Šta se još uradilo zadnjeg februarskog dana, ili prestupnog,
kako ga svi nešto zovu, a trećeg vezanog dana u kome je sve definitivno gotovo,
čak i najmanje sitnice…
Sve je iznutra “Hirošime” jutros prvo utegnuto i dobro
uvezano, te nema pomeranja cevi, ništa nije labavo, itd...
Onda su spolja zakucane drvene letvice, a višak
najlona je izrezan i odstranjen i sve je dobilo svoj pravi i konačni predivan
izgled, a unutrar “Hirošime” je mnogo svetlosti i vazduha…
Onda je urađeno ono najteže, a uz pomoć grabulja…
I uspela sam da izravnjam sav teren koji je zbog postavljanja
najlona iskopan i izrovljen…
Kada sam malo posle 9 sati jutros videla ono teško busenje,
spopala me prava muka. Ali, što se mora nije teško…
I tako sam stisla grablje u ruke, a mama je budakom
sitnila busenje. I ja sam nekako uspela čak jako brzo da sve poravnjam. Upeglam…
Jedino nije bilo suve piljevine da pospem stazicu
koja razdvaja “Hirošimu” od spoljašnjeg vrta…
Već dugo razmišljam da napravim posle 5 setvenih
sezona novi zaokret, te da više nema letnjeg i zimskog režima, da više niko ne
mora da bude rob skidanja i stavljanja presama, da nema više hermetičkog zatvaranja
i ušuškavanja tokom zime, kako bi iznutra bilo mnogo više vazduha…
Ne plašim se da ove jeseni uradim isto kao i prethodnih
5 godina setve, te da pokušam da posmatram kako se ponašaju sve te biljke, sa
uplivom i mraza i hladnog vazduha (u “Hirošimi” je uvek toplije nego napolju čak
i kad je sve otvoreno!). Ako bude “propasti” neka bude, onda mogu preko pozne jeseni
i oštre zime da zatvorim neke poljoprivredne aktivnost te malo više čitam.
Mada, sve što se radi tokom jeseni može zimi i na otvorenom, salata i luk nikad
neć biti ugroženi…
I tako skinem poslednju mrvu najlona sa ulaznih vrata
u “Hirošimu”, te dokupim 1,60 m žice saća i oslobodim i taj protok vazduha.
Više neće biti nikada presama...
Svih 5 presama prenela sam u zonu pravljena komposta
i to će mi poslužiti kao potporne stranice u mom kompostištu...
Za žicu utrošeno blizu 900 dinara...
Onda sam na mestu gde su nekad bile 3 gume postavila
jednu malu paleticu, koja mi ostala od kupljenog novog šporeta smederevca još
od prošle jeseni, 2023...
Napunila sam tu malu paleticu sa 4 kante domaćeg
našeg komposta, i to je moja nova zona za cveće…
Sa dve šuplje strane paletu sam zakucala drvenim
letvicama kako se kompost ne bi osipao na travnjak. Paletica se uklopila bolje
na teren nego one 3 gume. Već vidim tu makove, i neko drugo cveće, suncokrete…
Jedan deo komposta je unet u “Hirošimu”, na svaku trenutno praznu parcelu ili setveni
boks...
U “Hirošimi” više nem ničeg suvišnog, polagano se
pripremamo za martovsku setvu…
Kad sam sišla oko 9 sati jutros u “Hirošimi” beše
ravno 10 stepeni u plusu, a posle u toku
predivnog i opet toplog dana dostizalo je i preko 25 stepeni u plusu…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар