11 OKTOBAR 2024…

 

 

Ali, tek od jutros baš se ispljuštala i napljuštala oktobarska revolucionarna kiša, i neka je, jer danas i da nešto treba raditi, ja ne bih radila, jer em je stisla magla i vlaga, em je hladno, em je blatnjavo, sve mokro, tako da danas se končano odmaram, uživam, prepračunavam, vraćam u sve prethodne račune, troškove, da saznam precizno koliko me sve do danas košta KOKO ŠINJAC...

Ostalo mi je još oko 90 strana do kraja romana, da ne poverujem, a to je još samo dva jutra čitanja, ako ne ubrzam možda malo danas…

I tako, danas malo više mogu da se posvetim kuhanju, jom malo u letnjoj kuhinjici, oko mesec dana, dok ne završim poljsku sezonu radova po avliji (imaću još jedno košenje) negde do Mitrovdana verovatno, ali i to sve umereno danas da bude, jer nemam inspiraciju po hladnoći, pokreće me samo sunce, jer nemam pažnju da nešto preterano danas nešto više zbućkam…

Danas sam uživala u svom ručku, jer danas nigde ne žurim, ništa fizički zahtevno ne radim, pa sam mogla da smažem dve čili ljutačice sa merakom…

Po viš eputa danas obiđem koke i petla, svratim, navratim, nešto im od povrća i oljuštine danas bacim koru krušaka zimnjača, lišće celera korenjaša (kupovnog), malo korenja naše rukole, korenje karfiola (kupovnog), itd…

Jutros od 7 sati petao se oglasio kukurikanjem i kukuriče mi pod prozorom mojim dok doručkujem – a to je dakle idila…

Za sada koke nsiu snele ni jedno jaje (nisu ni juče), a još nisu navikle na onu krasotu, niti pokušavaju da spavaju na letvama, kao da naprosto ne umeju, tužne, pa su tu po podu i u donjim gnezdima…

Treba se povući iz hladnog sveta, u svoju košnicu, u svoju toplotu, jer napolju je danas za razliku od onog divnog osunčanog juče jako monotono i sivo, bezlično...

Prvo sam rešila jutros po kiši da napravim jedan svoj mali, a novi setveni eksperiment, a sinoć sam kupila dve krtole đumbira te nisam mnogo potrošila samo 116 dinara za 178 grama, te ako ne budem imala uspeha ne treba mi mnogo zameriti samo sto dinara štete...

Neki dan sam pripremila dve saksije, a onda sam jutros po površini svake malo zakopala rukom i posadila biže ka površini koren đumbira, onaj iz marketa koji se jede. Pošto je čist nisam ga preko noći potapala u vodu niti ispirala, a nadam se da sam dobro pogodila i okrenula izdanke te da nisam ništa naopako zasadila, mada može i to da mi se desi, zar ne, jer se izdanci slabo naziru…

Pošto đumbir više ne može da raste napolju, posebno ne do otopljenja i vrelog leta 2025, treba ga sada držati u kući na preko 22 stepena, te je najidealnije uz neki sobni ili kupatilski radijator, a ja sam svoje dve lepe dekorativne saksije smestila sa đumbirom u svoje kupatilo pored radijatora koji je najtoplji, jer je to najmanje odeljenje. Zalila sam đumbir i sada samo čekam da vidim kada će se probuditi đumbir prvo na površini...

Negde kroz godinu dana ako mi sve ovo uspe treba da povadim sav đumbir iz saksije, rastresem, pa uzmem sve sebi za jelo i samo jedan okrajak ponovo zasejem, ali videćemo kakom će mi se sve ovo posrećiti…

Juče sam primetila – moj ruzmarin na terasi sav u cvetu, kad jutros i u “Hirošimi” ruzmarin jeste procvetao, a sada je neka faza kada ruzmarin predivno samo cveta...

Kuvam potaž od karfiola za večeru sa prazilukom i peršunom, karfiol je kupovni, a praziluk moj iz “Hirošime” ima tako dugačak struk da je to čudo a da bih to dočarala moram da ga položim na policu, a ima najmanje oko 1 metra, zdrav ko dren, bez ijednog crva…

Za ručak berem prvu našu rukolu (prvi plodovii jesenje septembarske setve) koja je od časa setve dostigla na prvo branje za 25 dana, i začinim je sa sveže izrendanom našom cveklom ono nekoliko komadića koje je mama našla u vrtu dok je riljala...

Onda pogledam u moju kadicu gde su zasejane čašice sa izniklom oktobarskom setvom salate i vidim jedan mali gušter se tu odomaćio te mi pokazuje kako on salatu neda nikome ili kako je dobro čuva, a dugačak je sa svojim repom koliko dve čašice rasade salate…

Onda za užinu napravim brzu keks čokoladnu tortu bez pečenja...

Ono najlepše danas jeste to da su kupljene cevi, nove, a 7 cevi po 2 metra i sve me koštalo 3750 dinara, a kada sam precizno date evre pretvorila u dinare, tesve sračunala moj projekat do danas košta 44 hiljade dinara ili već 380 evra, te sada još više plačem za našim novcem koji mi ukraden, jer evo konačno znam veliku vrednost onih ukradenih naših 400 evra početkom avgusta meseca 2024 iz moje kuće, iz moje sobe...

Već od ponedeljka kad se razvedri i otopli, mogla bih da se bavim postavljanjem cevi, a imaćemo nekilo kopanja rupa, malo betoniranja, zatim varenja kapije i ona je od metala, i tako imaćemo veliko pripremanje srećnom času u koji će se kupiti, a zatim postaviti žica...

Krov ću jednom kad budem imala oko 9 hiljada dinara završiti ipak limom, ničim drugim, a sada tih 9 metara kvadratnih površine krova mora čekati neko svoje povoljnije vreme, a pod tetra-pak folijom mogu izdržati još zadugo...

Itd…