BIODINAMIČKA POLJOPRIVREDA (u čast prvih 100 godina)…

 

Biodinamička poljoprivreda jeste oblik alternativne poljoprivrede zasnovan na pseudonaučnim i ezoteričnim konceptima koje je 1924 godine razvio Rudolf Štajner (1861–1925). Bio je to prvi pokret za organsku poljoprivredu. Ona tretira plodnost zemljišta, rast biljaka i negu stoke kao ekološki međusobno povezane zadatke, naglašavajući duhovne i mistične perspektive.

Biodinamika ima mnogo zajedničkog sa drugim organskim pristupima – naglašava upotrebu stajnjaka i komposta i isključuje upotrebu sintetičkih (veštačkih, hemijskih, otrovnih) đubriva, pesticida i herbicida na zemljištu i biljkama. Metode jedinstvene za biodinamički pristup uključuju tretman životinja, useva i zemljišta kao jedinstvenog sistema, a naglasak od samog početka jeste na sistemima lokalne proizvodnje i distribucije, korišćenjem tradicionalnih i razvojem novih lokalnih rasa i sorti. Neke metode koriste astrološki kalendar setve i sadnje. Biodinamička poljoprivreda koristi različite biljne i mineralne dodatke za kompostne dodatke i poljske prskalice; oni se pripremaju korišćenjem metoda koje su više srodne simpatičkoj magiji nego agronomiji, kao što je zakopavanje mlevenog kvarca punjenog u rog krave, za koje se kaže da sakupljaju „kosmičke sile u tlu“.

Nije naučno utvrđena razlika u korisnim rezultatima između sertifikovanih biodinamičkih poljoprivrednih tehnika i sličnih organskih i integrisanih poljoprivrednih praksi. Biodinamička poljoprivreda je pseudonauka, jer joj nedostaju naučni dokazi za njenu efikasnost zbog njenog oslanjanja na ezoterično znanje i mistična verovanja.

Od 2020 godine, biodinamičke tehnike su korišćene na 251842 hektara u 55 zemalja, na čelu sa Nemačkom, Australijom i Francuskom. Nemačka čini 41,8% ukupnog svetskog stanovništva; ostatak u proseku 1750 ha po zemlji. Biodinamičke metode uzgoja vinove loze preuzelo je nekoliko istaknutih vinograda. Postoje sertifikacione agencije za biodinamičke proizvode, od kojih su većina članovi međunarodne grupe za standarde za biodinamiku “Demeter International”.

Biodinamika je bila prva moderna organska poljoprivreda. Njen razvoj počeo je (ravno pre jednog veka) 1924 godine serijom od osam predavanja o poljoprivredi koje je održao filozof Rudolf Štajner u “Schloss Koberwitz” u Šleziji, Nemačkoj (sada selo Kobierzyce u Poljskoj). Ova predavanja, bila su prva poznata prezentacija organske poljoprivrede, a održana su kao odgovor na zahtev farmera koji su uočili pogoršanje stanja zemljišta i pogoršanje zdravlja i kvaliteta useva i stoke usled upotrebe hemijskih đubriva. A 111 učesnika, od kojih su manje od polovine bili poljoprivrednici, došli su iz šest zemalja, pre svega Nemačke i Poljske. Predavanja su objavljena novembra 1924; prvi engleski prevod pojavio se 1928 godine kao “Poljoprivredni kurs”.

Štajner je naglasio da metode koje je predložio treba eksperimentalno ispitati. U tu svrhu, Štajner je osnovao istraživačku grupu, „Poljoprivredni eksperimentalni krug antropozofskih farmera i baštovana Opšteg antropozofskog društva“. Između 1924 i 1939 godine ova istraživačka grupa je privukla oko 800 članova iz celog sveta, uključujući Evropu, Ameriku i Australiju. Druga grupa, „Udruženje za istraživanja u antropozofskoj poljoprivredi” (Versuchsring anthroposophischer Landwirte), koju je režirao nemački agronom Erhard Bartsch, formirana je za ispitivanje efekata biodinamičkih metoda na život i zdravlje zemljišta, biljaka i životinja; grupa je izdavala mesečni časopis “Demeter”. Bartsch je takođe bio ključan u razvoju prodajne organizacije za biodinamičke proizvode, “Demeter”, koja i danas postoji. Istraživačko udruženje je 1933 preimenovano u “Imperijalno udruženje za biodinamičku poljoprivredu” (Reichsverband fur biologisch-dinamische Wirtschaftsweise). Raspušteno je od strane nacionalsocijalističkog režima 1941. Godine 1931 Udruženje je imalo 250 članova u Nemačkoj, 109 u Švajcarskoj, 109 u Švajcarskoj,104 u evropskim zemaljama i 24 van Evrope. Najstarije biodinamičke farme su “Wurzerhof” u Austriji i “Marienhohe” u Nemačkoj.

