Gabor Mate, kaže ovako: “Sve škole greše i sve su u
pogrešnoj vrsti posla. One misle da su u takvoj vrsti posla putem koga decu uče
veštinama i činjenicama, i to je sve ono što naše škole pokušavaju da urade. Ali,
ako pogledate evoluciju, kako su naša deca sve učila. Deca nisu učila sedeći u
učionicama, ona su učila boraveći napolju u prirodi okruženi odraslima kroz iskustvo
i kroz igru. IGRA je najbitnija za razvoj mozga. No, kako se ljudski mozak razvija?
Prosečni doktor medicine ne dobija ni jednu jedinu lekciju kako se mozak razvija,
čak ni prosečan učitelj. Ljudi se razvijaju tokom procesa koji počinje pre
rođenja i nastavlja se tokom odrastanja (adolescencije). Najvažnija interakcija
gena i okruženja kroz iskustvo oblikuje naš mozak, a ne geni. To je efekat
iskustva gena od utrobe do adolescencije. Škole treba da se zapitaju koje
uslove naša deca trebaju za zdraviji razvoj mozga? I kako to možemo da im obezbedimo?
No, takvo pitanje se unutar škola još ne pojavljuje. Deca koja se igraju, koja
su prirodno radoznala ona mogu da nauče baš sve. Oni to žele, jer to je njihova
priroda. Stoga posao škola treba da bude negovanje zdravog razvoja mozga kroz
negovanje odnosa, uz mnogo igre, mnogo inetrakcije, mnogo sponatnosti, mnogo kreativnosti, i ova deca
će znati činjenice veoma dobro…”, itd.
(prevod sa engleskog)
Нема коментара:
Постави коментар