GLOG

 

Među lekovite biljke ubraja se beli glog, a reč je o grmu koji se grana, koji ima po sebi dugačke oštre trnove, razuđene, nikako nalik šipurku kod koga su trnovi manji, ali gušće zbijeni. Glog se naziva još pasji trn ili beli trn i može izrasti u visinu čak i do 4 metra.

Glog u proleće dobija bele cvetove, a ima slučajeva da su cvetovi gloga i ružičaste boje, koji se javljaju u mesecu maju. Najveću primenu glog ima u lečenju sračnih bolesti, a pomaže još i za pravilan rad srca, a pomaže i kod aritmije.

Plod gloga jesu crvene bobice koje sadrže u sebi dve vrste kiselina (ursolnu i oleinsku), zatim holin, sitosterin i kofein. Neki uzgajaju glog i kao živu ogradu.

Može se u proleće sakupiti cvet gloga za čaj, ali i listovi, kao i zreli jestivi plodovi kojih ima u jesen. Takođe, glog leči nesanicu, lupanje srca, snižava visok krvni pritisak, širi krvne sudove.

Može se pripremati kao lekoviti čaj, tako što se glog pomeša sa matičnjakom, a jedan od biljnih lekovitih recepata kaže da treba 50 g gloga pomešati sa matičnjakom, pa iz te mešavine uzmu se 2 supene kašike i popare sa 3 decilitra ključale vode, a nakon 2 sata kada se čaj ohladi pije se čaj u toku dana pre jela po 1 šoljica. I treba glog piti 5-7 dana, a nakon toga praviti pauzu od 2-3 dana, jer se napominje dalje da ovaj čaj može izazvati neke nelagodnosti.