Godine 1938, tekst Ehrenfrieda Pheiffera, “Biodinamička poljoprivreda i baštovanstvo”, objavljen je na pet jezika – engleskom, holandskom, italijanskom, francuskom i nemačkom; ovo je postalo standardni rad na terenu tokom nekoliko decenija. U julu 1939 godine, na poziv Waltera Jamesa, 4-og barona Nortborna, Pheiffer je otputovao u Veliku Britaniju i predstavio “Betteshanger” letnju školu i konferenciju o biodinamičkoj poljoprivredi na farmi Nortborna u Kentu. Konferencija je opisana kao “karika koja nedostaje” između biodinamičke poljoprivrede i organske poljoprivrede, jer je u godini nakon Betteshangera, Nortborn objavio svoj manifest organske poljoprivrede, “Look to the Land” (Pogledaj u zemlju), u kojem je skovao termin “organska poljoprivreda” i pohvalio metode Rudolfa Štajnera. Tokom 1950-ih, Hans Mueller je bio ohrabren Štajnerovim radom da stvori organsko-biološki metod poljoprivrede u Švajcarskoj; ovo se kasnije razvilo da postane najveći sertifikator organskih proizvoda u Evropi, “Bioland”.

Danas se biodinamika praktikuje u više od 50 zemalja širom sveta i u različitim okolnostima, počevši od ratarstva u umerenim uslovima, vinogradarstva u Francuskoj, proizvodnje pamuka u Egiptu, do uzgoja svilene bube u Kini. “Demeter International” je primarna agencija za sertifikaciju za farme i bašte koristeći metode. Godine 2020 “Demeter International” i Međunarodna biodinamička asocijacija su se udružili da bi postali “Biodinamička federacija – Demeter International”.

U Sjedinjenim Državama, biodinamička poljoprivreda datira iz 1926 godine. Od 1926, pa do 1938 godine, 39 farmera i baštovana u SAD se bavilo biodinamičkim praksama. Udruženje za biodinamičku poljoprivredu i baštu osnovano je 1938 godine kao državna korporacija Njujorka.

U Velikoj Britaniji biodinamička poljoprivreda datira od 1927 godine. Godine 1928 osnovana je “Antropozofska poljoprivredna fondacija” u Engleskoj; ovo se sada zove “Udruženje za biodinamičku poljoprivredu”. Godine 1939, prva britanska konferencija o biodinamičkoj poljoprivredi, Letnja škola Betteshanger i konferencija o biodinamičkoj poljoprivredi, održana je na farmi lorda Nortborna u Kentu; Ehrenfried Pfeiffer bio je glavni predlagač.

U Australiji, prvi biodinamički farmer bio je Ernesto Genoni koji se 1928 pridružio Eksperimentalnom krugu antropozofskih farmera i baštovana, a ubrzo zatim i njegov brat Emilio Genoni. Prva biodinamička farma Ernesta Genonija bila je u Dalmoru, u Gipslendu, Viktoriji, 1933 godine. Sledeće godine, Ilin Mekferson i Ernesto Genoni osnovali su Demeter biološku farmu u Dandenongu, Viktoriji, 1934 godine i uzgajana je korišćenjem biodinamičkih principa više od dve decenije. Bob Vilijams je održao prvo javno predavanje u Australiji o biodinamičkoj poljoprivredi 26 juna 1938 u domu arhitekata Voltera Barlija Grifina i Merion Mahoni Grifina u Kastlekragu u Sidneju. Od 1950-ih istraživački rad nastavljen je u Biodinamičkom istraživačkom institutu (BDRI) u Poweltaunu, u blizini Melburna pod rukovodstvom Aleksa Podolinskog. Godine 1989 osnovana je Biodinamička poljoprivreda Australije, kao neprofitno udruženje.

