U “Hirošimi” danas beremo rukolu, kao i rotkvice...
Onda sam u “Hirošimi” izabrala još nekoliko čašica
svog rasada, sa već dosta izraslom salatom i odmah ih zasadila u jedan mali bočni
slobodan setveni prostor iza začinskog prostora, tačnje iza celera lišćara...
Onda sam neko vreme uživala boraveći u “Hirošimi” i
tamo praveći jutarnje fotografije dok ima toplote i sunca, svetlosti, vazduha...
Ispomeram još neke saksije sa čuvarkućama u “Hirošimi”
i napravim novi ambijent, te primitim kako sa malim i neznatnim pomeranjima
može da se postigne ponovo neki novi vid lepote...
Zalile smo jutros kišnicom ručno kanticama čašice salate
i najnoviju rasađenu salatu, a ostalom povrću još neće trebati zalivanja…
Svako jutro bogato je obiljem magle i rose, tj. vode…
Sada je najlaganije i najopuštenije što se tiče
poslova u “Hirošimi”, a kao što se vidi i nema više poslova, jer samo se beru
plodovi jeseni, ali i prolećni (peršun, praziluk i celer lišćar)…
Konac oktobra već je, jesen je, ali jako topla, lepa
jesen, tako da liči na Miholjsko leto, ono sa malim zakašnjenjem, a u malinama danas
nađem jednu izraslu novu malinu samo nije sazrela, a na drugom mestu u avliji
još jedna ljubičica procvetala...
Svi poslovi su završeni (stiže vreme odmora i praznika,
valcera), osim još malo ograbiti lišće, ali kad bolje i više opadne, a sada još
uvek sporo opada, jer još nema prvog jutarnjeg mraza. A nema već podosta dugo ni
kapi kiše…
Sada rukolu raščupavan redom, ali po sredini, a nema
ni 2 meseca od septembarske setve, a mi već postigli za mesec i po ovakvu bujnost...
Sve smo bliže branju naše salate...
Biće i mladog luka…
Onda smo napolju po jako lepom i osunčanom vremenu sredile
žice po malinama, te pošto mi je od KOKO ŠINJCA ostalo dosta žice onda u prvoj
prednjoj liniji malina dodam jednu dužinu nove žice koja je tanja, lepša,
nevidljiva u poređenju sa starom koja je tu postavljana iz dva nastavka…
Onda smo zategle žicu u donjoj liniji ili na kraju
spoljašnjeg vrta gde smo zasadile maline iz naših mladar i gde su nam se svi mladari
primili. Tu smo zategle 2 linije žice...
Nisam umela dobro da ih uvežem i zategnem te je posle
ispred užine druge došao naš profesionalac da nam to dotegne, da sve blista, a
mi odradile 99 % radova same…
Imamo i najnoviju boju procvetale hrizanteme,
purpurna, možda trenutno najlepša...
U jednoj od kamenih kocki, tamo gde raste moje drvo sveto,
drvo sreće tisovina procvetao i neven žuti...
U spoljašnjem vrtu bacala je mama prethodnih dana
sve što je čistila u starom kokošinjcu i sada je tu iznikla iz tog organskog
otpada i izmeta pšenica, a ostavile smo je da poraste, a onda da je počupamo i tme
nahranimo koke nosilje…
Danas ništa nisam kuvala (imalo je ostatak od juče),
te sam baš uživala, čak i sedeći ispod majske trešnje igrajući moju jedinu igricu
rojal meč, a posle užine druge sam se i ljuljala na svojoj ljuljašci…
Samo sam popodne ispred druge užine napekla heljdine
palačinke...
Koke smo nahranile danas rukolom, rotkvicama (lišćem
i korenjem) i ond sam im nabrala sve zelene liske gavezi koju su tamanile u slast,
zar im bolja lekovita biljka treba, a i mama im je na kraju dodala još načupane
sveže trave...
U ponedeljak bi trebalo završiti još one neke male
neodrađene sitnice – zaliti stubove cementom, srediti neke detalje na krovu, i podrezati
okolo sve daščice. Onda bi meni bilo sve spremno i otvoreno za igranje sa uljanim
bojama. I tek kada dođu moje boje to je onda sve apsolutno završeno…
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар