TOMINDAN 2024…

 

 

Iako su mi ukrali početkom avgusta 400 evra, ja sam jutros ustala na srećne obe noge, te sam onih juče samo zamišljenih sto evra miminum ulaganja u novo jato, ipak jutros dobila, čak i mao preko100 evra, te potrošila na vašaru za 10 koka nosilja, mladih od 5 meseci starosti, čak 13 hiljada dinara, mašala…

A kupila sam 4 bele italijanke, 3 braon ili riđe i 3 pirgave ili crnkaste kokice, a sve mi dade đuture po visokih 1300 dinara po komadu, neće da spusti ni malo cenu, a jedan jedini čika jutros sa živinom na vašaru, negde iz Koceljeve doterao živinu, a kaže iz sela Draginja, te iako su bele po 1200 dinara (one su najjeftinije), pirgave 1500, a braon 1300 (ili obrnuto), on mi sve dade po 1300 dinara...

Imam mnogo pernatih živuljki koje ću kupiti dogodine možda (ako išta skupim svoje), mada i ovo sam jedva dobila, i danas postigla. Ali, jedva čekam sledeći prvi vašar, juna 2025, jer tada imam nove ideje da kupim i gusku, možda morku i obavezno ćurkicu nosilju (mada i dve-tri), ali jedna ćurka danas košta 3 hiljade dinara. Treba da kupim i koke koje daju zelena jaja, ali takva koka košta 20 evra i jače, skoro 2000-2500 dinara. Imaju i prepelice i cvrcini kokice i petlići, ali ne pitam za cenu. Hoću i patke, ali meni neko kaže da mi ne treba ništa više osim ovo malo koka dobijenih danas…

No, do juna 2025 treba da osmatram, da posmatram, da uživam, da beležim, računam, planiram, jer za mesec dana treba da mi pronesu mlade kokice, ali ja im dajem rok najkasnije do Nikoljdan, te dakle za 2 meseca najdalje konačno treba da berem jaja iz onih 10 gnezda, ili da imam dosta jaja, brdo jaja u gnezdima...

I čim sam jutros donela punu kutiju koka ugledam sa vrata da su naše stare koke posle 6 dana stagnacije ipak snele samo jedno jaje danas, i nisu me, jesu obradovale, jer moja uzdanica od danas jeste ovaj mladi novi podmladak, i to je budućnost mog KOKO ŠINJCA i ovo je danas na Tomindan 2024 početak ponovo iz početka...

Skupo je na vašaru jutros, a ponuda slaba, a oko pola 8 tek se raspakuju tezgari, te ja dođem do mesta gde uvek kupujem biljke (trebala mi žalfija i nana), a tamo nema tezge, stoje neraspakovane kese i shvatim tužno da danas ne treba ništa da kupujem od biljaka…

A jutros cveće i biljke ne smem ni da tražim, niti zagledam, te ove jeseni nisam ništa kupila, a ni posadila o Tomindanu 2024, jer najpreče su mi koke, novo mlado jato koje će se proneti...

Ali, malo sukoba danas u KOKO ŠINJCU, jer onih 5 veštica starih i jalovih ne trpe ovaj moj novi sveži podmladak, te upadam čitav dan kao plavi mirovni šlem da ih razdvajam, te ovih 10 štitim u svojoj misiji danas, jer ne dam onim opajdarama da ih terorišu, i kljucaju u glavu, te sam nerado morala uneti i jednu hranilicu u njihov deo teritorije. Bilo je i po neke kapi krvi. Nisam znala da se koke tako između sebe tamane, niti da vole da jedna drugu kljunom izudaraju. Ali, neka se naviknu da ih je od danas, a sada 15 i plus onaj16-i mister petao (prvo je prodavac na vašaru tobož hteo da nam pokloni petla, ali šta će mi petlić kad već imamo ovog našeg pirgavog lepotana, dobro podgajenog, a što ne pokloni neku kokicu, što ne dade malo više popusta, kad smo prvi oko pola osam napravili dobar pazar)...