U Francuskoj je 1972 formirana Međunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu (IFOAM) sa pet članova osnivača, od kojih je jedan bio Švedska biodinamička asocijacija.

Univerzitet u Kaselu je imao Odsek za biodinamičku poljoprivredu od 2006, pa sve do marta 2011 godine.

Emerson College (Velika Britanija) je osnovan 1962 godine i nazvan je po Ralfu Valdu Emersonu, američkom pesniku i transcendentalisti. Od tada održava kurseve inspirisane filozofijom i učenjem Rudolfa Štajnera, uključujući i biodinamičku poljoprivredu.

U Kanadi trenutno postoje tri biodinamičke organizacije, Društvo za biodinamičku poljoprivredu i baštovanstvo u Ontariju, Biodinamičko poljoprivredno društvo Britanske Kolumbije i Udruženje za biodinamiku u Kvebeku koje su članovi Demeter Canada.

Zajedno sa drugim oblicima organske poljoprivrede, biodinamička poljoprivreda koristi prakse upravljanja koje imaju za cilj „obnavljanje, održavanje i unapređenje ekološke harmonije“. Centralne karakteristike uključuju diversifikaciju useva, izbegavanje hemijskih tretmana zemljišta i inputa van farme uopšte, decentralizovanu proizvodnju i distribuciju, i razmatranje nebeskih i zemaljskih uticaja na biološke organizme. Udruženje Demeter preporučuje da „(a) najmanje deset procenata ukupne površine farme bude izdvojeno kao očuvanje biodiverziteta. To može uključivati, ali nije ograničeno na šume, močvare, koridore na obali i namerno zasađene insekte. Raznolikost u plodoredu, a potrebna je višegodišnja sadnja: nijedan jednogodišnji usev se ne može saditi na istom polju duže od dve godine uzastopno. Gola obrada zemljišta tokom cele godine je zabranjena tako da zemljište treba da održava adekvatan zeleni pokrivač”.

Udruženje Demeter takođe preporučuje da individualni dizajn zemljišta “od strane farmera, kako je određeno uslovima lokacije, bude jedno od osnovnih načela biodinamičke poljoprivrede. Ovaj princip naglašava da ljudi imaju odgovornost za razvoj svog ekološkog i društvenog okruženja što prevazilazi ekonomske ciljeve i principe deskriptivne ekologije“. Usevi, stoka i poljoprivrednik i „celokupno društveno-ekonomsko okruženje“ čine jedinstvenu interakciju, koju biodinamička poljoprivreda pokušava da „aktivno oblikuje... kroz različite prakse upravljanja. Primarni cilj je uvek podsticanje zdravih uslova za život”: plodnost zemljišta, zdravlje biljaka i životinja i kvalitet proizvoda.  „Poljoprivrednik nastoji da unapredi i podrži snage koje se nalaze u zemlji, priroda koja dovodi do zdravih useva i odbacuje prakse upravljanja gazdinstvom koje štete životnoj sredini, zemljištu, biljkama, životinjama ili zdravlju ljudi.... farma je zamišljena kao organizam, samostalan entitet sa sopstvenom individualnošću,” holistički koncipiran i samoodrživ. “Kontrola bolesti i insekata se rešava kroz raznovrsnost botaničkih vrsta, stanište predatora, uravnoteženu ishranu useva i pažnju na prodiranje svetlosti i protok vazduha. Kontrola korova naglašava prevenciju, uključujući vreme sadnje, malčiranje i identifikaciju i izbegavanje širenja invazivnih vrsta korova”.

Biodinamička poljoprivreda se razlikuje od mnogih oblika organske poljoprivrede po svojoj duhovnoj, mističnoj i astrološkoj orijentaciji. Ona deli duhovni fokus, kao i svoj pogled ka unapređenju čovečanstva, sa pokretom „poljoprivredne proizvodnje u prirodi“ u Japanu.  Važne karakteristike uključuju upotrebu stočnog đubriva za održavanje rasta biljaka (recikliranje hranljivih materija), održavanje i održavanje i poboljšanje kvaliteta zemljišta, zdravlje i dobrobit useva i životinja. Pokrivni usevi, zelena đubriva i plodoredi se u velikoj meri koriste i na farmama za negovanje raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta, kao i za poboljšanje bioloških ciklusa i biološke aktivnosti zemljišta.

