10 OKTOBAR 2024…

 

 

Dakle prvo su napravljena vrata, zatim stavljene šarke, potom vrata okačena, a onda stavljena i reza za zaključavanje, i šta onda drugo nego najstvarnije uselje...

I useljene su koke nosilje, jer zašto da čekaju više, a sve je završeno za 10 dana, utrošeno 350 evra do danas, a još su mi ostala 3 krupna koraka i jedan sitniji dekorativni - da postavim stubove, zategnem žicu, ogradim dvorište kokama nosiljama, napravim ulaznu kapiju u dvorište, a onda i sve ofarbam u bojama. I naposletku da povećam, ojačam jato - moj cilj je 40 koka nosilja...

Baš se radujem vašaru za 9 dana, idem da se raspitam koliko se kreću koke nosilje, iako možda neću kupiti mnogo, možda ništa, ali sada mi je baš super, jer ako ikako uspem da išta nabavim ove jeseni i proširim ovo malo preživelo jato, ja imam od danas 10.10. 2024. predivne nove i čiste stambene kapacitete…

A kad se setim, a sećam se čitavog današnjeg dana, sve do u detalje, gde sam sve završila pre 7 dana i šta sam sve preživljavala, danas mi se sve vratilo na mnogo bolji način, sve je teklo glatko, kako treba, bez ometanja, a nisam juče uopšte očekivala da baš danas preselom 5 koka nosilja i divnog petla, ništa osim da stavimo vrata, ali skockalo sve baš sve i kokama nosiljama je takođe svanuo jedan divan radostan dan – dan useljenja u nešto novo, toplo...

Zapravo, počelo je jutro kao i uvek moje jutro - doručak, kafa, čaj, pročitanih 50 strana romana, a tu sam već oko 500 strana čitanjem jutarnjim pregazila. Odmah po silasku napolje počeli smo praviti vrata...

Za šarke i ostale šrafove jutros je potrošeno 700 dinara, tako da su moji dosadašnji troškovi 22400 dinara ili već oko 350 evra...

Nebo je danas plavo, ima i divnih oblačića, i predivno, jako inspirativno. To  je sada novo nebo pod kojim rastu moje koke nosilje…

Imala sam tu čas da dosta toga danas zakucam, ili uradim na vratima, te sam tako 13 tankih letvica zakucala i nanizala kao lamperiju jednu do druge i sve popločala na vratima, a pre toga kovala sam žicu, tačnije tanke letve koje su je stezale i zakucavale, pričvšćivale...

A kad su okačena ta predivna vrata, kroz koja u kućicu ulazi i vazduha i svetlosti, i sunca, i neba, onda je moja drvena kućica zvana KOKO ŠINJAC pokazala odjendom koliko je zapravo predivna, topla, svetla, itd., ni nalik šupama…

Kad smo stavili i rezu na vrata da se zaključavaju, onda je mama donela iz tovnih boksova pun džak letos osušenog sena, te sam imala tu čast da napravim 10 gnezda, imalo se nakijam od prašine i trine...

Mama se malo “bunila”, ali je pristala da odmah preselimo koke, zar ovako divan objekat da bude prazan, a naravno treba ograditi što pre, kokama nosiljama njihovo dvorište, a to je malo skup  poduhvat, ali znam desiće se i to kad bude bilo pravo vreme, a radimo da bude što pre, ali do tada neće propasti u objektu ništa, u kome ima i svetlosti i sunca i toplote baš nasušnog svega, neka nauče samo da još malo pričekaju dok im ne napravim njihov raj - imaće svoje malo seoce, usred grada...

Pre useljenja koka nosilja, nasula sam im hranu, a moje koke nikad neće okusiti kupovni koncentrat, već one odavno samo jedu celo zrno pšenice i kukuruza (tako su se koke hranile na zdravom selu koga više nema, a nekada) i to im je sva hrana, glavna, a naravno dobijaju sav naš zeleniš iz “Hirošime”, otpad od hrane, itd. A danas sam im u nekoliko navrata čupkala i bacala travke, posebno maslačak…

Mama ih je prenela vešto u 3 navrata – prvo muško, gospodara KOKO ŠINJCA petla, onda dve koke i na kraju još 3 koke...

Nebesa su me danas zaista potpomagala i štitila u svakom smislu i napretku i danas sam baš prionula da sve uradim po jako divnom i toplom danu, jer sam tome i težila, a da sve ovo odradim po lepoti (zima me ne inspiriše, ali ako bi moralo smogla bih snage)…

Sada kada znam gde moje koke nosilje žive, ja sam bezbrižna, nemam briga, nemam više terta, a kad god ogradim njihovo dvorištance biću presrećna, najsrećnija, ali sada mi to nije ništa hitno, ali nije ni da se otegne u beskonačnost – no moram po svojoj daljoj strategiji biti mudra i strpljiva...

U “Hirošimu” sam ispred ručka uletela na kratko, a samo da uberem čili papričice i tamo je već bilo preko 33 stepena u plusu, naravno...

