25 OKTOBAR 2024…

Аутор

 


 

Dan počinje zapravo neprijatnim vestima, lošim vestima, potresnim, a koje kažu da je naš petao lepotan tokom noći umro ukraj pojilice. Majka je naravno zažalila što ga juče nije preklala  a bio je jako krupan i težak, a ovako samo je bačen kao crkotina…




Ali, ja zaista nisam očekivala da naš jedan jedini petao star svega 2 godine izumre samo posle 2 dana nakon što je osetio onu divotu i lepotu dvorišta, slobodu. I uvek se pitam što mi kreće tako loše, tako kilavo, a posle ovoliko poboljšanja svega, pa i njihovih životnih uslova. Što me biju maleri, ili neki uroci…




Nisam mogla ništa jutros da pročitam, ni jednu jedinu stranicu priča, dakle prvojutarnji totalni kolaps, a čitav dan bolela me potmulo glava i čitav dan jedva sam malo oko ručka imala posla, volje, a napravila lazanje ili musaku od plavog patlidžana i slane štapiće, a za drugo, ostalo nisam danas imala ni volje, a ni snage, jedan lep sunčan, topao dan, ali jako težak dan zbog gubitka petla…




Mama je bila vredna te je trknula i dokupila još jednu kesicu blitve od 60 dinara koju sam jutros u dve linije posejala u juče napravljenoj žardinjeri od 22 komada cigle uz žicu KOKO ŠINJCA. I prekrila sam blitvu do povećeg iznicanja najlonom, kako koke ne bi pozobale seme...

Ostala je jedna prazna nezasejana linija za cveće idućeg proleća...

Razlika između danas posejane blitve i pre one od pre neki dan u “Hirošimi” iznosi svega 3 dana te mogu pratiti gde ide bolje blitva – unutra one 3 kesice ili napolju ova jedna pokrivena...




Hrizanteme su predivne danas, i dan je predivan, i sve je nekako predivno, ali gubitak petla nas je obe ostavio bez teksta...

Jutros pre nego što ću primiti ovu tužnu vest o gubitku petla, jutro je nekako jezivo mrtvo, crno, tiho, mračno, te nema kukurikanja, dakle samo tiha jeza. A svako jutro je kukurikao naš petao upravo u ono vreme kad krene moj doručak i moje buđenje ispred 7 sati...

Sada je zavladao muk, tišina, udarila je neka sila u onog divnog petla, jer veštice i vampiri ne vole kad negde zakukuriče petao, jer onda gubi svu svoju moć i snagu njihov loš i kobni uticaj na nečije dobro…




Petao je dakle nešto juče nagovestio, samo je majka to osetila, ali ja nažalost želeći da u svemu vidim samo dobro i pozitivno omašila sam žestoko, jer juče nisam umela da pročitam njegovu muku, osamu, niti da zamislim da je to njegov konačni kraj...

U “Hirošimi” smo brale samo rukolu i to je sve danas, jer nemam snage, a trebalo je zasaditi još neke pristigle čašice salate…

Danas sam posebno desetkovana, uništena, i dobro da sam juče postigla onoliko, jer danas nemam ni 1% one snage i volje od juče...

Sada sam naučila kad petao prestane odjednom da kukuriče, kad izgubi svoj predivan grleni glas, kad načisto zamukne, da mu se dakle bliži brzi kraj…

Itd…

 

 


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

2 JUN 2024…

Аутор
Слика
    Nigela izgleda prekrasno sa svojim za sada svetlo plavim, a bledim cvetićima… Noćna frajla napolju u žardinjeri takođe počela da cveta i verovatno noću divno zamiriše, ali to još nisam proverila, jer se povučem pre mrkle noći u svoju dobro zaštićenu košnicu ili unutrašnju svoju kamenu ljušturu, neprobojnih kineskih zidova… Ljiljani su za sada poseban ukras spoljašnjeg vrta ili avlije… I dok sedim jutros ispod svoje majske trešnje i nakon nekoliko pročitanih antiratnih priča (moje novo štivo za jutarnje čitanje jesu antiratne priče) – meditiram, ali i tako zen fokusirana primetim sebi za leđima, a na drvenoj stranici klupe neobičnu malu bubu, a nije bubamara. Ima po dve identične crvene tufne sa obe svoje strane, ali isto tako ima i po jednu sitniju belu tačku, tufnicu, a inače sva je crna. Po njenim bojama slutim da je posebno opasna. No meni je jako zanimljiva, lepa, jer do sada takvu zanimljivu malu bubicu nisam još videla... Onda sam nabrala u ružičnjaku sve najlepše
Read more »

SVE STRAHOTE I UŽASI ZAPOČINJU RATOM…

Аутор
Слика
    “Ništa nije vrednije do ljudskog u ljudima i njihove solidarnosti, ni toplije od uzajamne ljubavi i razumevanja”…   Istorijski roman u dve knjige – prva knjiga na 495 strana donosi I i II deo (jako potresni sadržaj) romana, a druga knjiga na 438 strana donosi III i IV deo romana. Naziv romana je “Teče krvava Drina”, a napisao ga je Momir Krsmanović još 1983, godine. Pred čitaocem obrelo se treće prošireno izdanje romana iz 1989 godine. Pisac je svoj roman posvetio svojoj tragičnoj postradaloj majci Joki (i bio očevidac njenog stradanja) koja je pala kao žrtva ustaškog noža. No, svoj roman takođe posvećuje i svim preživelim majkama, za koje ostade da veruje da će učiniti sve da ovakve stravične pokolje, zločine i genocide spreče. Šta je kazao sam pisac na početku svog romana, a obraćajući se svojim čitaocima, dakle nama: “Uradio sam ono što sam morao, što me kao mora proganjalo više od četiri decenije. Sve što sam kao desetogodišnjak doživeo, video i saznao onih ratnih
Read more »

NAJTOPLIJI DAN U “HIROŠIMI” - 14 AVGUST 2024…

Аутор
Слика
    Dakle juče, tj. 14 avgusta 2024 godine, oboren je rekord od pre neki dan, od onih sada niskih 47,7 stepeni u plusu, te do juče novi toplotni rekord ili najvreliji dan ikad, a unutar “Hirošime”, u zadnjih 6 setvenih sezona ima težinu od čak 49 stepeni u plusu, mašala… Ostaje da se vidi da li će možda i ovo ove paklene 2024 biti malo, te ostaje takođe da se još   vidi – da li će neki novi avgustovski dan, ovaj dan danas možda, ili onaj sutra, ili ko zna kad – dok traje ova jako nezgodna i mnogo preteška 2024 godina – da sve ovo od zabeleženih 49 u plusu - bude   prevaziđeno ili pak neće... Ako se vratim malo u rikvercc, a samo 2 godine unazad, unazad dok beležim i tačno pamtim, pre 2 godine, dakle 2022 najvreliji dan u “Hirošimi” iznosio je 46, a prošle 2023 najvreliji dan imao je težinu od 43,1 stepena u plusu… U atmosferi se nešto dakle ipak zbiva, događa, sve nas pogađa, a ovako teški malte ne veoma ekološkokatastrofalni dani se jedva prežive, a kako vidimo i pamte (bilo
Read more »

BUDA SE NALAZI U VAMA...

Аутор
Слика
    Izvor: „Shambhala Sun“, 13 novembar 2013, autor ANDREA MILLER... Tokom mog povlačenja u manastiru „Blue Cliff“, zanimala me je čudna mala smeđa kuća, koju su monasi nazivali Thay-ovom kolibom. Konačno, poslednjeg dana, pozvan sam unutra i ugledao udobnu sobu osvetljenu svežim orhidejama, sliku Bude koji dodiruje zemlju i svećnjak ispunjen belim konusima i ukrašen pticama. Thay je sedeo za rustikalnim stolom, nisko do zemlje, a mene su odveli na jastuk pored njega. Tokom našeg intervjua, otkrio je lične detalje o svojoj porodici, otkrio izuzetnu istoriju malo poznatog budističkog učitelja i objasnio kako Buda uvek podučava – ako imate pažljive uši i oči. Na početku našeg razgovora pridružila nam se Jo Confino iz britanskog lista „The Guardian“, a razgovor se okrenuo tome kako praksa meditacije može koristiti poslovnim liderima, organizacijama i društvu. Dok čitate intervju, imajte na umu da postoji jedna stvar koja nije stigla na stranicu, a to je česti, radosni osmeh Th
Read more »

ZEN UČITELJ I KOKOŠKE…

Аутор
Слика
    Dođe učenik kod svog zen učitelja, te ga upita: “Učitelju, šta ljudima treba da bi bili srećni?” Učitelj ga pita: “A šta ti misliš?”. Učenik razmisli na moment, pa kaza: “Osećam da je nekome osnovna potreba biti ostvaren posedovanjem hrane i pića, mesta za život, imati dobar posao, sigurnost, i onda će on biti srećan”. Čuvši ovo, učitelj ništa nije kazao, ali je pozvao svog učenika da krene zajedno sa njim u šetnju. I šetali su nakratko, a onda su zastali blizu jednih vrata. Učitelj mu tada reče: “Otvori ova vrata”. Učenik otvori vrata i tamo ugleda da se ispred njih nalazi kavez sa kokoškama. Bio je tu veliki broj kokoški zatočen u jednom velikom kavezu. Onda je učitelj upitao svoga učenika: “Vidiš li ovaj kavez sa kokoškama?”. “Da”   - odgovori učenik. Zatim ga učitelj još upita: “Da li kokoše dobijaju hranu?”. “Da” - odgovori učenik. “Da li imaju kuću da u njoj žive?” – učitelj ponovo upita. “Da, neku vrstu kuće”- odgovori učenik. “Da li su os
Read more »