Biodinamičke farme često imaju kulturnu komponentu i podstiču lokalnu zajednicu, kako kroz razvoj lokalne prodaje, tako i kroz aktivnosti izgradnje zajednice na farmi. Neke biodinamičke farme koriste model poljoprivrede podržane zajednice, koji ima veze sa društvenim trostrukim aspektima.

U poređenju sa neorganskom poljoprivredom, utvrđeno je da su poljoprivredne prakse BD otpornije na izazove životne sredine, da podstiču raznovrsnu biosferu i da su energetski efikasnije, faktori koje Eric Lichtfouse opisuje da su od sve većeg značaja u uslovima klimatskih promena, energije oskudica i rasta stanovništva.

U svom “poljoprivrednom kursu” Štajner je propisao devet različitih preparata za pomoć pri đubrenju i opisao kako ih treba pripremiti. Štajner je verovao da su ovi preparati posredovali zemaljskim i kosmičkim silama u tlu. Pripremljene supstance su označene brojevima od 500 do 508, pri čemu se prve dve koriste za pripremu njiva, a ostalih sedam za pravljenje komposta. Dugotrajno ispitivanje (DOK eksperiment) koje je procenjivalo sistem biodinamičke poljoprivrede u poređenju sa sistemima organske i konvencionalne poljoprivrede, pokazalo je da su i organska poljoprivreda i biodinamička poljoprivreda rezultirali poboljšanim svojstvima zemljišta, ali su imali niže prinose od konvencionalnog uzgoja. U vezi komposta, razvoj izvan ubrzanja početne faze kompostiranja, primećeni su neki pozitivni efekti:

Terenski sprejevi sadrže supstance koje stimulišu rast biljaka uključujući citokinine.

Određeno poboljšanje u sadržaju hranljivih materija u kompostu je očigledno iz uključenih sastojaka, ali ne nužno kao rezultat praksi i tačnih priprema kako ih je Štajner opisao.

Iako preparati imaju direktne hranljive vrednosti, savremeni biodinamički praktičari veruju da je njihova korist da podrže samoregulišući kapacitet biote koji je već prisutan u zemljištu i kompostu. Kritičari prakse su istakli da nikakvi dokazi ili logika ne stoje u osnovi samih praksi, koje umesto toga zavise od magičnog razmišljanja i razobličenih teorija samog Štajnera. Nema dokaza da biodinamičke prakse imaju bilo kakvu korist osim direktnih hranljivih materija koje dodaju kao đubrivo, koje samo po sebi može biti od manje koristi od drugih tradicionalno organskih ili komercijalnih đubriva.

Terenski preparati, za podsticanje stvaranja humusa:

500: Humusna mešavina pripremljena tako što se kravlji rog napuni kravljim stajnjakom i zakopa u zemlju (40–60 cm ispod površine) u jesen. Ostavlja se da se raspadne tokom zime i vraća se za upotrebu kao đubrivo sledećeg proleća.

501: Zdrobljen kvarc u prahu punjen u kravlji rog i zakopan u zemlju u proleće i izvađen u jesen. Može se mešati sa 500, ali se obično priprema samostalno. Smeša se prska pod veoma niskim pritiskom preko useva tokom vlažne sezone, kao navodni antifungalni lek.

Preparati komposta koje je Štajner preporučio koriste biljke koje se često koriste u alternativnim medicinskim lekovima. Mnoge od istih biljaka koje je Štajner pomenuo koriste se u organskim praksama za pravljenje folijarnih đubriva, zelenog đubriva ili u kompostiranju. Pripreme o kojima je Štajner razgovarao bile su:

502: Cvetovi hajdučke trave (Achillea millefolium) punjeni u mokraćne bešike jelena (Cervus elaphus), stavljeni na sunce tokom leta, zakopani u zemlju tokom zime i izvučeni u proleće.

503: Cvetovi kamilice (Matricaria recutita) punjeni u tanka creva stoke, u jesen zakopani u zemlju bogatu humusom, a izvučeni u proleće.

504: Biljke koprive (Urtica dioica) u punom cvatu punjene zajedno pod zemljom okružene tresetom sa svih strana godinu dana.