I onda se otvorio novi posao danas (juče sam se samo dobro šalila, jer danas nije crveno slovo, te se radi), 15-i radni dan na KOKO ŠINJCU, jer sada imamo motiv, još pre moramo da sve zategnemo dok ne stigne žica, da ove lepe kokice čeprkaju na suncu po svom dvorištu…

Žicu ne mogu lako kupiti, jer sam je jutros išla kupiti, bilo kakvu od 1,5 metar visine, dezen nije važan, a nema neka ponuda, a ni izbor, ali su bezobrazni naši srpski tgovci - meni recimo treba manje do 13metara, ali naravno zaokružim na nužnih13 metra (mogu na ovoj skupoći da kupim pola metra više žice, i ni pedalj preko toga!), a oni imaju čitav kotur od 25 metara najmanje, pa do 50 metara i tako misle da prisile ljude da kupuju i ono što im ne treba (a 12 metara više žice!, te se pitam jutros imaju li ovi ljudi malo mozga u glavi), ali mene neće prisiliti. A kakvo je došlo naopako i glupo trgovačko vreme da ne može čovek da kupi na metar žice samo onoliko koliko mu treba...

Ali, sam kupila drugu jednu žicu (prodaje se na kilograme, a ne na metar, a meni treba 40 metara takve žice - 3 linije od po 13 metara), ukupno 2,6 kg žice (470 dinara), tanke koju postavljamo pre dolaska ograde žičane, a u 3 reda ili 3 linije, koja će nam držati bolje žicu, te će je utegnuti bolje,itd., koje silne zavrzlame…

Danas udaramo na uglove, još 5 kosnika od armature, koje ponovo čistim antirostom i farbam sivom temeljnom bojom…

Varimo bravicu na ulaznu kapiju da se zaključa katanac svako veče...

Pravimo zatim unutrašnju ručkicu od jednog velikog eksera da zaključam iznutra ulaznu kapiju kad uđem u dvorište...

Još mnogo detalja važnih urađeno danas, da čovek ne poveruje i čitav dan udarničkog rada, mnogo sečenja brusilicom, mnogo varenja, mnogo potrošenih elektroda, lali ielktrona…

Sutra je bez šale konačno nedeljni dan odmoar, kao i jutarnjeg čitanja. Jutros zbog odlaska na vašar nisam započela novu knjigu Uskokovićevih pripovedaka “Usput”…

Za žicu je danas potrošeno 470 dinara,te rpojekat ima težinu od uloženih 47 hiljada dinara, bez kupovine koka…

U ponedeljak već treba negde poručiti žicu, te ako bog da do Svete Petke ili do iduće subote, za još 6 radnih dana, moje koke će veselo čeprkati po svom prekrasnom dvorištu...

U ponedeljak ću ofarbati sve stubove i armaturu i još neke drvene detalje na KOKO ŠINJCU samo ako mi pretekne crvene farbe, recimo ram do prozora, potkovicu sreće i ulazna vrata – sve to želim da bude u crvenoj boji, a posle mogu kupiti zelenu boju u kojoj dalje nameravam da ofarbam moj KOKO ŠINJAC sa još nekim drugim bojama plavom i žutom…

Nije mi se svidelo, što je prodavac sa vašara kazao da se kokama daje koncentrat, ali majka je kupila džačić koncentrata za koke nosilje od 510 dinara, i opet su mi sve moje organsko pokvarili, ali više neću dati da mi to unose u KOKO ŠINJAC niti da mi time kvare koke ni moje zamisli, a neće da mi kupe ono što danima kažem – ovas i ječam, da udružim uz pšenicu i kukuruz, ali odmah poleteli da kupe koncentrat. I vazda neka muka, itd…

Nabrala sam još 4 nove dalije jutros i dodala u vazu…

Obišla sam grašak u “Hirošimi” - lepo napreduje i nisam danas stigla ništa više da se posvetim “Hirošimi”, jer zaliti mogu neke stvari i sutra, to nije nikakav težak rad...

I onda lep prizor u KOKO ŠINJCU – nove kokice umeju da skaču i da se penju kao balerine, da stoje na jednoj nozi, svakoj pozi, te umeju da uživaju na drvenim letvama udobno. A prve su se popele 3 pirgave koke i one su dokazle da su najinteligentnije, a onda im se pridružila četvrta braon ili riđa koka...

Neka živi, živi, živi moje mlado novo jato!!!...

Itd…