.jpg)
Dakle, postoje svega 4 jako važne životne zone.
Prva je zona komfora, druga je zona straha, treća je
zona učenja i četvrta ili poslednja jeste zona rasta (porasta, razvoja).
U prvoj zoni ili zoni komfora oseća se sigurnost i tamo
se sve drži pod kontrolom, a za ovu zonu tipično jeste lakoća i relaksacija, dakle
opuštenost, te stoga malo ko poželi da izviri dalje od sigurne zone svoga
komfora.
U drugoj zoni ili zoni straha nalaze se strahovi i izgovori,
a u njoj se pak javlja i strah od tuđeg ili zbog nečijeg tuđeg mišljenja o nama
samima, te je za ovu zonu tipičan jako nizak prag samopouzdanja, tj. samopoverenja.
I ovo je jedna od onih zona u kojoj vas najlepše, najlakše slome i zaustave, obeshrabre,
uruše, sruše.
Oni koji pređu prve dve zone, te zakorače u treću
zonu koja se zove zona sticanja znanja ili zona učenja, njihov put ogleda se u
sledećem: sticanje novih veština, širenje granica udobnosti (komfora), ali gle –
tu strah ili strahovi čak postepeno ili stupnjevito nestaju, iščezavaju, a tu
je i umeće nošenja sa problemima, kao i umeće nošenja sa izazovima.
I blaženi su oni koji dakle stignu u četvrtu zonu ili
zonu porasta, u svoju zonu ličnog razvoja, čiji dijapazon mogućnosti je najširi
i najsveobuhvatniji od svih prethodnih pređenih zona, puteva, krugova. I ovu
zonu krasi: direktno suočavanje sa izazovima, zatim postavljanje ambicioznih ciljeva,
i na kraju otkrivanje svrhe. Ovu zonu karakteriše dosezanje ili postizanje ciljeva,
sleđenje (ili praćenje niti) svojih snova i ona najvažnija životna lekcija po
pitanju grešaka, koja nas poučava da su greške samo lekcije.
Ovo su dakle putevi ličnog razvoja ili porasta.
Нема коментара:
Постави коментар