505: Hrastova kora (Kuercus robur) iseckana na male komade, smeštena u lobanju pripitomljene životinje, okružena tresetom, i zakopana u zemlju na mestu blizu kišnog oticanja.

506: Cvetovi maslačka (Tarakacum officinale) punjeni u mezenteriju krave, zakopani u zemlju tokom zime, a izvučeni u proleće.

507: Cvetovi valerijane (Valeriana officinalis) ekstrahovani u vodu.

508: Preslica (Equisetum, zmijska trava).

Pristup uzima u obzir da postoje lunarni i astrološki uticaji na tlo i razvoj biljaka - na primer, izbor za sadnju, kultivaciju ili žetvu različitih useva na osnovu faze Meseca i zodijačkog sazvežđa kroz koje mesec prolazi, a takođe i u zavisnosti od da li je usev koren, list, cvet ili plod biljke. Ovaj aspekt biodinamike je po prirodi nazvan „astrološkim“ i „pseudonaučnim“.

Biodinamička poljoprivreda se fokusirala na otvoreno oprašivanje semena (pri čemu farmeri uglavnom uzgajaju svoje seme) i razvoj lokalno prilagođenih sorti.

Biodinamički sistem sertifikacije Demeter uspostavljen 1924 godine, a bio je prvi sistem sertifikacije i označavanja za organsku proizvodnju.  Od 2018 godine, da bi dobila sertifikaciju kao biodinamička, gazdinstvo mora da ispunjava sledeće standarde: agronomske smernice, upravljanje staklenicima, strukturne komponente, uputstva za stočarstvo i procedure rukovanja i obrade nakon žetve.

Termin Biodinamika je zaštitni znak udruženja biodinamičkih farmera Demeter u cilju održavanja standarda proizvodnje koji se koriste kako u poljoprivredi tako i u preradi prehrambenih proizvoda. Žig je namenjen zaštiti i potrošača i proizvođača biodinamičkih proizvoda. Demeter International organizacija zemalja članica; svaka zemlja ima svoju Demeter organizaciju koja je obavezna da ispuni međunarodne standarde proizvodnje (ali može i da ih premaši). Prvobitna organizacija Demeter osnovana je 1928 godine; Američka asocijacija Demeter je formirana 1980-ih i sertifikovala je svoju prvu farmu 1982. U Francuskoj, Biodyvin sertifikuje biodinamičko vino. U Egiptu, SEKEM je osnovao Egipatsku biodinamičku asocijaciju (EBDA), udruženje koje pruža obuku poljoprivrednicima za dobijanje sertifikata. Od 2006 godine, više od 200 vinarija širom sveta je sertifikovano kao biodinamičko; brojne druge vinarije koriste biodinamičke metode u većoj ili manjoj meri.

Istraživanje biodinamičkog uzgoja komplikovalo je teškoće izolovanja izrazito biodinamičkih aspekata prilikom sprovođenja uporednih ispitivanja. Shodno tome, ne postoji jak materijal koji pruža dokaze o bilo kakvom specifičnom efektu.

Pošto je biodinamička poljoprivreda oblik organske poljoprivrede, generalno se može pretpostaviti da ima iste karakteristike, uključujući „zemlju sa manje stresa, a samim tim i raznovrsne i veoma međusobno povezane zajednice zemljišta“.

Pregledom iz 2009/2011 utvrđeno je da biodinamički kultivisana polja:

imaju niže apsolutne prinose od konvencionalnih farmi, ali su ostvarila bolju efikasnost proizvodnje u odnosu na količinu utrošene energije;

imala veću populaciju glista i biomasu od konvencionalnih farmi.

Oba faktora su bila slična rezultatu na organski obrađenim poljima.

U uvodniku iz 2002 godine, Peter Treue, poljoprivredni istraživač na Univerzitetu u Kilu, okarakterisao je biodinamiku kao pseudonauku i tvrdio da se slični ili jednaki rezultati mogu dobiti korišćenjem standardnih principa organske poljoprivrede. Napisao je da neki biodinamički preparati više liče na alhemiju ili magiju srodnu geomantiji.

U analizi iz 1994 Holger Kirchmann, istraživač zemljišta sa Švedskog univerziteta poljoprivrednih nauka, zaključio je da su Štajnerova uputstva okultna i dogmatska i da ne mogu doprineti razvoju alternativne ili održive poljoprivrede. Prema Kirchmannu, mnoge Štajnerove izjave nisu dokazive, jer se iz njegovih opisa ne mogu postaviti naučno jasne hipoteze. Kirchmann je tvrdio da kada su metode biodinamičke poljoprivrede naučno testirane, rezultati su bili neuverljivi. Dalje, u pregledu biodinamičke poljoprivrede iz 2004 godine, Linda Chalker-Scott, istraživač sa Vašingtonskog državnog univerziteta, okarakterisala je biodinamiku kao pseudonauku, pišući da Štajner nije koristio naučne metode da bi formulisao svoju teoriju biodinamike, i da je kasnije dodavanje validnih organskih poljoprivrednih tehnika “zamutilo diskusiju” o Štajnerovoj originalnoj ideji. Na osnovu oskudnog naučnog testiranja biodinamike, Chalker-Scott je zaključila da „ne postoje dokazi“ da homeopatski preparati poboljšavaju tlo.

U Skeptic enciklopediji pseudonauke Majkla Šermera, Dan Dugan kaže da je način na koji bi biodinamički preparati trebalo da se primenjuju formulisan isključivo na osnovu Štajnerovog „sopstvenog uvida“. Skeptik Brajan Daning piše „najbolji način da se razmišlja o “biodinamičkoj poljoprivredi” bio bi kao magična čarolija bačena na celu farmu. Biodinamika vidi čitavu farmu kao jedan organizam, sa nečim što nazivaju životnom silom”.

Florian Leiber, Nikolai Fuchs i Hartmut Spieß, istraživači Geteanuma, branili su principe biodinamike i sugerisali da kritike biodinamičke poljoprivrede koje joj poriču naučni kredibilitet „nisu u skladu sa činjenicama... jer ne obraćaju pažnju na velike oblasti biodinamičkog upravljanja i istraživanja“. Biodinamički farmeri su „zaduženi da razvijaju kontinuirani dijalog između biodinamičke nauke i prirodnih nauka sensu stricto“, uprkos važnim razlikama u paradigmama, pogledima na svet i sistemima vrednosti.

Filozof nauke Majkl Ruse napisao je da sledbenici biodinamičke poljoprivrede radije uživaju u naučnoj marginalizaciji koja dolazi iz njene pseudonaučne osnove, uživajući i u njenim ezoterijskim aspektima i utisku da su u avangardi šireg antinaučnog osećanja koje je poraslo u protivljenje savremenim metodama kao što je genetska modifikacija.

Štajnerova teorija je bila slična teorijama poljoprivrednog naučnika Richarda Krzimovskog, koji je predavao u Breslavu od 1922 godine. Naučnik za životnu sredinu Frank M. Rauch pomenuo je 1995 godine u vezi sa reprintom knjige Raula Hajnriha Fransa, još jednog izvora koji je verovatno koristio Štajner.

Prema naučnom radu Holgera Krichmanna iz 2021 godine, aure i sile koje pominje Štajner nisu poznate nauci. Njegova izjava (hipoteza) o „živim silama“ koje utiču na useve ne može se testirati, pa se stoga ne može falsifikovati. Međutim, kada se hipoteza ne može falsifikovati, to je znak pseudonauke.

Istraživački tim iz Botaničke bašte i Odeljenja za eksperimentalno obrazovanje i obrazovanje društvenih nauka Učiteljskog fakulteta Univerziteta u Valensiji upozorio je 2021 na rizik od pseudonauke u vezi sa mitovima ili verovanjima o uticaju Meseca na poljoprivredu. Nalazi ovog naučnog pregleda preko 100 radova (uključujući naučne članke, radove i visokoškolske udžbenike) objavljeni su u časopisu Agronomija. Otkrili su da ne postoje pouzdani, naučno zasnovani dokazi za bilo kakvu vezu između lunarnih faza i fiziologije biljaka u bilo kojim udžbenicima vezanim za nauku o biljkama ili recenziranim časopisnim člancima koji opravdavaju poljoprivredne prakse uslovljene Mesecom. Ni dokazi iz oblasti fizike ne podržavaju uzročnu vezu između lunarnih sila i reakcija biljaka. Stoga popularne poljoprivredne prakse koje su vezane za lunarne faze nemaju naučnu podršku.

 

Izvor: “Wikipedia”

(prevod sa engleskog)