20 APRIL 2024…

Аутор
Слика
Danas je najtopliji dan, a poslednji radni dan u ovoj nedelji, te ga treba pametno, vredno i radno, iskoristi, potrošiti… A kad sve skockam i sredim, uredim, onda stanem neobavezno zavirivati u sve svoje ćoškove, po obodima… Da uredim dok se po lepom osunčanom danu još štošta da urediti i srediti... Kod mene večito sve blista, po najblistavijem danu, jedne posne srede, sam verovatno i na svet ovaj jako neuredni i aljkavi došla… Ali, ono što je izvan mojih čistih, a sređenih linija, zapušteno je i aljkavo, neuredno, nesređeno, te ljudi bacaju svašta, prema mojim zonama, misle da mi je sve smetlište i deponija, pošto nemam ograde više svoje… Te vidim neko prema mom kompostu bacio kiseli kupus, a to je zaboga put i trotoar, a svi imaju avlije, ali niko neće smeće svoje da ostavi u svome, nego bacaju ka tuđem, ka našem… I zapate sve to korovom i kršom, lomom, te moram malo da prođem i izvan svojih linija, jer treba da im očito održim lekcije životne i ljudske neke, a najpre v
Read more »

21-22 SEPTEMBAR 2024…

Аутор
Слика
    Dana 21 septembra 2024 nabrano je još jedno kolo svežih rotkvica u zoni drvare… Dana 22 septembra 2024 – do ručka pripremam, izmišljam svoje gastro delikatese, a najmanje 4 različita jela da se i danas nađu na mom velikom belom i čistom tanjiru od arkopala, a od svačega što obožavam po nekoliko kašika i meni i onima oko mene – predivno, dakle nikad bolje. Naravno, tu su i pečene, a kisele ljute papričice sa belim lukom… Pripremam prvo začinjen karfiol sa mnogo badema… Onda spremam sataraš i tu sam već potrošila iz činije sve moje ovogodišnje sazrele paradajze   - svi sazreli u onoj tepsiji, i sve iskorišćeno 99% u još jedan sataraš danas... Onda pripremam svoje nove izmišljene kuglice sa kranči puterom od kikirikija... I na kraju, spremila su se dinstana bela ćureća prsa sa ćurećim bubalima... Ostalo je nešto malo parmiđane od juče i to su dakle 4 različita jela u mom tanjiru, a dakle bogatstvo povrća i vitamina, začina… Ubrala sam jutros jednu manju tikvicu, jer
Read more »

9 JUL 2024…

Аутор
Слика
    Danas nema ni tragova onog mog od juče, a vrlo otežanog disanja, čak ničega osim alergijske kijavice i dalje (od ručka nekako je utihnula), kijanja, išmrkavanja u papirnu maramicu, curenja iz nosa, itd., kao i svraba u nozdrvama i očima... Pre vrućine oberem samo paradajz čeri, samo jednu prepunu šaku, jer mi treba ujutru za doručak... Između dve paprike šilje zateknem pravog ratnika koji mi nemo reče da ima slomljeno oružje, pa ipak ratnik je pravi i ravnopravni, isto kao i onaj koji se bori negde sa najmodernijim neslomljenim oružjem… Kakav predivan pauk stražar čuva naše paprike u “Hirošimi”... I kakvu je samo divnu i jaku mrežu ispleo naokolo sebe, da moram da mu se divim na uočenoj mustri… A dole pod njim pokazujem prvu žrtvu, a jednu smrdibubu koju je potamanio, tačnije otrovao svojim toksinima i paralisao, a ona na listu paprike šilje mrtvo stoji kao sasušeni drveni fosil... A srediće tako i svaku drugu bubicu, bubu, bubetinu, itd… Rekla sam mu da samo tako
Read more »

5 JUL 2024…

Аутор
Слика
    Jutarnje branje povrća u “Hirošimi”… Danas ubran paradajz, čeri, krastavci, doduše manje krastavaca danas nego juče, ali to još ne znači da ih neću imati i brati ustra, zatim i dve ljutačice papričice… Onda nasečem pun pleh paradajza i sav čeri od jutros te skuvam tomato supu, sa mnogo majčine dušice, belog luka i bosiljka balzamiko, najomiljeniju našu sezonsku, a letnju juhicu... Od juče nabranih paprika šilja napravim divno pržene paprike predivno idu uz domaće pileće pečenje iz rerne... Konačno smo realizovale našu ideju da napravimo posve poboljšanu verziju našeg kutka za odlaganje našeg dragocenog alata, u jednom desnom ćošku garaže, a naš arsenal čine dvoj vile, tri lopate, dvoje metalne grabulje, ašov, 3 motike i motičice, četke, nekoliko budačića različitih uzrasta, jedna ćuskija poteška, onda jedne baštenske plastične grabulje samo za lišće, itd... Daskama smo pokrili samo dve strane koje su nedostajale da dobijemo pravougaonik ili dublju kutiju za pakovanje
Read more »