2 OKTOBAR 2024…

 

 

Mama je jutros pobrala sve rotkvice i više ih nema u zoni drvare, a to je naša letnja setva, a samo od jedne kesice nabrali smo već nekoliko kola...

Uspele smo da ošišamo peršun lišćar iz prolećne setve u “Hirošimi”, jer smo imale prekid radova oko 3 sata, a onda smo to vreme predaha iskoristile da spremimo ručak, napunimo čašice za sutrašnju setvu salate, ali i da zbrinemo peršun, a ostavljene su 2 velike kese peršuna u zamrzivač...

Skuvala sam za drugu užinu kompot od šljiva, za večeru ispohovala jedan kupovni celer, a za ručak ispekle smo pileće batake sa kupovnom bundevom hokaido i krompirom…

Danas je bilo jako toplo, da sam radila i bez jakne i bez kape…

Jutros u 7 sati začula sam već na gradilištu kovanje eksera i podaščavanje, tako da samo jedan sat posvetila sebi, sve postigla, ali samo čitanje skratila za jednu glavu (jutros oko 40 strana) i već malo posle 8 sati bila na gradilištu…

Danas je podaščano baš sve, dakle sve 4 stranice završene totalno, čak i onaj mali deo iznad vrata, zatim je oformljen prozor 70x50 cm, te sutra dakle može da se podaščava prvo krov, ali samo nam tu fali još 7,5 kvadrata daske od 3 metra, te sutra biće i novih troškova...

Što se tiče poda tu nam fale 4 štafle od 2 metra ili 2 od po 4 metra, dakle ukupno 8 metara, a daske nam neće faliti, jer kako smo procenili daske za pod imamo dovoljno…

Ako bude po mom planu sutra mama i ja radimo pod, a tata krov…

Sutra, šestog dana rada, dakle treba završiti baš sve što se tiče podaščavanja, tj. krov i pod, ujutru vredi da žrtvujem i jutarnje čitanje ako procenim da je važno da strčim u avliju što pre, a to je moj cilj za sutra, da iskoristim i sutrašnji dan bez kiše, i samo da objekat ukrovim, toliko mi kiša duguje samo još jedan divan radni dan...

Onda sam zakovala potkovicu sreće na KOKO ŠINJAC – odavno sam je očistila antirostom od rđe, a dobiće svoju boju kad dođem do farbanja…

Ako šta jedva čekam to jeste da svu dasku ofarbam u 2-3 omiljene boje, ali pošto je žuta drvara iza KOKO ŠINJCA tu boju moram izostaviti. U igri su 2-3 boje plava, zelena i crvena, ali tu već treba da smislim strategiju farbanja, jer želim da napravim neki divan koloritni preliv – umetničko delo…

Proširiću dvorište kokama (prvo nisam imala mogućnost da napravim za jedno parče šire, veće, a onda je moja zamisao ipak pobedila, ovaj divan ekološki drveni objekat zaslužuje malo veće dvorište, tako da se uklopi u postojeće detalje i celinu), a trebaće mi malo više žice, ali želim da kokama dam komfora, kao uostalom i sebi...

Očistila sam donju terasu (sada predivan vidik oslobađam sve do KOKO ŠINJCA) jedan moj omiljeni plato gde ću nekad u budućnosti podići svoj mali staklenik (rasadnik) samo još to moram jednom u mašti svojoj bar postići, ali sada tu pravim svoju sedeću zonu, jer gde god sednem koliko sam birićetna nešto lepo ponikne i izgradi se. Tu ću doneti moje panjiće. Očistila sam šiljke od armature (15 godina me plaše ti šiljci, neko ih ostavio misleći da će da mi zabetonira baš sve vidke, ali ja sam sačuvala svoje nebo da mi ga ne zazidaju, i svoj  vidik koji puca sve do “Hirošime”, i  večaras su svi odsečeni brusilicom – prštale su iskre – samo nisam imala čast da to sečem ja), sa betona i sutra ću, ako stignem da uklonim neke saksije sa svoje terase i da ulepšam kutak donjih spoljašnjih terasa, ionako malo vremena posvetim terasi od kad postoji moja “Hirošima”, a ovako će mi cveće biti bliže oku i imaću manje tereta i obaveza kad se popenjem na moju terasu. Dakle, pravim neke čistke, pomeranja, izmene, promene, a šta ću kad mi vrcaju ideje…

Pod trešnjom pila se kafa i sok od divljih višanja, a onda sam na cveću ugledala divnu vrednu pčelu, a to onda dovoljno veli koliko je danas bilo lepo i sunčano vreme…

U “Hirošimi” je prešlo preko 30. Tamo sam zalila čašice salate i peršun lišćar…

Kad sam čistila dvorište i sklanjala lišeć, jer još sam u hodu 2 manje grane lešnika morala da odsečem – i kod česme podignem kantu da ispraznim i dole u zemlji primetim mali slepić se dovukao i nešto uvija. Zatrpam ga zemljom, jer mi je muka kad moram da vidim gmizavce i gmazove u svojim čistinama – kao da se pojave da mi pokvare sav radni elan...

Malo je veći od kišne gliste, a inače ja sam brzopleta, pa kad vidim kišnu glistu ja je ponesem i ubacim u svoje vrtove, ali sam srećom na vreme videla tu sumnjivu glavu i nije bila glista, te sam ruke povukla k sebi, već mala gujica...

Itd…