Grašak je jesenjašnja setva iz 2023, a posejano je sve direktnom setvom, 6 oktobra (kesica od 100 g semena graška)...

Istog dana u šumi nasečeno 6 pritki za bundeve Hokaido (zasejaću tih 5 malih semenki koliko ih imam, u one 3 gume sa čistim kompostom, a okolo ukrstiti 5 leskovih pritki da imaju uz šta da se penju)... 

Isečeni su i leskovi štapovi, do kojih ću izrezati kočiće za paradajz i krastavac, čeri, patlidžan, dakle za sve što zatreba u “Hirošimi”...

Najlon još nije stigao, i ovo je nezapamćeno rastezanje, i čekanje oko 15 izgubljenih dana najmanje…

Dana 26 februara 2024, okrečene sve voćke u avliji, za sat vremena samo, a nikad brže, nikad lakše, tako da sam zasigurno postala ekspert – čim tako brzo mogu ovoliko muškog posla da postignem ni trepnuvši…

Najlon još nije stigao, te stvari počinju da budu više nego čudne, sumnjive. Neko mi namerno oteže čitav proces rada, a prošlo je mnogo divnih radnih dana ni u čemu, a da je sreće kao što nije do danas bi sve bilo novo, sređeno i utegnuto.  Kakogod, sutra ću početi da iskopavam polagano i da podrivam stari najlon...

Jagorčevina je procvetala. Uskoro za njom izbiće i narcisi, a eno ih već su zametnuli cvetove. Šeboj se zazelenio prilično. Sve kreće…

Drenjak i danas na meti pčela…

Konačno sam doskočila jutros svim ometanjima (u  svoje zadnje 3 paklene nedelje) i jutros “ubrzano” onako kako već znam i mogu, a uspešno privela kraju iščitavanje najboljeg romana do sada…

I tako sam pročitala uspešno sve uzete knjige iz biblioteke. Nakon ovoga opet dolazi do prekida uzimanja knjiga (ne uklapa mi se više takav ritam u kalendar mojih prljavih radova. Nemam  kad da se oblačim i lickam, češljam, dangubim i vraćam i uzimam knjige)…

Ali, na svu svoju sreću imam nekoliko solitera ili punih torbi mojih još uvek nepročitanih knjiga, tako da neću zakržljavati već ću uporedo i kopati kanle i čitati neke mnogo dobre i zanimljive knjige, i dalje, i dalje...

Itd…