Mama je jutros pobrala sve rotkvice i više ih nema u
zoni drvare, a to je naša letnja setva, a samo od jedne kesice nabrali smo već nekoliko
kola...
Uspele smo da ošišamo peršun lišćar iz prolećne
setve u “Hirošimi”, jer smo imale prekid radova oko 3 sata, a onda smo to vreme
predaha iskoristile da spremimo ručak, napunimo čašice za sutrašnju setvu
salate, ali i da zbrinemo peršun, a ostavljene su 2 velike kese peršuna u
zamrzivač...
Skuvala sam za drugu užinu kompot od šljiva, za večeru
ispohovala jedan kupovni celer, a za ručak ispekle smo pileće batake sa
kupovnom bundevom hokaido i krompirom…
Danas je bilo jako toplo, da sam radila i bez jakne
i bez kape…
Jutros u 7 sati začula sam već na gradilištu kovanje
eksera i podaščavanje, tako da samo jedan sat posvetila sebi, sve postigla, ali
samo čitanje skratila za jednu glavu (jutros oko 40 strana) i već malo posle 8
sati bila na gradilištu…
Danas je podaščano baš sve, dakle sve 4 stranice
završene totalno, čak i onaj mali deo iznad vrata, zatim je oformljen prozor
70x50 cm, te sutra dakle može da se podaščava prvo krov, ali samo nam tu fali još
7,5 kvadrata daske od 3 metra, te sutra biće i novih troškova...
Što se tiče poda tu nam fale 4 štafle od 2 metra ili
2 od po 4 metra, dakle ukupno 8 metara, a daske nam neće faliti, jer kako smo procenili
daske za pod imamo dovoljno…
Ako bude po mom planu sutra mama i ja radimo pod, a
tata krov…
Sutra, šestog dana rada, dakle treba završiti baš sve
što se tiče podaščavanja, tj. krov i pod, ujutru vredi da žrtvujem i jutarnje
čitanje ako procenim da je važno da strčim u avliju što pre, a to je moj cilj
za sutra, da iskoristim i sutrašnji dan bez kiše, i samo da objekat ukrovim,
toliko mi kiša duguje samo još jedan divan radni dan...
Onda sam zakovala potkovicu sreće na KOKO ŠINJAC –
odavno sam je očistila antirostom od rđe, a dobiće svoju boju kad dođem do
farbanja…
Ako šta jedva čekam to jeste da svu dasku ofarbam u 2-3
omiljene boje, ali pošto je žuta drvara iza KOKO ŠINJCA tu boju moram izostaviti.
U igri su 2-3 boje plava, zelena i crvena, ali tu već treba da smislim
strategiju farbanja, jer želim da napravim neki divan koloritni preliv –
umetničko delo…
Proširiću dvorište kokama (prvo nisam imala
mogućnost da napravim za jedno parče šire, veće, a onda je moja zamisao ipak
pobedila, ovaj divan ekološki drveni objekat zaslužuje malo veće dvorište, tako
da se uklopi u postojeće detalje i celinu), a trebaće mi malo više žice, ali
želim da kokama dam komfora, kao uostalom i sebi...
Očistila sam donju terasu (sada predivan vidik
oslobađam sve do KOKO ŠINJCA) jedan moj omiljeni plato gde ću nekad u budućnosti
podići svoj mali staklenik (rasadnik) samo još to moram jednom u mašti svojoj
bar postići, ali sada tu pravim svoju sedeću zonu, jer gde god sednem koliko sam
birićetna nešto lepo ponikne i izgradi se. Tu ću doneti moje panjiće. Očistila
sam šiljke od armature (15 godina me plaše ti šiljci, neko ih ostavio misleći
da će da mi zabetonira baš sve vidke, ali ja sam sačuvala svoje nebo da mi ga
ne zazidaju, i svoj vidik koji puca sve
do “Hirošime”, i večaras su svi odsečeni
brusilicom – prštale su iskre – samo nisam imala čast da to sečem ja), sa
betona i sutra ću, ako stignem da uklonim neke saksije sa svoje terase i da
ulepšam kutak donjih spoljašnjih terasa, ionako malo vremena posvetim terasi od
kad postoji moja “Hirošima”, a ovako će mi cveće biti bliže oku i imaću manje
tereta i obaveza kad se popenjem na moju terasu. Dakle, pravim neke čistke,
pomeranja, izmene, promene, a šta ću kad mi vrcaju ideje…
Pod trešnjom pila se kafa i sok od divljih višanja,
a onda sam na cveću ugledala divnu vrednu pčelu, a to onda dovoljno veli koliko
je danas bilo lepo i sunčano vreme…
U “Hirošimi” je prešlo preko 30. Tamo sam zalila
čašice salate i peršun lišćar…
Kad sam čistila dvorište i sklanjala lišeć, jer još
sam u hodu 2 manje grane lešnika morala da odsečem – i kod česme podignem kantu
da ispraznim i dole u zemlji primetim mali slepić se dovukao i nešto uvija. Zatrpam
ga zemljom, jer mi je muka kad moram da vidim gmizavce i gmazove u svojim čistinama
– kao da se pojave da mi pokvare sav radni elan...
Malo je veći od kišne gliste, a inače ja sam brzopleta,
pa kad vidim kišnu glistu ja je ponesem i ubacim u svoje vrtove, ali sam srećom
na vreme videla tu sumnjivu glavu i nije bila glista, te sam ruke povukla k sebi,
već mala gujica...
Itd…
Нема коментара:
Постави коментар