TAKO JE ULRIH OTPRILIKE MISLIO…

 

 

Šta se sve zbilo u drugoj knjizi Roberta Muzila, a pod nazivom “Čovek bez osobina” ili u trećem delu koji ponese naziv - “U hiljadugodišnje carstvo (Zločinci)”, a iz glave u glavu…

Ulrih kreće na svoje dugačko putovanje vozom, ka provinciiji, u mesto svoga odrastanja, na sahranu svoga oca, gde ga već iščekuje udata sestra Agata, kojoj je 27 godina, kojoj je ovo drugi brak, sa profesorom Hagauerom. Čim je stigao sestra Agata mu saopštava da namerava da ostavi muža, jer je prezrela tu farsu od braka (trpela zbog oca). Oboje očekuju sada - šta li će sve biti za koji dan, a kada se otvori očev testament.

Ulrihu se vraćaju slike prošlosti, te ponovo gazi stazama svoga detinjstva, odrastanja, pomalo u sebi budeći neku vrstu daleke čežnje. I onda je nastao problem oko očevog ordenja koje je trebalo vratiti nakon smrti pokojnika, a pokojnik u testamentu zahteva da bude sahranjen sa originalnim ordenjem, a duplikat - kaže svojoj deci - neka vrate carskoj vladi.

Za Ulriha sve je odjednom  mrtvo, počev od pogrebne ceremonije, pa do prisutnih na sahrani. Zajedno, Agata i on, iščitavaju očev testament, posebno onu želju koja je podvučena crvenom olovkom. Po pitanju ordenja rešila su deca da urade suprotno od očeve posmrtne želje iz testamenta. I  čim su sahranili oca, Ulrih se osetio kao veliko siroče.

Dobija jedno pismo, a ono je od Klarise, u kome mu ona saopštava da će imati ubrzo počasnu prilku da u zatvoru poseti ubicu Mosbrugera. Ovo pismo Ulrih dočekuje ipak kao jednu vrstu ometanja.

Od očeve sahrane proteklo je već par dana, a vreme brat i sestra (sijamski blizanci) provode u druženju i razgovoru, a govorili su o nekim besmislenim časovima, o svojim postupcima, o prošlosti, o prazninama, o životu, o doživljajima, o moralu, o smislu, o potrebi da se ima neka delatna snaga, o osećanjima, o pokajanju, a u jednom takvom razgovoru reći će mu Agata da želi, ili koliko želi ubiti svoga, muža.

Agata se sada rve sa unutrašnjim silama, snagama i slabostima svoje duše, te u Urlihu traži srodnog saveznika, i teži samo onome što bi smela, dakle svojoj slobodi. I dotiču se i teološke teme kao što je to tema svetosti života, zatim  teme pobožnosti, o potrebi da se bude uronjeno u bogu, itd. a poveli su svoj razgovor ipak u smeru pobožnih i svetačkih teoloških tema. Urlih joj tada reče: ”… dobar čovek ni najmanje ne čini svet dobrim, on uopšte ništa ne postiže s njim, samo se odvaja od njega!”.

Ulrih će još reći Agati da ne veruje, a ako pak veruje, onda veruje da će doći takva budućnost u kojoj će ljudi postati inteligentniji s jedne strane, ali sa druge strane samo skloni misticizmu, itd.

Ulirh se vraća nazad u svoj stan. Razočaran je. I pregledava svoju poštu. Diotima ga nestrpljivo očekuje. I grof Lajnsdorf traži susret. A iz ministarstva rata poziva ga telefonom kaplar Hirš. Susreće se Ulrih sa generalom Štumom. Pričaju o Arnhajmovim naftnim poljima u Galiciji, o nabavci topova, a sve što budu dalje pričali ne sme nigde procureti, jer je reč o strogoj vojnoj tajni. Čak o svemu tome ni Diotima ne sme znati. No, Ulrih bi da se ipak povuče iz Paralelne akcije, jer mu je čitav taj predmet ilistavr odviše gupa. Ulrih nema više snage, a jedino želi da se dobro naspava i o svemu dalje još bolje razmisli.