I kad su koke dakle preseljene, useljene, sišla sam u njihov prvi boks ili bivši kokošinjac i sve razvalila (iz razvaljenih daski povadila eksere, a te daske idu dalje na ogrev – kod nas  nikad nema krša, sve recikliramo), stavila masku, onda mi se malo prolomili sinusi, od prašine, a mama je sve očistila po podu, sav izmet ostrugala, a ja sam metlom izbrisala prašinu i paučinu, a onda sam uletele sa crevom i šmrkom, da bi sve detalno oprala (na proleće 2025 treba prvo generalno sve okrečiti i ubeliti), svako zrnce prašine, (pukla mi jedna sijalica u u toku pranja) i onda smo sve usijale, oprale napolju sav inventar, sve ponovo vratile na svoje mesto i do 16 sati sve se blistalo, a tovni boksovi su zatvoreni do proleća 2025 kada počinje samo tov u prva dva boksa, a u 4 čuvamo seno, treći takođe pogodan da se nešto tovi, mada neće mroati, dovoljna sunamprva dva, u prvomdosada bie mojićuranu,udrugom tovnipilići. Jedna daska je istrulila, te je pod mojom gumanom čizmom pukla te sam je zamenila, a takvu sudbinu očekujem, ali više tu u bunker neću kovati nove daske, pa ću uraditi nešto drugo, nasuti sitnog ibera, dole je ionako zemlja, ali još me može to izdržati još nekoliko tovnih sezona…

A posle 2 godine na šta liči sve ovo, iako je mama uredno čistila. Nije strašno, ali meni koja je sve ovo gradila 2022 bilo je već kritično zapušteno, kao štala, a ja to ne volim, ili bio je ovo dakle krajnji rok da se koke isele napolje...

Samo malo sam virila kokama kroz prozor, ne samo na vrata i uhvatila petla koji je već rešio da istaba svoju prvu koku, kakav mangup sa 5 koka...

Onda sam malo grabila lišće, nosila kofe na kompost, uživala na suncu i osluškivala koke, ispijala čaj od žalfije na svojim malim panjevima, virkala, čupkala im travke, i baš se naradovala i čudila, divila i svemu dobrom danas zahvaljivala...

Za ručak napravila sam pilav sa ćuretinom, a majka je napravila ćureću supicu...

Sutra ću malo više da kuham, i nešto zamesim – ostala sam bez užine, a danas se snalazim, na brzinu, nešto da prezalogajim, jer mi je sve bilo preče i važnije…

Napravili smo prve premere na terenu i utvrdili da nam treba ukupno 7 metalnih okruglih stubova od po 2 metra dužine, ali ako to bude preskupo, ne znam kako će sve ovo rešiti, a meni mora spolja takođe sve biti lepo, a stubove treba da ofarbam, itd. Ali, ako sam uspela sve ovo, nema razloga da još ovo malo što nije urađeno odradim presavrešno… I treba od danas računati, KOKO ŠINJAC se dakle danas rodio, te njegov novi život teče od 10.10. 2024,  savršeno kao čista desetka, za sav naš golemi trud…

Ima još nezavršenih malih detalja, odseći panj kad se bude moglo rukovati motorkom, postaviti foliju pozadi kućice kad se pokrate daske, učvrstiti letve na krovu – ostaju one deblje i dodaju se i neke tanje, ali napolju su samo preostali svi ovi radovi, detalji, kao što je skratiti daščice i poravnjati da se vidi lepo coklence, ali pošto je pre 7 dana taj detalj počeo da me preskupo košta, za sada ne mora ništa da se reže, jer ne smeta mi, ne mogu podneti brusilice i ostala oštra čuda, a mogu i ovako da istrpim dok se ne nađe neko sigurnije rešenje rezanja (u tovnom prvom boksu ostale su dve armature u zidu koje su držale kokama drvenu policu za gnezda i to ćemo jednom preseći, za sada ne, jer ne podnosim brusilice pošto imam fobiju od te mašine)...

Sad želim da uhvatim još trenutak kada koke snesu prvo jaje u ovom novom objektu. Iz starog kokošara se nakupilo na preko hiljadu komada jaju u dve godine postojanja farme ”Cosa nostra”, kao što se mnogo i izgubilo…

Tovni boks se za sve pokazao izvrstan, ali samo od proleća, tokom leta, negde od marta do septembra, no samo NE za koke nosilje, te tako ništa nisam ovo bezveze pokrenula, već iz najnasušnije potrebe svoje – kad mi je već bilo jasno da mi se jato malte ne hoće da ugasi načisto, a već odavno kuburimo (čak i kupujemo jaja), čitavo leto nestašica, nema jaja u izobilju, ne mogu da nakupim po nekoliko dana jaja koliko mi treba,a a koke u zadnja 4 dana nisu snele više od jednog jajeta, a u jednom divnom času, kad je koka bilo mnogo više, imali smo jaja i za prodaju i za poklone, ali i naše nasušne velike potrebe…

Itd…