Ulrih posećuje Klarisu i Valtera, a tamo su već mnogo razgovarali. Kućii se vraća Ulrih jako nezadovoljan. I ponovo mora da se priprema za put i vrati nazad kod Agate, zbog očevog testamenta. Kada su se sreli, rekla mu je Agata da moraju izmeniti testament, a umela je vešto da iskopira, krivotvori očev rukopis. Takođe, rešila je Agata da pođe nazad kod Ulriha na stanovanje. I tada on je počeo da joj objašnjava šta je to hiljadu godišnje carstvo. Rešili su da prodaju očevu kuću i sve stvari.

Ulrih odlazi u posetu kod rođake Diotime, ali tamo se prvo susreće sa njenim mužem Tucijem. Odmah su počeli da pričaju o Arnhajmu, a onda su progovorili o duši, o Diotimi, pacifizmu, Paralelnoj akciji, diplomatiji, evropskoj ravnoteži, patriotizmu, itd. Nešto kasnije Diotima prima u posetu Ulriha i odmah mu priznaje da se razočarala u početnu, a veliku pokretačku ideju kao što jeste Paralelna akcija. Razočarana je u sve ideale, te da je sve značilo samo živeti za ništa. I onda mu je kazala Diotima kako na zamlji nije moguće voleti savršenom ljubavlju. Po njoj ljubavni problemi se ne rešavaju ni udajom, a ni razvodom. Kad su se dotakli Arnhajma kazaće Diotima da su oni samo prijatelji. Takođe, po njoj za bračne sukobe rešenje nije brakolomstvo. Kada je Ulrih kazao da želi da se povuče sa mesta sekretara, Diotima ga moli da još malo izdrži, jer biće neko rešenje. Na rastanku kazaće joj da je on jedini do tri muškarca koji je jedini voli nesebično.

Ulrih piše pismo sestri Agati, a posle svih napisanih rečenica iscepao je pismo u sitne komadiće.

Ulrih odlazi u posetu kod grofa Lajnsdorfa. Kad su se dotakli Paralelne akcije grof će kazati da je Austriji po pitanju sloge i složnosti jedina opasnost Nemačka. Takođe, grof bi da se pohapse svi oni koji su ispred njrgove palate onako galamili i protestvovali. I grof se izjašnjava kao protivnik asimilacije. Zatim je nastavio pred Ulrihom da se razbacuje velikim idejama. Po grofu iz života treba iscediti samo ono što je dobro. Ljudi ne žive samo od hleba, po grofu, već i od duše, te po njemu dušu pokreće samo politika, a ako je ne pokreće, onda bi morala da je pokrene. Male reforme po grofu nikad neće biti od koristi i pomoći.

Agata pomišlja da se ubije. Osećala se mrtvom. I našla se u nekakvom ništavilu. U dušu nije mogla da veruje, ali nije mogla da poveruje ni u ono što je ovozemaljsko. Život je za Agatu izgubio svaki značaj. I zato je poželela da umre. A videla je samo besmisao.

Ostavši samna ulici, negde u tramvaju, Ulrih pomisli u sebi: ”Suština morala prosto ne počiva ni na čemu drugom do na tome da važna osećanja uvek ostaju ista”. Sam sebi nula je. Tako o sebi misli Ulrih. I mogao je da prepozna u čemu je slabost njegovog načina razmišljanja. Po njemu nema najdublje sreće ukoliko ne postoji najveća dubina morala. Razmišlja o svojoj asocijalnosti, kao i o asocijalnosti svoje sijamske bliznakinje, sestre Agate, takođe. I preispituje sva svoja jaka osećanja prema Agati, koja su već na pragu misaonog incesta.

U Ulrihov život kao recidiv iz prošlosti ponovo navraća, svraća Bonadea. A pričali su o Diotimi, ali i o Arnhajmu. Onda je Bonadea  zalegla u Ulrihov krevet, ali nije mogla da ga namami, zavede ili pridobije. Kazao joj je ljutito da više neće biti sam, jer dolazi njegova sestra Agata sa njim da žvi i od sada će svaku ženu voleti jedino kao svoju sestru, nikako drugačije. Nevoljna i zauvek odbijena Bonadea otišla je kod svoje učiteljice prijateljice Diotime gde su već naveliko ćaskale na temu erotike, ljubavi, zavođenja, itd.

Dolazi Agata kod Ulriha na stanovanje. I odmah su počeli da se dogovaraju kako treba dalje živeti. Za njega Agata odjednom postaje sva njegova ljubav koju oseća sam prema sebi. Pričali su dakle jako opušteno.

 

(nastaviće se)